Полихлоровани бифенили
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Хемијска структура PCB-а
Полихлоровани бифенил (PCB) је органохлорно једињење.[1] Највише се употребљава у трансформаторима као расхладни медиј (Пираленско уље), не проводи струју и подноси високе температуре (до 1700 степени Целзијуса). Синтетизован је у Америци (отприлике 1925. године), а забрањен 1977. године због канцерогеног мутагеног и тератогеног ефекта.[2] У Европи је забрањен 2001. године а потпуна замјена са минералним уљем се очекује до 2008. године.
Референце[уреди]
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 2. Приступљено 7. 11. 2007.
Литература[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Полихлоровани бифенили на Викимедијиној остави. |
- UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 2. Приступљено 7. 11. 2007.
- UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 2. Приступљено 7. 11. 2007.
 | Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
