Пређи на садржај

Полуаутоматско оружје

С Википедије, слободне енциклопедије
Борхарт М1893, први масовно произведени полуаутоматски пиштољ у историји.

Полуаутоматско оружје (енгл. Semi-automatic firearm, self-loading firearm), брзометно ватрено оружје које користи енергију барутних гасова испаљеног метка за обављање свих потребних радњи ради опаљења наредног метка, изузев самог опаљивања, које је ручно.[1][2]

Дефиниција

[уреди | уреди извор]

Полуаутоматско оружје разликује се од правог аутоматског оружја, по томе што је код њега аутоматизован процес избацивања празне чауре, пуњења и запињања ударача, док је само опаљивање увек ручно - дакле, нема рафалне паљбе.[1][2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Прва полуаутоматска пушка (Манлихер М1885) конструисана је 1885. године.[1] Први полуаутоматски пиштољи (Шенбергер М1892) конструисани су у Аустрији 1892, а ушли су у масовну производњу у Немачкој 1893. године (Борхарт М1893).[2]

Механизам дејства

[уреди | уреди извор]

Полуааутоматско оружје углавном ради на један од два начинаː

  1. ^ а б в г Крстић 1970, стр. 345.
  2. ^ а б в Антић 1973, стр. 696.

Литература

[уреди | уреди извор]