Полинежански језици
| Полинежански | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Полинезија и делови Микронезије и Меланезије |
| Језичка класификација | Аустронежански |
| Подподела | |
| Глотолог | poly1242[1] |
 Полинежански и источнофиџијски језици
(на мапи није приказан: рапанујски) | |
Полинежански језици су породица језика, која представља једну од две основне гране источнофиџијско-полинежанских језика. У употреби су у Полинезији и спољним полинежанским острвима, која се налазе у деловима Микронезије и Меланезије.
Постоји око 40 полинежанских језика. Најзначајнији су тахићански, самоански, тонгански, маорски и хавајски језик. Због чињенице да су острва Полинезије насељена релативно скоро и због тога што је унутрашња језичка диверсификација започела тек пре 2.000 година, полинежански језици су задржали велики број заједничких одлика. На многим острвима постоји велики број сличних речи.
Класификација[уреди | уреди извор]
Полинежански језици се сврставају у две гране, тонганске и сржнополинежанске језике. Тонгански, нијуафоујски и нијујски чине тонганску грану, док су сви остали део сржнополинежанске гране.[2]
- Тонгијски језици
- Сржнополинежански језички комплекс
- Футунски језици:
- Валишки или источноувејски, факаувејски (острво Валис или Увеа, држава Валис и Футуна)
- Футунски или источнофутунски, факафутунски (острво Футуна, држава Валис и Футуна)
- Фагаувејски или западноувејски (новокаледонијско острво Увеа)
- Футунско-анивски или западнофутунски (вануатска острва Футуна и Анива)
- Пукапучки (северно Куково острво Пукапука)
- Ренелскобелонски или аваички језик (на Соломоновим острвима Белона и Ренел)
- Тикопијски (на Соломоновом острву Тикопија)
- Мелско-филански или мелско-ифарски (на острвцима Меле и Ифира недалеко од обале већег вануатског острва Ефате)
- Емаејски (вануатско острво Емае)
- Анутски (вануатско острво Анута)
- Елишки језици
- Самоански језици
- Елишко–спољни језици
- Тувалуански
- Нукуоројски (микронежански атол Нукуоро)
- Капингамарангијски (микронежански атол Капингамаранги)
- Нукуријски (острвље Нукурија на истоку Папуе Нове Гвинеје),[3]
- Такујски (атол Такуу на истоку Папуе Нове Гвинеје)
- Нукуманујски (атол Нукуману на истоку Папуе Нове Гвинеје)
- Онтоншко-џавански (Соломонски атол Онтонг Џава)
- Сикајански (Соломонски атол Сикајана)
- Пиленски или ваеакаујско-таумакојски (Соломонско острвље Риф и острво Таумако)
- Источнополинежански језици
- Рапанујски (Ускршње острво)
- Средњоисточнополинежански језици
- Маркиски језици
- Маркиско-мангаревски језици
- Маркиски (францускополинежанско острвље Маркиска Острва)
- Мангаревски (францускополинежанска острва Гамбје)
- Хавајски (америчка држава Хаваји)
- Маркиско-мангаревски језици
- Тахићански језици
- Тахићански (Друштвена Острва у Француској Полинезији)
- Тубуајски или аустралски (Аустралска Острва и Друштвена Острва у Француској Полинезији)
- Рапски (острво Рапа Ити у Француској Полинезији)
- Туамотујски (францускополинежанско острвље Туамоту)
- Раратоншки или маорски Кукових Острва (Кукова Острва)
- Ракаханшко-манихикијски (острва Ракаханга и Манихики на северу Кукових Острва)
- Тонгаревски или пенрински (атол Тонгарева на северу Кукових Острва)
- Маорско-мориорски језици
- Маркиски језици
- Футунски језици:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Polynesian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Lynch, John; Malcolm Ross; Terry Crowley (2002). The Oceanic languages. Richmond, Surrey: Curzon. ISBN 978-0-7007-1128-4. OCLC 48929366.
- ^ Marck, Jeff (2000), Topics in Polynesian languages and culture history. Canberra: Pacific Linguistics
