Полуаутоматско оружје
Полуаутоматско оружје (енгл. Semi-automatic firearm, self-loading firearm), брзометно ватрено оружје које користи енергију барутних гасова испаљеног метка за обављање свих потребних радњи ради опаљења наредног метка, изузев самог опаљивања, које је ручно.[1][2]
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Полуаутоматско оружје разликује се од правог аутоматског оружја, по томе што је код њега аутоматизован процес избацивања празне чауре, пуњења и запињања ударача, док је само опаљивање увек ручно - дакле, нема рафалне паљбе.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]Прва полуаутоматска пушка (Манлихер М1885) конструисана је 1885. године.[1] Први полуаутоматски пиштољи (Шенбергер М1892) конструисани су у Аустрији 1892, а ушли су у масовну производњу у Немачкој 1893. године (Борхарт М1893).[2]
Механизам дејства
[уреди | уреди извор]Полуааутоматско оружје углавном ради на један од два начинаː
- на принципу трзања затварача или
- на принципу кратког трзања цеви.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Крстић 1970, стр. 345.
- ^ а б в Антић 1973, стр. 696.
Литература
[уреди | уреди извор]- Крстић, Миодраг (1970). „Аутоматско ору̟жје”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 1 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Антић, Радивоје (1973). „Пиштољ”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 6 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.