Полихлоровани бифенили

Полихлоровани бифенил (PCB) је органохлорно једињење.^[1] Највише се употребљава у трансформаторима као расхладни медиј (Пираленско уље), не проводи струју и подноси високе температуре (до 1700 °C). Синтетизован је у Америци (отприлике 1925. године), а забрањен 1977. године због канцерогеног мутагеног и тератогеног ефекта.^[2] У Европи је забрањен 2001. године а потпуна замјена са минералним уљем се очекује до 2008. године.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2007.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2007.
UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2007.

Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[Clayden-1] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[unep-2] UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2007.

[1]

[2]