Пређи на садржај

Покрстица

С Википедије, слободне енциклопедије
Узорци покрстица, Немачка
Везење покрстице помоћу обруча

Покрстица је облик шивења и популаран облик веза са бројаним нитима у коме се шавови у облику слова X, у облику растерског узорка користе за формирање слике. Везиља броји нити на комаду тканине једнаких уздужних и попречних нити (попут лана) у сваком смеру тако да су крстићи уједначене величине и изгледа. Овај облик покрстице назива се и бројана покрстица како би се разликовао од других облика укрштања.[1] Понекад се укрштање врши на цртежима одштампаним на тканини (штампана покрстица); везиља једноставно шије преко штампаног узорка.[2] Укрштање се често изводи на лако избројивој тканини званој аида тканина (Јава канвас)[3] чије ткање ствара јасно видљиву мрежу квадрата са рупама за иглу на сваком углу.

Тканине које се користе за вез покрстице укључују лан, аида тканине и тканине са мешовитим садржајем које имају „уједначено ткање“, попут јобелана. Све тканине за покрстице технички су „једнако ткане“ јер се израз односи на чињеницу да је тканина ткана тако би се осигурало да постоји исти број нити по инчу и у основи и у потки (тј. вертикално и хоризонтално). Тканине су категорисане по нитима по инчу, а могу се кретати од 11 до 40.

Бројане покрстице се раде по шеми и могу се користити на било којој тканини чије се нити могу бројати; врста тканине и број нити по боду одређују величину готовог шава. Ако се користе и укрштају 2 нити преко 2 нити тканине[4] називају се "2 преко 2" или "1 преко 1" (1 нит за вез се укршта преко 1 нити квадрата). Постоје различити начини укрштања.

Историја

[уреди | уреди извор]
Детаљ цветног руба на памуку. Чајно платно (мали столњак), Мађарска, средина двадесетог века.

Покрстица је најстарији облик везења и може се наћи у целом свету од средњег века.[5] Многи народни музеји приказују примере одеће украшене покрстицом, посебно из континенталне Европе и Азије.[6]

Често су мотиви и иницијали били ушивени на кућним предметима ради идентификације власника или једноставно за украшавање иначе обичног платна. Најстарији познати узорак покрстица направљен у Сједињеним Државама тренутно се налази у Пилгрим Холу у Плимуту, Масачусетс.[7] Направила га је Лоара Стандиш, кћерка капетана Милеса Стандиша и пионира Левиатан бода, око 1653.

Покрстица из Сурифа. Горња половина слике је обрнута страна.

Традиционално, покрстица је коришћена да улепша ставке као што су постељина у домаћинству, столњаци, кухињске крпе, и шустикле. Иако постоје многе везиље које га и даље користе на овај начин, сада је све популарније радити узорак на комадима тканине и обесити их на зид ради украшавања. Такође се често користи за израду честитки, јастука или као уметци за поклопце кутија, подметаче и корице.

Разнобојни узорци слични сликама какви их данас познајемо прилично су модеран развој који произлази из сличних узорака берлинских вунених радова средином деветнаестог века. Осим дизајна створених изричито за покрстице, постоје софтверски програми који претварају фотографију или ликовну слику у графикон погодан за покрстице. Један пример овога је репродукција Сикстинске капеле коју је нацртала и сашила Јоана Лопијановски-Робертс.[8] [9]

Постоји много „цехова“ и група за везење покрстицом широм Сједињених Држава и Европе који нуде часове, сарађују на великим пројектима, везу у добротворне сврхе и пружају друге начине локалним везиљама да се међусобно упознају. Локалне продавнице ручних радова у приватном власништву често имају ноћи веза у својим радњама или угошћују викенд окупљања.

Данас је памучни конац најчешћи конац за вез. То је конац од мерцеризованог памука, састављен од шест нити које су само лабаво увијене заједно и лако се одвајају. Иако постоје и други произвођачи, два најчешће коришћена (и најстарија) бренда су ДМЦ и Anchor[10] [11], од којих су оба производила конац за вез од 1800-их.[12] [13]

Други материјали који се користе су бисерни памук, дански цветни конац, свила и вискоза. Такође се користе различите вунене нити, металне нити или друге нити, понекад за цело дело, или често за украсе. Неки конци такође имају више од једне боје по нити, што у правом пројекту ствара невероватне резултате.

Покрстица се широко користи у традиционалном палестинском везу.[14]

Сродни шавови и облици веза

[уреди | уреди извор]
Украјинске девојке у извезеним костимима у традиционалном стилу
Рад од покрстица направљен употребом тканина различитих боја

Постоји много различитих врст покрстица.

Најновији трендови у вези са покрстицом

[уреди | уреди извор]

Покрстица последњих година постаје све популарнија међу млађом генерацијом Европе.[15] Трговци на мало као што је Џон Луис доживели су раст продаје галантеријских производа од 17% између 2009. и 2010. [16] Хобикрафт, ланац продавница које продају занатске потрепштине, такође је уживао у порасту продаје од 11% током године до 22. фебруара 2009. [17]

Плетење и везење покрстицом постали су популарнији хобији за млађе тржиште, за разлику од традиционалне репутације хобија за пензионере.[18] Шивачке и занатске групе поново су васкрсле идеју о традиционалном занатском клубу.[19] На Сајму одеће уживо 2010. било је ново подручје под називом "Скнич" које промовише модерно шивење, плетење и вез.[20]

Одступајући од традиционалних дизајна повезаних са везом покрстицом, постоји тренутни тренд за постмодернији дизајн са ретро сликама или савременим изрекама. Повезан је са концептом познатим као „субверзивна покрстица“, који укључује ризичније дизајне, често стапајући традиционални стил узорковања са изрекама које су дизајниране да шокирају или буду нескладне са старомодном сликом покрстица.[21]

Традиционално се верује да је везење покрстицом женски занат. Али у последње време има мушкараца који су такође посвећени овоме.[22]

Покрстица и феминизам

[уреди | уреди извор]

У 21. веку нагласак на феминистичком дизајну појавио се унутар заједница покрстица.[23] Доступне су збирке узорака са феминистичким темама,[24] и много више феминистичких узорака на online мрежи. Неке везиље су коментарисале начин на који их везење везује за жене које су то практиковале пре њих.[25] Постоји притисак да се сваки вез, укључујући и везење покрстицом, поштује као значајна уметничка форма.[26]

Покрстица и рачунари

[уреди | уреди извор]

Развој рачунарске технологије такође је утицао на тако наизглед конзервативан занат као што је везење покрстицом. Уз помоћ алгоритама за рачунарску визуализацију[27], сада је могуће креирати дизајне веза помоћу фотографије или било које друге слике. Визуелизација користи цртеж на графичкој мрежи који представља боје и/или симболе, што даје кориснику назнаку о могућој употреби боја, положају тих боја и врсти покрстице који се користи.

Све популарнија активност за везење покрстицом је гледање и прављење YouTube видео записа са детаљима о овом хобију.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nicholas, Kristin (2015). The Amazing Stitching Handbook for KidsНеопходна слободна регистрација. Concord, CA: C&T Publishing. стр. 33. ISBN 978-1-60705-973-8. 
  2. ^ Sutcliffe, Kristen (2013). Fabric Paper Thread. Concord, CA: C&T Publishing. стр. 138. ISBN 978-1-60705-715-4. 
  3. ^ Baker Montano, Judith (2016). Judith Baker Montano's Essential Stitch Guide. Concord, CA: C&T Publishing. стр. 9. ISBN 978-1-61745-077-8. 
  4. ^ Studio Koekoek cross stitch blog (2018). „How to Cross Stitch over 2 threads or more”. www.studio-koekoek.com. 
  5. ^ Gillow, John, and Bryan Sentance: World Textiles, Bulfinch Press/Little, Brown, 1999, ISBN 0-8212-2621-5, p. 181
  6. ^ Threads (magazine), Issue 11, June/July 1987
  7. ^ „Loara Standish Sampler”. pilgrimhall.org. Архивирано из оригинала 2007-12-18. г. Приступљено 2017-04-30. 
  8. ^ Gwen Magee (Gwendolyn) (2010-08-27). „Textile Arts Resource Guide: The Sistine Chapel in Cross-Stitch”. Creativityjourney.blogspot.com. Приступљено 2013-12-29. 
  9. ^ „Cross-stitch recreation of Sistine Chapel ceiling”. Telegraph. London. 2009-06-25. Приступљено 2013-12-29. 
  10. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2020-06-21. г. Приступљено 2020-08-12. 
  11. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2012-07-28. г. Приступљено 2012-08-09. 
  12. ^ „DMC History”. Dmc-usa.com. Архивирано из оригинала 9. 2. 2017. г. 
  13. ^ „Coats History”. Coatsandclark.com. Архивирано из оригинала 2013-11-05. г. Приступљено 2013-12-29. 
  14. ^ Munayyer, Hanan (2020). Traditional Palestinian Costume: Origins and Evolution. Olive Branch Press. стр. 423. ISBN 978-1-62371-924-1. 
  15. ^ Hunter, Clare (2020). Threads of Life: A History of the World Through the eye of a Needle. Hachette, UK: Sceptre. стр. 24. ISBN 978-1-47368-793-6. 
  16. ^ Wilson, Bill (2009-08-28). „The modern 'make do and mend'. BBC News. 
  17. ^ Hall, James (2010-01-18). „Hobbycraft sews up strong sales”. The Daily Telegraph. London. 
  18. ^ Farry, Eithne (2006-05-29). „¡Viva las craftivistas!”. The Guardian. London. 
  19. ^ „I Knit London, the UK's First Official Stitch 'n Bitch Day”. iknit.org.uk. Архивирано из оригинала 2008-04-07. г. Приступљено 2017-04-30. 
  20. ^ „Sknitch — what's it all about?”. ClothesShowLive.com. Архивирано из оригинала 2011-02-28. г. Приступљено 2011-03-29. 
  21. ^ „Subversive Cross Stitch Is Older Than You Think”. LordLibidan.com. Приступљено 2020-08-12. 
  22. ^ Manbroiderers - men who cross stitch, embroider, and design textiles (на језику: енглески), Приступљено 2021-08-01 
  23. ^ Wickman, Kase (26. 9. 2017). „How Feminist Cross Stitching Became A Tool Of The Resistance”. Bustle. 
  24. ^ „Feminist Cross-Stitch: 40 Bold and Fierce Patterns”. Publishers Weekly (book review). 1. 2. 2019. 
  25. ^ Kim, E. Tammy (29. 12. 2018). „The Feminist Power of Embroidery”. The New York Times. 
  26. ^ Giliforte, Brittany; Goulem, Brigid (18. 9. 2018). „Stitching into Feminism”. The Queen's Journal. 
  27. ^ Karen R. Atkinson, and Jonathan C. Roberts. „Graphics and Visualization within Cross-Stitch”. 

 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Caulfield, S. F. A., and B. C. Saward, The Dictionary of Needlework, 1885.
  • Enthoven, Jacqueline: The Creative Stitches of Embroidery, Van Norstrand Rheinhold, 1964, ISBN 0-442-22318-8.
  • Gillow, John, and Bryan Sentance: World Textiles, Bulfinch Press/Little, Brown, 1999, ISBN 0-8212-2621-5.
  • Reader's Digest, Complete Guide to Needlework. The Reader's Digest Association, Inc. (March 1992) ISBN 0-89577-059-8.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Чланци везани за недавни повратак популарности везења крстом."Is Cross Stitch Dead?"