Покрајински парк диносауруса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Покрајински парк диносауруса
AlbertaBadlands1.jpg
Парк диносауруса у срцу „рђаве земље“


{{{float_caption}}}
{{{base_caption}}}
Локација Покрајинскиог парка Мидленд у Алберти
Место Алберта, Канада
Најближи град Брукс (Алберта) (48 km)
Површина 7.329 km2 (2.830 sq mi)
Основано 27. јуна 1955.
Управљачко тијело Паркови Канаде

Покрајински парк диносауруса је простор добро очуваних природних одлика хидрографије, педологије, геоморфолошки и геолошких карактеристика рељефа, у коме преовлађују природни екосистеми и фосилни трагови живота из праисторије. Парк је смеште у долини реке Ред Дир у средишту бедленда или „рђава земља“ (енгл. badland) у канадској провинцји Алберта, око 48 km североисточно од града Брукса.

У њему је откривена једна од значајних колекција диносауруса и других облика праисторијског живота на Земљи, због чега је и основан овај парк природе 1955. године како би се заштитило једно од најбогатијих налазишта фосила диносауруса на свету. У парку је откривено око 40 врста диносауруса, од чега је близу 500, потпуно очуваних скелета из овог парка изложено дана у музејима широм света. Свеукупно, у Провинцијском парку диносауруса откривено је приближно 500 фосила живих врста од мискроскопских папрати до џиновских диносауруса, старих око 75 милиона година.

Појам и статус провинцијског парка[уреди]

Покрајински парк диносауруса је област земље, у власништву покрајине Алберта и државе Канаде, која се већим делом налази заштићена од људског утицаја. Овај парк је заштићена област Међународног удружења за заштиту природе - Категорија II.[1]

Као појам, национални парк, се први пут дефинише на подручју Јелоустоуна у Сједињеним Америчким Државама, 1872. године на површини од 888.708 хектара.

На 10 Генералној Скупштини UICN (Међународна унија за очување природе), одржаној 1969. године у Њу Делхију, дата је дефиниција парка природе,у којој је наведено да је то:

Паркови природе на свету могу се сврстати у најмање два типа: амерички и европски. Амерички тип националног парка, (у који спадају и Национални и покрајински паркови Канаде), формирани су у циљу туризма и рекреације грађана, за разлику од европског типа, који нпр. одговара парку Енгаден у Швајцарској, и више имају карактеристике резервата. У резерватима се живи свет потпуно слободно развија и живи, а само је заштићен од сваког утицаја човека.[2]

Полазећи од наведених ставовова Покрајински парк диносауруса уписан је у УНЕСКО-ов списак места светске баштине у Америци 5. јун 1979. године, као научно-истраживачка, образовна, туристичка и рекреативна област у покрајини Алберта, заштићена од негативних утицаја људских делатности.

Положај и пространство[уреди]

Покрајински парк диносауруса налази се у непосредној билизини градића Драмхелер у кандаској покрајини Алберта. Парк се простире на површини од 70 km² око долине реке Ред Дир у јогоисточном делу Алберте, на земљишту егзотичне лепоте које није обрадиво, јер садржи слојева пешчара и других седиментнних депозите, које су наносиле праисторијске река настале пре више од 75 милиона година, у западној унутрашњости отвореног мора, које је у потпуности покривало регион Северне Америке.

Dinosaur Provincial Park - OpenStreetMap.png

Природне одлике[уреди]

Земљишни простор на коме је размештен Парк диносауруса у геолошком смислу је тип значајно еродованог терена, познатог као „рђава земља“ или бедленд (енгл. badland). Код овог типа земљишта тло је богато глиновитом компонентом, која је значајно захваћена појавом интензивног ја ружања. Агенси геоморфолошког процеса услед кога су настали ови процеси су вода и ветар. Овакви терени су често тешко проходни и нису погодни за изградњу.

Клима и водно земљиште
Клима Драмхелера (норм. 1981—2010, екстр. 1923—данас)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,5
(59,9)
18,0
(64,4)
28,0
(82,4)
33,9
(93)
37,0
(98,6)
39,4
(102,9)
40,6
(105,1)
38,1
(100,6)
37,2
(99)
33,3
(91,9)
23,9
(75)
17,3
(63,1)
40,6
(105,1)
Максимум, °C (°F) −6,0
(21,2)
−0,4
(31,3)
3,7
(38,7)
12,9
(55,2)
18,4
(65,1)
22,1
(71,8)
26,7
(80,1)
26,1
(79)
20,0
(68)
13,2
(55,8)
3,1
(37,6)
−2,5
(27,5)
11,4
(52,5)
Просек, °C (°F) −12,3
(9,9)
−7,5
(18,5)
−2,7
(27,1)
5,9
(42,6)
11,5
(52,7)
15,8
(60,4)
19,4
(66,9)
18,3
(64,9)
12,5
(54,5)
5,9
(42,6)
−3,0
(26,6)
−8,8
(16,2)
4,5
(40,1)
Минимум, °C (°F) −18,6
(−1,5)
−14,6
(5,7)
−9,2
(15,4)
−1,1
(30)
4,5
(40,1)
9,4
(48,9)
12,0
(53,6)
10,4
(50,7)
4,9
(40,8)
−1,4
(29,5)
−9,1
(15,6)
−15,1
(4,8)
−2,3
(27,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −43,9
(−47)
−41,4
(−42,5)
−37,8
(−36)
−26,7
(−16,1)
−9,4
(15,1)
−2,8
(27)
−2,8
(27)
−6,7
(19,9)
−11,7
(10,9)
−22,5
(−8,5)
−35,1
(−31,2)
−42,8
(−45)
−43,9
(−47)
Количина падавина, mm (in) 12,3
(0,484)
10,2
(0,402)
15,0
(0,591)
25,7
(1,012)
47,7
(1,878)
69,3
(2,728)
64,4
(2,535)
51,4
(2,024)
41,2
(1,622)
13,4
(0,528)
11,2
(0,441)
10,4
(0,409)
372,1
(14,65)
Количина кише, mm (in) 0,0
(0)
0,1
(0,004)
1,5
(0,059)
20,5
(0,807)
43,6
(1,717)
69,3
(2,728)
64,4
(2,535)
51,0
(2,008)
40,5
(1,594)
9,7
(0,382)
1,1
(0,043)
0,0
(0)
301,7
(11,878)
Количина снега, cm (in) 12,2
(4,8)
10,1
(3,98)
13,5
(5,31)
5,2
(2,05)
4,0
(1,57)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,4
(0,16)
0,7
(0,28)
3,8
(1,5)
10,1
(3,98)
10,4
(4,09)
70,5
(27,76)
Извор #1: Environment Canada[3][4][5][6][7][8][9]
Извор #2: Weatherbase[10]
Стални водотоци су релативно ретки и заузимају тек 6% површине парка, тако да због исушивања образују обалске терасе кршевите и вијугаве реке Ред Дир

Подручје Провинцијсог парка диносауруса је најтоплија и најсушим подрегија Алберте. Стални водотоци су релативно ретки и заузимају тек 6% површине парка, тако да због исушивања образују обалске терасе кршевите и вијугаве реке Ред Дир. Зато се ова река одликују усецима, широким терасама и усеченим обалама.

Флора и фауна

Речне терасе подржавају бујну и разнолику вегетацијом у узастопним слојевима, од шумарака младих врба до сложених равница, шума јабланова и шикара високог жбуња, пролазних мочвара и густих грмовитих висоравни (којима доминирају биљке рода Artemisia Gentileschi (пелин) и породице Chenopodiaceaе. Обалске заједнице равничарских јабланова су међу најугроженијим стаништима у овом полу-сушном региону. Травњаци се ретко јављају, и то на плавинама реке и великим еродираним површинама стена.

Микроклима благих зима, у комбинацији с обилним залихама хране, чине идеално подручје за зимовање домаћих папкара као што је виторог антилопа, ушати јелен (Odocoileus hemionus) и белорепи јелен (Odocoileus virginianus).

Фауна је такође богата са преко 150 врста птица које се овде гнезде, укључујући и неке угрожене као што су сури орао, преријски сокол (Falco mexicanus), рђави јастреб (Buteo regalis), мали сокол, главати сврачак (Lanius ludovicianus), врабац и врабац скакавац (Аммодрамус саваннарум).

Од гмизаваца могу се пронаћи и жаба врсте Spea bombifrons..

Палеонтолошка историја парка диносауруса[уреди]

Ретке реке су на простору парк диносауруса на појединим местима дубоко урезале у стене, откривајући тако гелошка подручја из периода креде, и створиле велике површине „рђаве земље“ , највећи у Канади.

Реплика парка диносауруса из доба креде, као музејска поставка у Тиреловом музеју палеонтологије

Велике реке које су текле овуда пре 75 милиона година оставиле су наслаге песка и блата који чине ободне делове долине, брда и пешчанике (пешчане стубове) данашњег парка диносауруса. Пре око 15.000 година ово подручје је било равно и покривено глечерима дебљине од око 600 метара. Након леденог доба и топљења глечера остали су канала и стрме стрне, а кристали леда, ветар и вода су наставили даље обликовање „рђаве земље“.

И данас вода из преријских потока и одвода и даље наставља да обликује крајолик и открива његове чврсте темеље.

Током касне креде, пре 75 милиона година, крајолик је био потпуно другачији. Клима је била суптропска са бујним шумама које су покривале обалску равницу. Реке су текле источно преко равнице у топло унутрашње море Bearpaw или „Медвеђу шапу“. Ниска мочварна земља била је дом разним животињама, укључујући и диносаурусе. Услови који су у каснијем периоду владали у Алберти били су погодни за очување фосилизираних костију.

Између 1979. и 1991. године на овом простору прикупљено је укупно 23.347 фосилних узорака, укључујући и 300 костура диносауруса, који представљају 35 врсте и 34 рода из 12 породице диносауруса, укључујући примере из свих познатих група диносауруса из периода креде.

Албертосаурус (Albertosaurus sarcophagus)

Албертосаурус је био је главни предатор свог времена, и близак рођак тираносауруса рекса, који је живео неколико милиона година касније. Први примерак Албертосауруса открио је 1884. године Џосеф Тирел, тада млади геолог током истраживања налазишта угља у долини реке Ред Дир.

Албертосаурус је у периоду креде био најчешћи и највећи месождер који је живео у Алберти (данас парку диносауруса). Тешко је и предвидети шта се све дешавало у областима где су живели ови гиганти, крећући се кроз бујна, полу-тропска екосистема у периоду креде богате различитом фауном.

Албертосауруси окружени прашумом, део су прве музејске поставке која приказаним репликама, дочарава живот у парку диносауруса у доба креде

Најприсутнији палонтолошки примерци су они из породице Hadrasauridae, Ornithomimidae, Tyrannosauridae, Nodosauridae, Pachycephalosauridae и Ceratopsidae.

Остали фосили из парка диносауруса укључују бројне породице риба, корњача, торбара и водоземаца.

Извори[уреди]

  1. Татић, Б, Костић, Г: Наша природна добра и потреба њихове заштите, ЦЕА и ЗУНС, Београд, 1996.
  2. Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.
  3. „Drumheller”. Environment Canada. Приступљено 5. 5. 2016. 
  4. „Daily Data Report for July 1941”. Environment Canada. Приступљено 5. 5. 2016. 
  5. „Daily Drumheller East”. Environment Canada. Приступљено 5. 5. 2016. 
  6. „Daily Drumheller Institution”. Environment Canada. Приступљено 5. 5. 2016. 
  7. „Daily Drumheller City”. Environment Canada. Приступљено 5. 5. 2016. 
  8. „Daily Data Report for January 1996”. Environment Canada. Приступљено 5. 5. 2016. 
  9. „Drumheller Andrew”. Environment Canada. Приступљено 7. 5. 2016. 
  10. „Weatherbase: Historical Weather for Drumheller, Alberta, Canada”. Weatherbase.com. Приступљено 19. 9. 2010. 

Литература[уреди]

  • Pierce, K. L. (1979). History and dynamics of glaciation in the northern Yellowstone National Park area. Washington, D.C: U.S. Geological Survey. стр. 1—90. Professional Paper 729-F. 
  • Adams, R.P., C.J. Earle, and D. Thornburg. 2011. Taxonomy of infraspecific taxa of Abies lasiocarpa: leaf essential oils and DNA. Phytologia 93(1):87-101.
  • Harris, A.S. 1965. Subalpine fir Abies lasiocarpa (Hook.) Nutt. on Harris Ridge near Hollis, Prince of Wales Island, Alaska. Northwest Science 39:123-128.
  • Heusser, C.J. 1954. Alpine fir at Taku glacier, Alaska, with notes on its post glacial migration to the territory. Bulletin of the Torrey Botanical Club 81:83-86.
  • Luckman, B.H. 2003. Assessment of present, past and future climate variability in the Americas from treeline environments. IAI CRN03 Annual Report 2003.
  • Silba, J. 2008. Journal of the International Conifer Preservation Society 15(2):42.

Спољашње везе[уреди]