Полоцк
Полоцк | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Област | Витебска област |
Основан | 862. град од 1498. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 84.593 (процена) |
— густина | 2.057 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 28′ 59″ С; 28° 48′ 00″ И / 55.483° С; 28.8° И |
Временска зона | UTC+3 |
Површина | 40,77[1] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Александар Г. Позњак |
Поштански број | 211291, 211400 - 211402, 211404 - 211415, 211422 |
Позивни број | +375 214 |
Регистарска ознака | 2 |
Веб-сајт | |
polotskgik.by |
Полоцк[2] (блр. По́лацк; рус. По́лоцк) град је у Витебској области Белорусије и административни центар истоименог рејона. Један је од најстаријих и најлепших градова у Белорусији и древни град Кијевске Русије. Налази се на ушћу реке Полоте у Западну Двину. Према процени из 2012. у граду је живело 84.593 становника. Захваљујући бројним црквама и манастирима носи епитет духовног центра Белорусије.
Историја града[уреди | уреди извор]

Град Полоцк се први пут у писаним документима помиње 862. године у Повести минулих лета као „Полотескъ”. На његовим темељима је средином X века настала моћна Полоцка кнежевина. Први познати владар кнежевине био је Рагвалод Полоцки (умро око 978. године). Године 992. основана је Полоцка епархија (по неким изворима то се десило 1104).[3] Најмоћнији владар кнежевине био је књаз Вишеслав Брјаниславич (1044—1101) и за време његове владавине изграђен је храм Свете Софије, један од најстаријих и најлепших храмова Руске православне цркве. Вишеславов син Борис је на улаз у храм поставио велику стену на којој је дао уклесати податке о храму који су видљиви и данас. Вишеславова унука, монахиња Ефросинија је 1125. године основала женски манастир (данас Спасењски манастир Свете Ефросиније) а по њеној жељи, велики мајстор Лазар Богша је направио престони крст (ремек дело белоруске рано хришћанске уметности) који је симбол и заштитник данашње Белорусије (Крст Свете Ефросиније Полоцке). Године 1240. Полоцк је изгубио своју самосталност и постао вазални посед Литванских принчева.[4] У наредним деценијама град је прелазио из руке у руку разних освајача из суседних кнежевина, и сви су за собом остављали неке материјалне трагове (крајем XIX века у граду се налазило чак 23 јеврејске синагоге, 8 православних храмова, те католичка и лутеранска црква).[5]
23. маја 1910. пренесене су мошти Свете Ефросиније из Кијевске-печерске лавре у њену задужбину Спасо Преображенску цркву.
У састав Белоруске ССР град је ушао 1924. године. Током Другог светског рата град је био окупиран од стране војске Вермахта и делио је трагичну судбину осталих белоруских градова. Од 1991. налази се у саставу Републике Белорусије.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2012. живело 84.593 становника.
1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
---|---|---|---|---|
71.152[6] | 76.837[6] | 76.837[6] | 82.547[6] | 84.593[6] |
Градске знаменитости[уреди | уреди извор]
Полоцк је град препун средњовековних цркава и манастира, и других старих грађевина непроцењиве културне вредности.
- Софијски сабор (грађен од 1044. до 1066. а обновљен 1710) је један од најстаријих храмова Руске православне цркве (заједно са Кијевским и Новгородским црквама) и најстарија камена грађевина у данашњој Белорусији која је још у функцији.
- Спасо-Ефросинијски манастир (основан 1128. године) је манастирски комплекс кога чине три цркве.
- Богојављенски манастир је основан 1582. године.
- Борисов камен - споменик белоруске епиграфике из XII века.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- прва градска библиотека основана је у XII веку
- прва школа у граду је отворена 1580. (језуитски келегијум)
- Франциск Скорина (рођен у Полоцку око 1490) је први направио штампано издање Библије на староруском језику 1517. године
- Полоцк је по неким истраживањима Географски центар Европе[7]
- године 2010. град је био културна престоница Белорусије[8]
Галерија[уреди | уреди извор]
Споменик Ефросинији Полоцкој
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Електростаљ, Русија, рус. Электросталь
Тосна, Русија, рус. То́сно
Велики Новгород, Лењинградска област, Русија, рус. Великий Новгород
Великије Луки, Русија, рус. Вели́кие Лу́ки
Суојарви, Карелија, Русија рус. Суоярви
Јонава, Литванија, литв. Jonava
Тракај, Литванија, литв. Trakai
Вентспилс, Летонија, лет. Ventspils
Камјањец Подиљски, Украјина, укр. Кам'янець-Подільський
Обухив, Украјина, укр. Обу́хів
Балти, Молдавија, рум. Bălţi
Јарослав, Пољска, пољ. Jarosław
Гдањск, Пољска, пољ. Gdańsk
Готланд, Шведска, швед. Gotland
Фридрихсхафен, Немачка, нем. Friedrichshafen
Рефенце[уреди | уреди извор]
- ^ Национални катастар Р. Белорусије Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) стање на дан 1. јануар 2011.
- ^ Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, стр. 179.
- ^ Сапунов, А. П. Исторические судьбы Полоцкой епархии с древнейших времен до половины XIX в. — Витебск, 1889.
- ^ The New Cambridge Medieval History: c. 1300-c. 1415. pp. 706
- ^ Полоцк//Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона у 86 томова, Санкт Петербург 1890—1907.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
- ^ TUT.BY | НОВОСТИ — В Полоцке установлен памятный знак «Географический центр Европы» — Общество — 31.05.2008, 13:21 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2008), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ БЕЛТА | Полоцк официально стал культурной столицей Беларуси 2010 года 21.01.2010 12:06[мртва веза], Приступљено 23. 4. 2013.