Полузатворен предњи нелабијализован самогласник

С Википедије, слободне енциклопедије
Самогласници
Види још: ИПА, Сугласници
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Полузатворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је e, и одговарајући X-SAMPA симбол је e.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Појава[уреди | уреди извор]

Језик Реч ИПА Значење Напомене
Каталонски[1] cec [sek] 'слеп' Види каталонску фонологију
Холандски vreemd [vreːmt] 'необичан' Види холандску фонологију
Енглески аустралијски bed [bed] 'кревет' Види аустралијску енглеску фонологију
северни амерички play [pl̥eː] 'играње' Неки дијалекти. Многи говорници умјесто имају диптонг типа [eɪ].
Фарски eg [eː] 'ја'
Француски[2] beauté [bote] 'лепота' Види француску фонологију
Грузински[3] მეფ [mɛpʰej] 'краљ'
Њемачки Seele [ˈzeːlə] 'душа' Види њемачку фонологију
Италијански[4] stelle [ˈstelle] 'звезде' Види италијанску фонологију
Корејски 베다/[peda] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [ˈpeːda] 'сјећи' Види корејску фонологију
Норвешки le [leː] 'смех' Види норвешку фонологију
Пољски dzień [dʑeɲ] 'дан' Види пољску фонологију
Португалски[5] mesa [mezɐ] 'стол' Види португалску фонологију
Руски[6] шея [ˈʂejə] 'врат' Појављује се само прије меких сугласника. Види руску фонологију
Шведски se [seː] 'види' Види шведску фонологију
Вијетнамски tê [tē] 'утрнути' Види вијетнамску фонологију
Запотечки Тилкуиапан[7] ? [] Појављује се већином после [i], иначе самогласник је средњег реда [ɘ]

Средњи предњи нелабијализован самогласник[уреди | уреди извор]

Многи језици, као што су шпански, јапански, корејски, грчки и турски, имају средњи предњи нелабијализован самогласник који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката енглеског, такође имају такве средње предње самогласнике. Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и [e] се углавном користи. Ако је прецизност пожељена, снижавајући дијакритик може да се користи: [e̞].

Иако многи језици имају само један незатворен, неотворен предњи самогласник, нема наклоњеност за то да буде средњи. Игбо језик, на пример, има полузатворен [e], док бугарски има полуотвореног [ɛ], иако ови језици не праве контраст тих самогласника са другим средњим предњим самогласницима.

Појава[уреди | уреди извор]

У следећем транскрипцијама, спуштајући дијакритик је изостављен због једноставности.

Језик Реч ИПА Значење Напомене
Албански keq [kec] 'лош'
Хрватски deset [deset] 'десет'
Енглески јокширски[8] play [pleː] 'игра' Види енглеску фонологију
Хебрејски חלק [χelek] 'дело' Хебрејски самогласници нису показани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију
Мађарски[9] hét [heːt] 'недељу дана, седам' Види мађарску фонологију
Фински[10] menen [menen] 'ја (ћу) ићи'
Грчки φαινόμενο [feˈnomeˌno] 'феноменон' Види савремену грчку фонологију
Јапански 笑み [emi] 'смех' Види јапанску фонологију
Корејски 베개 [peˈɡɛ] 'јастук' Види корејску фонологију
Румунски fete [ˈfete] 'цуре' Види румунску фонологију
Руски[11] человек [t͡ɕɪlɐˈvʲek] 'особа' Појављује се само после меких сугласника. Види руску фонологију
Српски жена/[žena] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [ʒena] 'жена'
Шпански[12] bebé [beˈβ̞e] 'беба' Види шпанску фонологију
Турски ev [ev] 'кућа' Види турску фонологију

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618 
  2. ^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874 
  3. ^ Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659 
  4. ^ Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628 
  5. ^ Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223 
  6. ^ Jones & Ward 1969, стр. 44
  7. ^ Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109—10, doi:10.1017/S0025100308003344 
  8. ^ Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing, стр. 179 
  9. ^ Szende, Tamás (1994), „Hungarian”, Journal of the International Phonetic Association, 24 (2): 92, doi:10.1017/S0025100300005090 
  10. ^ Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 60, 66, doi:10.1017/S002510030500191X 
  11. ^ Jones & Ward 1969, стр. 41
  12. ^ Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 256, doi:10.1017/S0025100303001373 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press.