Пређи на садржај

Политички систем Војводине

С Википедије, слободне енциклопедије

Статус Аутономне Покрајине Војводине у Србији дефинисан је Уставом Републике Србије и Статутом Аутономне Покрајине Војводине.[1] Органи Аутономне Покрајине Војводине су Скупштина Аутономне Покрајине Војводине и Покрајинска влада Војводине. Скупштина је највиши орган Војводине који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом Републике Србије, законом и Статутом Војводине.[2] Покрајинска влада је извршни орган Војводине. Рад Покрајинске владе усмерава Скупштина Војводине. Покрајинска влада је одговорна Скупштини Војводине за свој рад.[3]

Надлежности

[уреди | уреди извор]

Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебан Закон о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине (2002), којим су дефинисане надлежности Аутономне Покрајине Војводине у области културе, образовања, јавног информисања, здравственог, пензијског, инвалидског и социјалног осигурања, заштите животне средине, урбанизма, грађевинарства и стамбених послова, запошљавања, привреде, пољопривреде, рударства и енергетике, туризма, спорта и још неких дугих области. Овим тзв. омнибус законом, ближе се одређују надлежности аутономне покрајине, нарочито у областима у којима Република уређује систем, као и одређена питања која се односе на оснивање, организацију и рад организационих јединица републичких фондова и завода на територији аутономне покрајине.

Аутономне покрајине, у складу са Уставом Републике Србије и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснивају. Аутономне покрајине, у складу са законом, уређују питања од покрајинског значаја у области: просторног планирања и развоја, пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије и занатства, друмског, речног и шелезничког саобраћаја и уређивања путева.

Аутономне покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом; утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења; управљају покрајинском имовином на начин предвиђен законом; покрајине, у складу са Уставом и законом, имају изворне приходе, обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова, доносе свој буџет и завршни рачун. Према Уставу, Влада Републике Србије може пред Уставним судом Републике Србије покренути поступак за оцену уставности или законитости одлуке аутономне покрајине, пре њеног ступања на снагу. У том случају Уставни суд може до доношења своје одлуке одложити ступање на снагу оспорене одлуке аутономне покрајине.

Покрајински органи управе

[уреди | уреди извор]

Према Покрајинској скупштинској одлуци о покрајинској управи из 2014. покрајински органи управе су покрајински секретаријати и покрајинске посебне управне организације.[4]

Покрајински органи управе, у оквиру надлежности АП Војводине утврђених Уставом, законом и Статутом, обављају извршне послове, врше надзор, припремају прописе које доносе Скупштина и Покрајинска влада и доносе прописе и појединачне акте из своје надлежности, обављају стручне и развојне послове, прате рад јавних служби, врше поверене послове државне управе и обављају друге послове у складу с прописима.[4]

Покрајински секретаријати су:[5]

На челу сваког секретаријата налази се Покрајински секретар који је и члан Покрајинске Владе. Седиште Покрајинске Владе је у Новом Саду, а не челу се налази Председник Покрајинске Владе.

Скупштина

[уреди | уреди извор]

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је представничко тело грађана које доноси прописе за извршавање закона и других прописа и општих аката Републике Србије, чије је извршавање поверено Скупштини као и одлуке и друга општа акта из своје надлежности. Скупштина АП Војводине има 120 посланика који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, по пропорционалном и већинском изборном систему, на период од четири године. На челу Супштине АП Војводине налази се Председник Скупштине АП Војводине.

Највиши правни акт Аутономне покрајине Војводине је Статут. Доноси га Скупштина уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије. Статутом се, на основу Устава Републике Србије и Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине, утврђују надлежности аутономне покрајине, избор, организација и рад њених органа и друга питања од интереса за аутономну покрајину. По Статуту АП Војводине из 2014.[6]

Аутономна покрајина Војводина је аутономна територијална заједница Републике Србије у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију у складу са Уставом и законом.

АП Војводина је неодвојиви део Републике Србије у којој се негују европски принципи и вредности.

Грађани у АП Војводини равноправни су у остваривању својих права, без обзира на расу, пол, националну припадност, друштвено порекло, рођење, вероисповест, политичко или друго уверење, имовно стање, културу, језик, старост и психички или физички инвалидитет, у складу са Уставом и законом.

АП Војводина у оквиру својих права и дужности доприноси остваривању Уставом зајамчене потпуне равноправности Мађара, Словака, Хрвата, Црногораца, Румуна, Рома, Буњеваца, Русина, Македонаца и припадника других бројчано мањих националних мањина - националних заједница који у њој живе, са припадницима српског народа.

Поред српског језика и ћириличког писма, у органима АП Војводине у равноправној службеној употреби су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.

У оквиру својих надлежности органи АП Војводине предузимају мере у циљу доследног остваривања законом уређене службене употребе језика и писама националних мањина - националних заједница.

Политичке странке

[уреди | уреди извор]

Осим политичких странка које делују на целој територији Републике Србије ( Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Странка слободе и правде, Нова демократска странка Србије, Демократска странка, Покрет слободних грађана и др.) и које углавном освајају највећи број гласова и на покрајинским и на републичким изборима, у Војводини делују и значајне политичке странке националних мањина.

Политичке странке националних мањина

[уреди | уреди извор]

Политичке партије Мађара:

На подручју Србије (АП Војводине) такође делује и Омладински покрет 64 жупаније - екстремистичка политичка организација Мађара регистрована у Мађарској.

Политичке партије Хрвата:

Политичке партије Словака:

Политичке партије Румуна:

Политичке партије Рома:

Политичке партије Македонаца:

Политичке партије Црногораца:

Политичке партије Буњеваца:

Политичке партије Русина:

Аутономашке политичке партије

[уреди | уреди извор]

Осим националних мањинских странака, постоје и грађанске регионалне странке чији је фокус политичког деловања окренут само ка Војводини и питањима војвођанске аутономије, а које се због својих ставова често доводе у везу са аутономашким или сепаратистичким идејама.

Аутономашке политичке партије које делују на подручју Војводине су:

Аутономашке идеје су више присутне кроз разне невалдине организације, групе грађана, удружења и активисте.

Покрајински избори

[уреди | уреди извор]

Преглед резултата покрајинских избора:

Мишљења о статусу Војводине

[уреди | уреди извор]

У анкети коју је 2003. године спровела агенција Скан из Новог Сада, грађани Војводине су одговарали на питање о томе који је статус Војводине за њих најприхватљивији. Тада су дати следећи одговори:[7]

  • Ниво аутономије из 1974. године (34,0%)
  • Тренутнни ниво аутономије (21,3%)
  • Више аутономије у оквиру Србије, али мање него 1974. (20,2%)
  • Војводина као република у Југославији (6,5%)
  • Сву аутономију би требало укинути (5,8%)
  • Независна Војводина (5,0%)
  • Нешто друго (1,9%)
  • Не знају одговор (5,3%)

Лига социјалдемократа Војводине се раније залагала за формирање Републике Војводине у оквиру федерализоване Србије. Међутим, ова странка је касније напустила ову идеју и сада се, уместо федерализоване Србије, залаже за Србију са пет аутономних покрајина.[8] За формирање Војводине Републике се данас, уместо Лиге, залаже Војвођанска партија.[9] Такође, одређени политички покрети (Трећа Србија, Напредни клуб) се залажу за укидање аутономије Војводини.[10] Удружење грађана "Доста је било - Рестарт" сматра да у Србију треба децентрализовати на нивое округа око већих градова са широким овлашћењима, док би аутономна покрајина Војводина могла представљати још један ниво власти, у који би уколико га грађани желе, војвођански окрузи делегирали посланике.[11][12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Статут Аутономне покрајине Војводине - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05. 
  2. ^ „О Скупштини - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05. 
  3. ^ „Покрајинска влада - APV”. Pokrajinska vlada Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-05. 
  4. ^ а б „Покрајинскa скупштинскa одлукa о покрајинској управи - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05. 
  5. ^ „Покрајинска влада”. Pokrajinska vlada Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-05. 
  6. ^ „Статут Аутономне покрајине Војводине - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05. 
  7. ^ Драгомир Јанков, Војводина - пропадање једног региона, Нови Сад, 2004.
  8. ^ LSV: "Republika Vojvodina" prošlost - B92.net
  9. ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / "Autonomija je mrtva, živela Republika Vojvodina"[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2014. г. Приступљено 03. 06. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  10. ^ „Vreme 1155 - Treca Srbija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 03. 06. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  11. ^ Реформе у леру политичке воље | Dosta je bilo
  12. ^ Dosta je bilo on Twitter: "@MDCDG Mi se zalažemo za decentralizaciju na nivou okruga. Ako građani žele uz to još jedan nivo vlasti, mogu da delegiraju @SasaRadulovich"

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]