Полиомијелитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Полиомијелитис
Синоними Полио, инфантилна парализа
Polio lores134.jpg
Човек са мањом десном ногом услед полиомијелитиса
Изговор
Специфичност Неурологија, инфективна болест
Симптоми Мишићна слабост доводи до неспособности кретања[1]
Компликације Постполио синдром[2]
Време појаве Неколико сати до дана[1][3]
Узроци Полиовирус се шири фекално-оралном рутом[1]
Дијагностички метод Налажење вируса у измету или антитела у крви[1]
Превенција Полио вакцина[3]
Треатман Терапија[3]
Фреквенција 42 људи (2016)[3]

Полиомијелитис или дечја парализа, често скраћено полио (лат. Poliomyelitis (epidemica anterior acuta), од грч. πολιομυελίτις у значењу „упала сиве мождине“) је акутна инфективна болест коју изазива полиовирус. Веома је заразна и преноси се орално-фекалним путем.

У 90-95% случајева зараза не изазива никакве симптоме, док у 3% случајева вирус продире у централни нервни систем. Ту изазива асептични менингитис, и у 0,1-0,5% случајева уништава моторне неуроне и доводи до слабости мишића и парализе. Половина оних који доживе парализу кроз месец дана (максимално 6 до 8 месеци) доживи повраћај функције, а четвртина делимично поврати парализоване функције. Могући су смртни случајеви када парализа онемогући нормално дисање и гутање. Неки од ових пацијената се могу спасти апаратима за вештачко дисање, који се примењују до опоравка функције или доживотно.[1]

Три основна типа полиомијелитиса су: спинални (79%), булбарни (2%) и спинално-булбарни (19%). Спинални полио изазива слабост или парализу једног или два уда, при чему чулни осећај остаје очуван. Булбарни полио утиче на дисање, говор и гутање. Спинално-булбарни полио је комбинација ове две варијанте. Полиомијелитис нарочито напада децу у узрасту 3 до 8 година (отуда назив „дечја парализа“). Прогноза болести код одраслих је доста гора.[2] Полиомијелитис је хиљадама година постојао као ендемска болест и није привлачио много пажње до 1880-их када су у Европи, а затим и Северној Америци, избиле епидемије.

Болест се може спречити помоћу полио вакцине; међутим, више доза је потребно да би вакцина била ефективна.[3] Центар за контролу и превенцију болести из САД препоручује обнављање полио вакцинације за путнике и оне који живе у земљама где се болест јавља.[4] Након што је особа заражена нема специфичног третмана.[3] Године 2016. су забележене 42 особе заражене полиом, док је 1988 било преко 350.000 случајева.[3][5] Године 2014 се болест ширила једино међу људима у Афгханистану, Нигерији, и Пакистану.[3] Године 2015. Нигерија је зауставила ширење дивљег полиовируса, али је дошло до поновне појаве 2016. године.[6][7]

Вакцинација[уреди]

Орална вакцинација против дечје парализе

За заштиту од полиомијелитиса данас постоје ефикасне вакцине. Прву вакцину је 1952. развио Џонас Салк, а ово отриће је јавно објављено 1955. Алберт Сабин је творац оралне полио вакцине која је у употреби од 1962. Обе ове вакцине су у употреби данас.

Применом масовне вакцинације, случајеви полиомијелитиса су у развијеном свету драматично редуковани. Светска здравствена организација и УНИЦЕФ су 1988. започели кампању искорењивања ове болести. Године 1988. у свету је регистровано 350.000 случајева дечје парализе, што је сведено на 1.310 случајева 2007. Амерички континент је проглашен континентом без ове болести 1994. Године 2000, потврђено је да је полио искорењен у Кини, Аустралији и 36 пацифичких земаља. У Европи се то догодило 2002. Од 2006, случајеви полиомијелитиса су забележени у 4 земље: Нигерији, Индији, Пакистану и Авганистану.

Године 2011. појавило се 10 нових случајева полиомијелитиса у кинеској провинцији Синкјанг.[8] Сви они су увезени из Пакистана. У току је велика акција вакцинације са циљем сузбијања ове заразе.[9]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Hamborsky J, Kroger A, Wolfe C, ур. (2015), „Poliomyelitis”, Epidemiology and Prevention of Vaccine-Preventable Diseases (The Pink Book) (13th изд.), Washington DC: Public Health Foundation, (chap. 18), Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2016 .
  2. 2,0 2,1 „Post-Polio Syndrome Fact Sheet”. NIH. 16. 4. 2014. Приступљено 4. 11. 2014. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 „Poliomyelitis Fact sheet N°114”. who.int. октобар 2014. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2017. Приступљено 3. 11. 2014. 
  4. „Guidance to US Clinicians Regarding New WHO Polio Vaccination Requirements for Travel by Residents of and Long-term Visitors to Countries with Active Polio Transmission”. CDC. 2. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2014. Приступљено 4. 6. 2014. 
  5. „Polio This Week”. Global Polio Eradication Initiative. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2017. 
  6. „WHO Removes Nigeria from Polio-Endemic List”. www.who.int. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2015. Приступљено 2015-09-28. 
  7. „Government of Nigeria reports 2 wild polio cases, first since July 2014”. WHO. 11. 8. 2016. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2016. Приступљено 15. 8. 2016. 
  8. Polio strain spreads to China from Pakistan, Приступљено 23. 4. 2013.
  9. Polio outbreak: Where now for global eradication drive?, Приступљено 23. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).