Политички систем Војводине

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Coat of arms of Vojvodina.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Војводине
Политички систем Србије
Историјат идеје о аутономији
Зграда Владе Војводине.
Конститутивна седница скупштине Војводине 2012. године.

Статус Аутономне Покрајине Војводине у Србији дефинисан је Уставом Србије и Статутом Војводине. Статут Војводине је највиши правни акт покрајине. Законодавну власт чини Скупштина Војводине, а извршну власт Влада Војводине.

Управа у Војводини[уреди | уреди извор]

После политичких промена у Југославији које су уследиле након 5. октобра 2000. године, Народна скупштина Србије је усвојила посебан Закон о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине (2002), којим су Војводини великим делом враћене изворна аутономија и надлежност (које су биле ускраћене Уставом из 1990. године) у области културе, образовања, јавног информисања, здравственог, пензијског, инвалидског и социјалног осигурања, заштите животне средине, урбанизма, грађевинарства и стамбених послова, запошљавања, привреде, пољопривреде, рударства и енергетике, туризма, спорта и још неких дугих области. Овим тзв. омнибус законом (назван тако јер се области у којима су утврђене надлежности Војводине овим законом таксативно набројане), ближе се одређују надлежности аутономне покрајине, нарочито у областима у којима Република уређује систем, као и одређена питања која се оносе на оснивање, организацију и рад организационих јединица републичких фондова и завода на територији аутономне покрајине.

Аутономне покрајине, у складу са Уставом и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснивају. Аутономне покрајине, у складу са законом, уређују питања од покрајинског значаја у области: просторног планирања и развоја, пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије и занатства, друмског, речног и шелезничког саобраћаја и уређивања путева.

Аутономне покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом; утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења; управљају покрајинском имовином на начин предвиђен законом; покрајине, у складу са Уставом и законом, имају изворне приходе, обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова, доносе свој буџет и завршни рачун. Према Уставу, Влада може пред Уставним судом покренути поступак за оцену уставности или законитости одлуке аутономне покрајине, пре њеног ступања на снагу. У том случају Уставни суд може до доношења своје одлуке одложити ступање на снагу оспорене одлуке аутономне покрајине.

Према Одлуци о покрајинској управи и другим прописима, покрајински органи управе у оквиру надлежности Покрајине утврђених Уставом, законом и Статутом, обављају следеће послове:

  1. извршавају законе,
  2. примењују одлуке Скупштине и Извршног већа,
  3. решавају у управним стварима када им је то законом поверено,
  4. врше управни надзор када им је то законом поверено,
  5. припремају одлуке које доносе Скупштина и Извршно веће,
  6. најзад, врше друге Уставом, законом, Статутом и другим прописима утврђене послове и друге стручне послове за Скупштину и Извршно веће.

Установе[уреди | уреди извор]

Влада Војводине[уреди | уреди извор]

Влада Аутономне Покрајине Војводине има седиште у Новом Саду.

Владу чине 11 секретаријата:

  • за науку и технолошки развој
  • за пољопривреду, водопривреду и шумарсто
  • за културу и јавно информисање
  • за образовање, управу и националне заједнице
  • за привреду, запошљавање и равноправност полова
  • за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине
  • за здравство, социјалну политику и демографију
  • за финансије
  • за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу
  • за енергетику и минералне сировине
  • за спорт и омладину

Након избора из 2004. године, Владу Војводине су чиниле следеће партије и коалиције: Демократска странка, Заједно за Војводину, Савез војвођанских Мађара и Покрет снага Србије. Након избора из 2008. године, владу су чиниле: Демократска странка, Г17+, Мађарска коалиција, Лига социјалдемократа Војводине и Социјалистичка партија Србије. Након избора из 2012. године, владу чине: Демократска странка, Лига социјалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара.

Скупштина Војводине[уреди | уреди извор]

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је представничко тело грађана које доноси прописе за извршавање закона и других прописа и општих аката Републике Србије, чије је извршавање поверено Скупштини као и одлуке и друга општа акта из своје надлежности. Скупштина АП Војводине има 120 посланика који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, по пропорционалном и већинском изборном систему, на период од четири године.

Статут[уреди | уреди извор]

Највиши правни акт Аутономне покрајине Војводине је Статут. Доноси га Скупштина уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије. Статутом се, на основу Устава Републике Србије и Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине, утврђују надлежности аутономне покрајине, избор, организација и рад њених органа и друга питања од интереса за аутономну покрајину.

Политичке партије[уреди | уреди извор]

Раније политичке партије[уреди | уреди извор]

У периоду постојања СФРЈ, на простору Војводине је деловао Савез комуниста Војводине, који је чинио покрајинску организацију Савеза комуниста Југославије.

Националне политичке партије[уреди | уреди извор]

Политичке партије које делују на нивоу целе Србије, а које имају и значајан број гласача у Војводини су:

На изборима из 2004. године у Војводини је највише гласова добила Српска радикална странка, да би на изборима из 2008. и 2012. године највише гласова освојила коалиција окупљена око Демократске странке.

Аутономашке политичке партије[уреди | уреди извор]

Аутономашке политичке партије које делују на подручју Војводине су:

Аутономашке партије које су биле активне раније су:[1]

Војвођански клуб данас делује као невладина организација, а у Банату је активна невладина организација Банатски форум, која се залаже за претварање Баната у административну регију у оквиру Војводине.

Етничке политичке партије[уреди | уреди извор]

Политичке партије Срба:

Политичке партије Црногораца:

Политичке партије Буњеваца:

Политичке партије Мађара:

На подручју Србије (АП Војводине) такође делује и Омладински покрет 64 жупаније - екстремистичка политичка организација Мађара регистрована у Мађарској.

Политичке партије Хрвата:

Политичке партије Словака:

Политичке партије Румуна:

Политичке партије Рома:

Политичке партије Македонаца:

Политичке партије Русина:

Избори[уреди | уреди извор]

Партије са највећим бројем освојених места у локалним скупштинама након локалних избора из 2004. године у Војводини.
Партије са највећим бројем освојених места у локалним скупштинама након локалних избора из 2008. године у Војводини.
Партије са највећим бројем освојених места у локалним скупштинама након локалних избора из 2012. године у Војводини.
Партије са највећим бројем освојених места у локалним скупштинама након локалних избора из 2016. године у Војводини.

Покрајински избори из 2004.[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2004.

На покрајинским изборима из 2004. године, седишта у Скупштини Војводине су освојиле следеће странке и коалиције:

Покрајински избори из 2008.[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2008.

На покрајинским изборима из 2008. године, седишта у Скупштини Војводине су освојиле следеће странке и коалиције:

Покрајински избори из 2012.[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2012.

На покрајинским изборима из 2012. године, седишта у Скупштини Војводине су освојиле следеће странке и коалиције:

Мишљења о статусу Војводине[уреди | уреди извор]

У анкети коју је 2003. године спровела агенција "Скан" из Новог Сада, грађани Војводине су одговарали на питање о томе који је статус Војводине за њих најприхватљивији. Тада су дати следећи одговори:[2]

  • Ниво аутономије из 1974. године (34,0%)
  • Садашњи ниво аутономије (21,3%)
  • Више аутономије у оквиру Србије, али мање него 1974. (20,2%)
  • Војводина као република у Југославији (6,5%)
  • Сву аутономију би требало укинути (5,8%)
  • Независна Војводина (5,0%)
  • Нешто друго (1,9%)
  • Не знају одговор (5,3%)

Лига социјалдемократа Војводине се раније залагала за формирање Републике Војводине у оквиру федерализоване Србије. Међутим, ова странка је касније напустила ову идеју и сада се, уместо федерализоване Србије, залаже за Србију са пет аутономних покрајина.[3] За формирање Војводине Републике се данас, уместо Лиге, залаже Војвођанска партија.[4] Такође, одређени политички покрети (Трећа Србија, Напредни клуб) се залажу за укидање аутономије Војводини.[5] Удружење грађана "Доста је било - Рестарт" сматра да у Србију треба децентрализовати на нивое округа око већих градова са широким овлашћењима, док би аутономна покрајина Војводина могла представљати још један ниво власти, у који би уколико га грађани желе, војвођански окрузи делегирали посланике. [6] [7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]