Покрет слободних грађана

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Покрет слободних грађана
Movement of Free Citizens logo.jpg
Лого Покрета слободних грађана
ПредседникСергеј Трифуновић
ОснивачСаша Јанковић
КоалицијаГрађански блок 381 (статус упитан)
Основана21. мај 2017.
СедиштеКосовска 8, Београд
 Србија
Млади огранакПулс слободних грађана[1]
Број чланова Непознато
Идеологијасоцијални либерализам[2],
социјалдемократија[3][4],
европеизам,
партиципативна демократија[3],
енвиронментализам,
антифашизам
Политичка позицијаЛеви центар
Бојеплава
Народна скупштина Републике Србије
0 / 250
Скупштина града Београда
2 / 110
Веб-сајт
https://pokretslobodnih.rs/

Покрет слободних грађана (скраћено ПСГ) је удружење грађана и ванпарламентарна политичка организација у Србији. Његов оснивач је Саша Јанковић, бивши омбудсман и другопласирани председнички кандидат на председничким изборима 2017. године. Он се повукао из политике 17. децембра 2018. године. Тренутни председник покрета је глумац Сергеј Трифуновић.

Оснивање ПСГ[уреди | уреди извор]

Покрет слободних грађана је основан 21. маја 2017. године у Београду потписом 100 грађана.

Период Саше Јанковића[уреди | уреди извор]

Учешћа на изборима 2017-18[уреди | уреди извор]

На изборима за одборнике у скупштини града Београда 2018. године Покрет је учествовао на листи „Београд одлучује, људи побеђују” предвођену Драганом Ђиласом, која је освојила 18,93 % и укупно 26 мандата, од чега је 8 припало ПСГ-у.[5]

Покрет је пружио подршку кандидатури Оливера Ивановића испред СДП-а за градоначелника Северне Косовске Митровице крајем 2017. године.[6]

ПСГ је бојкотовао друге локалне изборе у Србији 2017. и 2018. године уз образложење да су недемократски и да се не одржавају у регуларним условима.[7][8]

Оснивање Грађанског блока 381[уреди | уреди извор]

Након градских избора у Београду 2018. године, странке и покрети чланови листе "Драган Ђилас - људи одлучују, Београд побеђује" су најпре најавили наставак сарадње и њено проширење на национални ниво, при чему су у коалицију позвани сви "истински опозициони покрети, странке и појединци". Према првобитним плановима, тај савез је требало да буде оформљен до 9. маја 2018. године.[9] Међутим, током пролећних месеци долази до разлаза између Јанковићевог Покрета слободних грађана и осталих делова коалиције. Наиме, Ђиласова платформа је подразумевала формирање широке коалиције, без идеолошке основе, чији би примарни циљ била смена власти Александра Вучића и Српске напредне странке. Са друге стране, Јанковић је инсистирао на заједничкој идеологији учесника коалиције, конкретно, да такав савез мора да има јасан проевропски став.[10] У почетку је Јанковић (примарно путем свог званичног "Твитер" налога) позивао опозицију да се "удружује, а не уједињује" (не прецизирајући шта би то могло да подразумева),[11] да би касније ипак наговестио формирање сопственог блока.[12]

Током летњих месеци, медији су спекулисали са ким ће Покрет слободних грађана формирати нову коалицију, при чему су углавном навођениСоцијалдемократска странка Бориса Тадића, покрет Доста је било Саше Радуловића, те Покрет центра (фракције која је напустила "Доста је било").[13][14] Ипак, на дан оснивања, ниједана од ових организација није била укључена у потписивање коалиционог споразума, већ су се Покрету слободних грађана придружиле мање локалне и мањинске странке и покрети.[15] На истој седници, Јанковић је изабран за председника блока.[15] На осамнаесту годишњицу петооктобарских промена, блок је, паралелно са редовним протестом петком, отпочео акцију прикупљања грађанских потписа за смену председника Србије Александра Вучића.[16] Представници коалиције су на састанку целокупне опозиције приступили радној групи за израду заједничке платформе о фер-изборима и медијској сцени у Србији.[17]

Повлачење Саше Јанковића из политике[уреди | уреди извор]

Дана 17. децембра 2018. године, у јеку опозиционих протеста, Саша Јанковић је објавио да се повлачи са места председника Покрета слободних грађана и Грађанског блока 381, као и из активног политичког живота. Навео је да остаје обичан члан свог покрета, додајући да не жели да дели опозиционо јавно мњење, али да му осећај одговорности и искрености не дозвољава да "учествује у замени једне грешке другом".[18] Ипак, један дан по избору наредног председника ПСГ-а, Јанковић је напустио сопствени покрет 27. јануара 2019. године.[19]

Период Сергеја Трифуновића[уреди | уреди извор]

Избор Трифуновића, одлазак дела чланства[уреди | уреди извор]

У другој половини јануара 2019. године, објављено је да су нови кандидати за председника ПСГ-а адвокат Александар Оленик и глумац Сергеј Трифуновић.[20] На изборима 26. јануара, тријумфовао је Трифуновић.[21] Већ у данима после овог избора, већина чланова председништва покрета је најавила и да ће поднети оставке, као и да ће део њих напустити ПСГ, незадовољан наговештеним променама.[22] Неколико недеља касније, Оленик је најавио да ће са другим колегама које су напустиле ПСГ основати нови покрет.[23] Како је он изјавио, нови покрет не оснива због персоналних решења, већ због одустајања ПСГ-а од досадашње политике и његово приближавање десничарима и националистима из Савеза за Србију, што је супротно грађанским начелима покрета.[24]

Оленик и известан број дотадашњих чланова ПСГ-а су напустили покрет, те су основали Грађански демократски форум.[25] Од осморо одборника у Скупштини града Београда, колико је ПСГ имао након избора 2018. године, шесторо је прешло у новоосновану одборничку групу ГДФ-а.

Приступање "Споразуму с народом"[уреди | уреди извор]

Приликом избора за председника, Трифуновић је истакао да ПСГ неће приступити Савезу за Србију зато што то није воља људи унутар Покрета, али да ће он лично радити на даљем уједињавању опозиције и поспешивању стварања локалних одбора ПСГ-а и локалних фронтова уопште.[21][26] Трифуновић је, најпре, приступио Споразуму о фер-изборима и медијској сцени (у чијем стварању је Јанковић учествовао, али га није потписао), а потом 6. фебруара и потписао тзв. Споразум са народом, којим се ближе интегрише опозиција, те дефинишу стратегије и циљеви њеног даљег деловања.[27][28]

Избори 2020.[уреди | уреди извор]

Током друге половине 2019. године, више опозиционих коалиција, покрета и странака је прогласило бојкот парламентарних, покрајинских и републичких избора, који редовно треба да се одрже на пролеће 2020. године. ПСГ је више пута одлагао своју одлуку, а током августа 2019. године, Сергеј Трифуновић је у отвореном писму позвао Дејвида Мекалистера, председника одбора за спољне послове Европског парламента, да организује дијалог представника власти и опозиције из Србије, уз учешће цивилног друштва и новинарских удружења, како би се дошло до договора о условима за фер изборе.[29] Прва рунда дијалога у посредству Европског парламента је одржана два месеца касније. Представници делегације Европског парламента су у децембру 2019. године, након три рунде дијалога, констатовали да у том тренутку није било услова за фер и поштене изборе, али да је потребно време да се имплементирају договорене мере.[30] Током дијалога је договорено померање избора што је касније могуће, избор пет нових чланова РЕМ-а, доношење нових прописа за јавне медијске сервисе, оснивање надзорног одбора у Народној скупштини, регулација бирачког списка и изборне администрације, као и ограничавање употребе јавних средстава у промотивне сврхе тзв. функционерску кампању.[30][31]

Сходно томе, 20. јануара је и Покрет слободних грађана званично прогласио бојкот.[32]

Ипак, пред крај ванредног стања изазваног пандемијом вируса корона, позиција Сергеја Трифуновића и већине високо котираних чланова покрета се видно променила. Наиме, они су заузели став да упркос томе што услови за излазак на изборе нису ништа бољи него раније, грађанима треба понудити алтернативу. Стога је 8. маја одлучено да се ипак учествује на изборима.[33] Наредних дана и недеља, ПСГ је отпочео прикупљање потписа за кандидатуру сопствене листе, у чему је имао озбиљних потешкоћа, а нису изостали ни физички инциденти са опозиционо настројеним противницима бојкота (видети секцију "Контроверзе"). Листу са око 14 000 потписа су предали тек један дан пре истека законског рока, 4. јуна.[34] ПСГ се такође пријавио и за учешће на изборима у неколико локалних самоуправа, примарно на територији Града Београда и најчешће у коалицијама.

Куриозитет је да је оснивач покрета, Саша Јанковић, свега неколико дана пре избора позвао грађане на бојкот.[35]

Иако им је већина предизборних истраживања јавног мњења давала сигурне шансе за прелазак изборног цензуса (спуштеног на 3%), ПСГ је на парламентарним изборима доживео дебакл, освојивши свега 1,8% гласова[36], док су на локалним изборима, ушли само у скупштине општина Стари Град и Врачар, и то у коалицијама.[37][38]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

На конференцији за новинаре после оснивачке скупштине је истакнуто да програм "Грађанског блока 381" (чији је ПСГ оснивач) подразумева дозвољавање чланства Косова и Метохије у међународним организацијама, укључујући и оно у Уједињеним нацијама, али не и признање независности ове покрајине[39] — што је став, који је у супротности са програмом Савеза за Србију. Реагујући на то, председник Демократске странке, Зоран Лутовац је истакао да такво становиште подразумева "непоштовање Устава Србије".[40] Из блока су те тврдње одбацили и описали их као "опасне".[41]

Значајан инцидент се догодио 31. августа 2018, када су симпатизери блока (примарно чланови и руководиоци Покрета слободних грађана) организовали до тада већ редовни протест испред Председништва Србије, на коме су мегафоном постављали различита питања од друштвеног интереса Александру Вучићу. Њих је тада вербално и физички напала група националиста, предвођена Мишом Вацићем и Симоном Спасићем.[42] Поједине странке из Савеза за Србију су осудиле овај догађај.[43]

У септембру 2018. године, Јанковић је изазвао буру на друштвеним мрежама међу сопственим бившим сарадницима и симпатизерима, и то због интервјуа датом "Недељнику" у коме је тешким речима одговорио на критике глумца Николе Која (који је претходно био члан ПСГ-а и учествовао у Јанковићевој председничкој кампањи). Он је, реагујући на питање у вези са честим напуштањима Покрета слободних грађана, јасно имплицирајући на Коју изјавио:

Један глумац, елоквентан дозлабога и морална громада сачекује ме на сваком ћошку и чим види прилику, сручује на мене своју гомилу талента. Када је почео, добио је емитовање свог редитељског првенца на режимској националној ТВ фреквенцији (алузија на Прву ТВ). Пауза, нови напор — ето му и серије. Са срећом му било, ја нисам део стада (алузија на филм "Стадо"). Ово није место ни време за позере.

[44]

Дана 6. децембра исте године, на различитим порталима и друштвеним мрежама је контроверзе изазвала колумна члана председништва ПСГ-а Зорана Хамовића написана у недељнику "Време", у којој је тумачио ревизионистичку књигу "Радни логор Јасеновац" хрватског историчара Игора Вукића, која је већ изазвала контроверзе широм света због релативизације злочина начињених у логору у Јасеновцу током Другог светског рата.[45] Хамовић је, у контроверзном чланку, написао:

Једну од најосетљивијих и никад расправљених тема у српско-хрватским односима — Јасеновац — подстакло је објављивање пред овогодишње Интерлибер студије Иве Голдштајна "Јасеновац" у издању "Фрактуре", чији рецензент Горан Хутинец наводи да аутор доказује да "јасеновачко зло није необјашњиво и наднаравно, већ резултат свјесних одлука и дјеловања обичних, можда и баналних особа сврстаних у расистички и отворено злочиначки сустав", и књиге "Радни логор Јасеновац", у издању накладе "Павичић", у којој Игор Вукић, публициста, политиколог, хладни истраживач, посве предан чињеницама, даје свој допринос другачијем разумевању логорске установе и њеног деловања.

[45]

Недуго по избору за председника покрета, Сергеј Трифуновић је говорио на протесту Један од пет милиона у Новом Саду 1. марта 2019. године. Том приликом, он је јавно вређао председника ЛСВ-а, Ненада Чанка, те га (користећи погрдне називе) оптужио за сепаратизам.[46] Представници ЛСВ-а су се, после тога, повукли са протеста, а организатори оградили од Трифуновића.[47] Овај инцидент се наставио, када је Чанак лично дошао у просторије ПСГ-а у Београду, после чега је дошло до вербалног сукоба између двојице лидера.[48] Трифуновић је, потом, позвао Чанка на заказану тучу између њих двојице.[49]

Трифуновићева фреквентна активност на друштвеној мрежи "Твитер" је карактеристична по вербалном деликту и честим вређањима политичких неистомишљеника, других учесника расправе, а неретко и сабораца. Тако су у емисији "Око" Оливере Јовићевић, емитоване 15. октобра 2019. године, настале су контроверзе. Наиме, представници опозиције (Мариника Тепић и Ђорђе Вукадиновић) су истакли како водитељка видно даје предност гостима из власти (Владимиру Орлићу и Жарку Обрадовићу). Реагујући на то, Сергеј Трифуновић је на "Твитеру" алудирао да је Оливера Јовићевић проститутка, што је изазвало салву реакција.[50] Новинарска удружења су осудила Трифуновићев твит, а Јовићевић је најавила да ће га тужити.[50]

Иако се, сходно програмским начелима, покрет описује као социјалдемократски и социјално-либерални, извесне полемике на друштвеним мрежама је изазвала колумна члана председништва ПСГ-а, Саше Миленића, који је у чланку написаном за портал "Талас" 2. новембра 2019. године истакао слободно предузетништво, економски либерализам и капитализам као кључне речи за развој Србије, додатно подвлачећи чланство у НАТО пакту као пожељан циљ.[51][52]

Током прикупљања потписа за учешће на парламентарним изборима у Кнез Михајловој улици у Београду, 31. маја 2020. године, Сергеј Трифуновић је учествовао у мањем физичком инциденту, када га је један пролазник, по свему судећи испровоциран вербалном увредом лидера ПСГ-а, ударио песницом по потиљку. Неколико тренутака касније, инцидент је настављен, када се Трифуновић обрачунао са бициклистом, који му је упутио претње.[53] Неколико дана касније, Трифуновић је на друштвеним мрежама објавио снимак у коме, заједно са још неколико чланова покрета, током вечере у ресторану пева четничке песме, што је изазвало осуду одређених левичарских активиста, па чак и симпатизера ПСГ-а.[54] Трифуновић је потом уклонио снимак, а одређени чланови покрета, попут Србијанке Турајлић, у медијима су се извињавали свима које је тај чин повредио.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://pokretslobodnih.rs/novosti/vesti/puls-slobodnih-gradjana
  2. ^ https://pokretslobodnih.rs/novosti/vesti/jankovic-sa-saracinom-psg-je-nosilac-socijalno-liberalnih-politickih-ideja
  3. 3,0 3,1 Покет слободних грађана: вредности и циљеви
  4. ^ Н1: „Турајлић: Вучић је преорао све, археолози овде не би нашли ни крхотине система”
  5. ^ Ђиласу седам одборника, Јанковић и Јеремић формирају своје клубове; Вечерње новости, 6. март 2018.
  6. ^ Нова странка: Гласајте за Оливера Ивановића; Коссев, 19. октобар 2017)
  7. ^ ПСГ и Народна странка бојкотују локалне изборе у пет општина; Н1 , 7. децембар 2017)
  8. ^ ПСГ и ГБ381: Бојкотовати изборе у Лучанима; Данас, 3. децембар 2018)
  9. ^ Blic: Đilas menadžer - Savez za bolju Srbiju počinje sa radom 9. maja
  10. ^ N1: "Pokret slobodnih građana neće s Dverima"
  11. ^ "Твит" Саше Јанковића, којим позива опозицију да се удружује, а не да се уједињује
  12. ^ НСПМ: Јанковић - "Не могу да будем у коалицији са онима који имају националистичке и антиевропске ставове
  13. ^ Blic: "Nova koalicija u opoziciji - Janković i Tadić prave građanski savez"
  14. ^ Blic: "Ko još može i hoće sa Jankovićem u koaliciju"
  15. 15,0 15,1 N1: "Formiran Građanski blok 381"
  16. ^ Blic: "Građanski blok 381 počeo skupljanje potpisa za smenu Vučića"
  17. ^ N1: "Opozicija spremna da sarađuje za fer izbore i slobodu medija"
  18. ^ N1: Saša Janković se povlači iz politike
  19. ^ Vesti-Online: "Saša Janković napustio PSG"
  20. ^ Danas: "Olenik i Trifunović kandidati za predsednika PSG"
  21. 21,0 21,1 Danas: "Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG"
  22. ^ Danas: "Većina članova Predsedništva PSG daje ostavke"
  23. ^ Infobrif: "Olenik otkrio kakav će biti novi pokret koji osnivaju"
  24. ^ https://www.danas.rs/politika/olenik-sa-sergejem-ce-ostati-dva-clana-predsednistva/
  25. ^ Danas: "Bivši članovi PSG fomiraju Građanski demokratski forum"
  26. ^ "Политика: Сергеј Трифуновић нови председник Покрета слободних грађана"
  27. ^ N1: "Opozicija objavila predlog sporazuma sa narodom"
  28. ^ Blic: "Šta piše u Ugovoru sa narodom? Opozicija objavila predlog sporazuma, evo na šta su se obavezali"
  29. ^ "Трифуновић позвао ЕУ да буде медијатор у преговорима за фер изборе"
  30. 30,0 30,1 Н1: „Фајон: Нема услова за фер изборе сада, али усвојене мере да се то промени”
  31. ^ РТВ: „Избори се одлажу, бира се пет нових чланова РЕМ-а”
  32. ^ N1: "PSG odlučio da ne izađe na predstojeće izbore"
  33. ^ Nedeljnik: "Trifunović potvrdio, PSG izlazi na izbore
  34. ^ N1: "Pokret slobodnih građana predao izbornu listu"
  35. ^ Direktno: "Osnivač PSG, Saša Janković, pozvao na bojkot izbora"
  36. ^ Insajder: "Preliminarni rezultati Ipsosa: SNS, SPS i Šapić ulaze u parlament; radikali, PSG, UDS i ostali nisu prešli cenzus"
  37. ^ N1: "SNS osvojio apsolutnu vlast na Vračaru"
  38. ^ N1: "Srce grada: Izlaznost 26 odsto u opštini Stari grad, osvojili smo devet odsto"
  39. ^ Blic: "ZAŠTO SAM OSNOVAO GRAĐANSKI BLOK 381" Janković: Srbija je zemlja u kojoj ljudi najmanje veruju jedni drugima, to hoćemo da menjamo"
  40. ^ N1: "Dve opozicione kolone - šta ih spaja, a šta razdvaja
  41. ^ N1: Građanski blok 381 - "Opasne tvrdnje Lutovca"
  42. ^ Danas: "Incident uoči skupa PSG"
  43. ^ Danas: DS - "Osuda napada na Jankovića i pristalice Građanskog bloka 381"
  44. ^ „Nedeljnik: " 'Kada je počeo, dobio je emitovanje rediteljskog prvenca. Novi napor i eto mu serije': Šta je Janković odgovorio Nikoli Koju". Архивирано из оригинала на датум 06. 09. 2018. Приступљено 11. 03. 2019. 
  45. 45,0 45,1 „Gerila: "SKANDAL: Predsedništvo PSG negira zločine u Jasenovcu!". Архивирано из оригинала на датум 06. 12. 2018. Приступљено 11. 03. 2019. 
  46. ^ N1: "Trifunović na protestu: Ako nas izađe dovoljno, Vučić može da padne za 48 sati"
  47. ^ N1: "Savet protesta bez komentara na govor Sergeja Trifunovića u Novom Sadu"
  48. ^ N1: "Čanak došao u PSG da 'razjasni stvari' s Trifunovićem"
  49. ^ Novosti: "Nove optužbe između lidera PSG i LSV, Sergej zove Čanka na tuču u gostima"
  50. 50,0 50,1 RTS: Osude napada na novinarku RTS-a Oliveru Jovićević
  51. ^ Talas: "Životni standard PSG"
  52. ^ "Твит" Јасмине Милојевић, којим осуђује Миленићев чланак
  53. ^ N1: "Sergej Trifunović napadnut tokom prikupljanja potpisa za izbore"
  54. ^ N1: "Snimak Sergeja Trifunovića na kojem peva četničku pesmu, osude na mrežama"

Спољашње везе[уреди | уреди извор]