Пол Лангерханс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пол Лангерханс
Paul Langerhans.jpg
Пол Лангерханс
Датум рођења(1847-07-25)25. јул 1847.
Место рођењаБерлин
Немачка
Датум смрти20. јул 1888.(1888-07-20) (40 год.)
Место смртиФуншал
Мадеира
Пребивалиште Немачка
 Мадеира
Пољепатолог, физиолог и биолог
ШколаХумболтов универзитет у Берлину
Познат поЛангерхансова острвца

Пол Лангерханс (нем. Paul Langerhans; Берлин, 25. јул 1847Фуншал, 20. јул 1888) био је немачки патолог, физиолог и биолог. „Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота из здравствених разлога провео је на острву у атлантском океану, а открио је „острва“ у панкреасу (гуштерачи) по којима је ушао у историју медицине (Лангерхансова острвца)“

Епоними[уреди]

Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза — (Langerhans' cell histiocytosis)

Ретка болест која се примарно јавља код деце.

Лангерхансове ћелије — (Langerhans' cells)

Дендритичне, допа-негативне ћелије (макрофаги), које се заједно са белим крвним зрнцима (Т лимфоцита) јављају као имуни одговор организма у контактном дерматитису и код одбацивања кожних калемова након трансплантације.

Лангерхансова острвца — (Langerhans' islands)

Кластери ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца, који се налазе у панкреасу већине кичмењака.

Лангерхансов аденом(Langerhans' adenoma)

Инсулином — најчешћи тумор ендокриних острваца панкреаса (гуштераче), који изазива рецидивирајућу хипогликемију (снижен ниво шећера у крви). Ови тумори су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу панкреаса. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике.

Живот и дело[уреди]

Пол Лангерханс је рођен 25. јул 1847. у Берлину у познатој породици лекара. Његов отац, Павле Лангерханс је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, Роберт Лангерханс, је био асистент чувеног Рудолфа Виркхова, а касније и сам професор патологије. Његов деда је био Фридрих Вилхелм Лангерханс, први градски архитекта у Берлину.

Након завршетка средње школе у Берлину, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на Универзитету у Јени у тренутку када је (Ернст Хекел 1834-1919), именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем Ернста Хекела и Карла Гегенбаура.

После четири семестра Лангерханс се 1867. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су (Емил Буа-Рејмон 1818-1896), (Рудолф Виркхов), (Лудвиг Траубе 1818-1876), (Бернард Лангенбех 1810-1887) и (Карл фон Барделебен 1849-1918).

На Катедри Хајнриха фон Барделебен Адолфа и Рудолфа Виркхофа 1869. Лангерханс је хабилитирао са темом: „О нервима људске коже“ (нем. „Ueber die Nerven der menschlichen Haut“), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у кожи, које су по њему добиле назив "Лангерхансове ћелије". Исте године Пол је открио и групу ћелија у панкреасу које су такође по њему назване „Лангерхансова острвца“.

Године 1870. Лангерханс у сарадњи са Хеинриком Кепертом организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са губом (лепром). Током Француско-пруског рата Лангерханс је радио у Немачкој војној болници.

Године 1871. Лангерханс је постављен на место предавача и професор на Универзитету у Фрајбургу, али болест га је приморала да 1874. напусти каријеру научника и посвети се лечењу туберкулозе. После бројних третмана у Италији, Немачкој и Швајцарској, који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у Фуншал на португалском острву Мадеира. Умерена клима овог острва довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара. У току живота на Мадеири Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте црва, од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом.

Пол Лангерханс је умро 20. јул 1888. од последица бубрежне болест у 40 години живота у Фуншалу на португалском острву Мадеира.

Библиографија Пола Лангерханса[уреди]

  • Über die Nerven der menschlichen Haut. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337.
  • Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse. Doctoral thesis. Berlin, 1869.
  • Zur pathologischen Anatomie der Tastkörper. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 45: 313-417.
  • Über den Verbleib des in die Circulation eingeführten Zinnobers.[Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 48: 303-325.
  • Beiträge zur mikroskopischen Anatomie der Bauchspeicheldrüse. Inaugural dissertation; Berlin, 1869.
  • Ein Beitrag zur Anatomie der sympathischen Ganglienzellen. Habilitation thesis. Freiburg im Breisgau, 1871.
  • Zur Histologie des Herzens. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83.
  • Über mehrschichtige Epithelien. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92.
  • Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes. Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212.
  • Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia. Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179.
  • Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228.
  • Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus. Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348.
  • Zur Ätiologie der Phthise. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306.
  • Handbuch für Madeira. [Berlin, 1885.
  • Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:Dictionary of Medical Eponyms. The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002.
  • Isidor Fischer (1869-1943), publisher:Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.
  • Nikolaus Mani (1920-2001): Langerhans, Paul. In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: Dictionary of Scientific Biographies. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970.
  • V. Becker:Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362
  • V. Jay:This month in history. Paul Langerhans, February.Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59.

Извори[уреди]

  • Енциклопедија Британика Једанаесто издање (1890-1907).
  • Björn M. Hausen: Die Inseln des Paul Langerhans. Eine Biographie in Bildern und Dokumenten. Ueberreuter Wissenschaft, Wien. 1988. ISBN 978-3-8000-3306-5
  • Julius Pagel: Langerhans, Paul in: Allgemeine Deutsche Biographie, herausgegeben von der Historischen Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Band 51 (1906), S. 588–589

Спољашње везе[уреди]