Политички систем Војводине
  |
|---|
Статус Аутономне Покрајине Војводине у Србији дефинисан је Уставом Републике Србије и Статутом Аутономне Покрајине Војводине.[1] Органи Аутономне Покрајине Војводине су Скупштина Аутономне Покрајине Војводине и Покрајинска влада Војводине. Скупштина је највиши орган Војводине који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом Републике Србије, законом и Статутом Војводине.[2] Покрајинска влада је извршни орган Војводине. Рад Покрајинске владе усмерава Скупштина Војводине. Покрајинска влада је одговорна Скупштини Војводине за свој рад.[3]
| Део серије о Војводини |
| Војводина |
|---|
| |
| Симболи покрајине |
| Култура |
| Историја |
| Географија |
| Демографија |
| Политички систем |
Надлежности
[уреди | уреди извор]Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебан Закон о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине (2002), којим су дефинисане надлежности Аутономне Покрајине Војводине у области културе, образовања, јавног информисања, здравственог, пензијског, инвалидског и социјалног осигурања, заштите животне средине, урбанизма, грађевинарства и стамбених послова, запошљавања, привреде, пољопривреде, рударства и енергетике, туризма, спорта и још неких дугих области. Овим тзв. омнибус законом, ближе се одређују надлежности аутономне покрајине, нарочито у областима у којима Република уређује систем, као и одређена питања која се односе на оснивање, организацију и рад организационих јединица републичких фондова и завода на територији аутономне покрајине.
Аутономне покрајине, у складу са Уставом Републике Србије и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснивају. Аутономне покрајине, у складу са законом, уређују питања од покрајинског значаја у области: просторног планирања и развоја, пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије и занатства, друмског, речног и шелезничког саобраћаја и уређивања путева.
Аутономне покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом; утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења; управљају покрајинском имовином на начин предвиђен законом; покрајине, у складу са Уставом и законом, имају изворне приходе, обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова, доносе свој буџет и завршни рачун. Према Уставу, Влада Републике Србије може пред Уставним судом Републике Србије покренути поступак за оцену уставности или законитости одлуке аутономне покрајине, пре њеног ступања на снагу. У том случају Уставни суд може до доношења своје одлуке одложити ступање на снагу оспорене одлуке аутономне покрајине.
Покрајински органи управе
[уреди | уреди извор]Према Покрајинској скупштинској одлуци о покрајинској управи из 2014. покрајински органи управе су покрајински секретаријати и покрајинске посебне управне организације.[4]
Покрајински органи управе, у оквиру надлежности АП Војводине утврђених Уставом, законом и Статутом, обављају извршне послове, врше надзор, припремају прописе које доносе Скупштина и Покрајинска влада и доносе прописе и појединачне акте из своје надлежности, обављају стручне и развојне послове, прате рад јавних служби, врше поверене послове државне управе и обављају друге послове у складу с прописима.[4]
Покрајински секретаријати су:[5]
- Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство
- Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине - националне заједнице
- Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама
- Покрајински секретаријат за здравство
- Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова
- Покрајински секретаријат за финансије
- Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу
- Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине
- Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност
- Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај
- Покрајински секретаријат за спорт и омладину
- Покрајински секретаријат за привреду и туризам
На челу сваког секретаријата налази се Покрајински секретар који је и члан Покрајинске Владе. Седиште Покрајинске Владе је у Новом Саду, а не челу се налази Председник Покрајинске Владе.
Скупштина
[уреди | уреди извор]Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је представничко тело грађана које доноси прописе за извршавање закона и других прописа и општих аката Републике Србије, чије је извршавање поверено Скупштини као и одлуке и друга општа акта из своје надлежности. Скупштина АП Војводине има 120 посланика који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, по пропорционалном и већинском изборном систему, на период од четири године. На челу Супштине АП Војводине налази се Председник Скупштине АП Војводине.
Статут
[уреди | уреди извор]Највиши правни акт Аутономне покрајине Војводине је Статут. Доноси га Скупштина уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије. Статутом се, на основу Устава Републике Србије и Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине, утврђују надлежности аутономне покрајине, избор, организација и рад њених органа и друга питања од интереса за аутономну покрајину. По Статуту АП Војводине из 2014.[6]
Аутономна покрајина Војводина је аутономна територијална заједница Републике Србије у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију у складу са Уставом и законом.
АП Војводина је неодвојиви део Републике Србије у којој се негују европски принципи и вредности.
Грађани у АП Војводини равноправни су у остваривању својих права, без обзира на расу, пол, националну припадност, друштвено порекло, рођење, вероисповест, политичко или друго уверење, имовно стање, културу, језик, старост и психички или физички инвалидитет, у складу са Уставом и законом.
АП Војводина у оквиру својих права и дужности доприноси остваривању Уставом зајамчене потпуне равноправности Мађара, Словака, Хрвата, Црногораца, Румуна, Рома, Буњеваца, Русина, Македонаца и припадника других бројчано мањих националних мањина - националних заједница који у њој живе, са припадницима српског народа.
Поред српског језика и ћириличког писма, у органима АП Војводине у равноправној службеној употреби су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.
У оквиру својих надлежности органи АП Војводине предузимају мере у циљу доследног остваривања законом уређене службене употребе језика и писама националних мањина - националних заједница.
Политичке странке
[уреди | уреди извор]Осим политичких странка које делују на целој територији Републике Србије ( Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Странка слободе и правде, Нова демократска странка Србије, Демократска странка, Покрет слободних грађана и др.) и које углавном освајају највећи број гласова и на покрајинским и на републичким изборима, у Војводини делују и значајне политичке странке националних мањина.
Политичке странке националних мањина
[уреди | уреди извор]Политичке партије Мађара:
- Савез војвођанских Мађара
- Демократска заједница војвођанских Мађара
- Демократска странка војвођанских Мађара
- Грађански Савез Мађара
- Покрет Мађарске Наде
- Странка мађарског јединства
На подручју Србије (АП Војводине) такође делује и Омладински покрет 64 жупаније - екстремистичка политичка организација Мађара регистрована у Мађарској.
Политичке партије Хрвата:
- Демократски савез Хрвата у Војводини
- Демократска заједница Хрвата
- Хрватски народни савез
- Хрватска сријемска иницијатива
- Хрватско-буњевачко-шокачка странка
Политичке партије Словака:
Политичке партије Румуна:
Политичке партије Рома:
Политичке партије Македонаца:
Политичке партије Црногораца:
Политичке партије Буњеваца:
Политичке партије Русина:
Аутономашке политичке партије
[уреди | уреди извор]Осим националних мањинских странака, постоје и грађанске регионалне странке чији је фокус политичког деловања окренут само ка Војводини и питањима војвођанске аутономије, а које се због својих ставова често доводе у везу са аутономашким или сепаратистичким идејама.
Аутономашке политичке партије које делују на подручју Војводине су:
Аутономашке идеје су више присутне кроз разне невалдине организације, групе грађана, удружења и активисте.
Покрајински избори
[уреди | уреди извор]Преглед резултата покрајинских избора:
- Покрајински избори у Војводини 2004.
- Покрајински избори у Војводини 2008.
- Покрајински избори у Војводини 2012.
- Покрајински избори у Војводини 2016.
- Покрајински избори у Војводини 2020.
- Покрајински избори у Војводини 2023.
Мишљења о статусу Војводине
[уреди | уреди извор]У анкети коју је 2003. године спровела агенција Скан из Новог Сада, грађани Војводине су одговарали на питање о томе који је статус Војводине за њих најприхватљивији. Тада су дати следећи одговори:[7]
- Ниво аутономије из 1974. године (34,0%)
- Тренутнни ниво аутономије (21,3%)
- Више аутономије у оквиру Србије, али мање него 1974. (20,2%)
- Војводина као република у Југославији (6,5%)
- Сву аутономију би требало укинути (5,8%)
- Независна Војводина (5,0%)
- Нешто друго (1,9%)
- Не знају одговор (5,3%)
Лига социјалдемократа Војводине се раније залагала за формирање Републике Војводине у оквиру федерализоване Србије. Међутим, ова странка је касније напустила ову идеју и сада се, уместо федерализоване Србије, залаже за Србију са пет аутономних покрајина.[8] За формирање Војводине Републике се данас, уместо Лиге, залаже Војвођанска партија.[9] Такође, одређени политички покрети (Трећа Србија, Напредни клуб) се залажу за укидање аутономије Војводини.[10] Удружење грађана "Доста је било - Рестарт" сматра да у Србију треба децентрализовати на нивое округа око већих градова са широким овлашћењима, док би аутономна покрајина Војводина могла представљати још један ниво власти, у који би уколико га грађани желе, војвођански окрузи делегирали посланике.[11][12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Статут Аутономне покрајине Војводине - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05.
- ^ „О Скупштини - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05.
- ^ „Покрајинска влада - APV”. Pokrajinska vlada Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-05.
- ^ а б „Покрајинскa скупштинскa одлукa о покрајинској управи - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05.
- ^ „Покрајинска влада”. Pokrajinska vlada Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-05.
- ^ „Статут Аутономне покрајине Војводине - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Приступљено 2025-09-05.
- ^ Драгомир Јанков, Војводина - пропадање једног региона, Нови Сад, 2004.
- ^ LSV: "Republika Vojvodina" prošlost - B92.net
- ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / "Autonomija je mrtva, živela Republika Vojvodina"[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2014. г. Приступљено 03. 06. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Vreme 1155 - Treca Srbija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 03. 06. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Реформе у леру политичке воље | Dosta je bilo
- ^ Dosta je bilo on Twitter: "@MDCDG Mi se zalažemo za decentralizaciju na nivou okruga. Ako građani žele uz to još jedan nivo vlasti, mogu da delegiraju @SasaRadulovich"
