Помодоро техника

С Википедије, слободне енциклопедије
Кухињски тајмер Помодоро, по коме је техника и добила назив

Помодоро техника је начин управљања временом коју је развио Франћеско Ћирило крајем 1980-их година.[1] Техника користи тајмер за рашчлањивање рада на временске интервале, уобичајено дуге по 25 минута, одвојене кратким паузама. Сваки интервал је познат је као помодоро, од италијанске речи за „парадајз“, а назив је добио према кухињском тајмеру у облику парадајза који је Ћирило користио још као студент.[2][3]

Технику су популаризовале десетине апликација и веб локација са тајмерима и упутствима. Уско повезан са појмовима попут временског оквира и итеративног и постепеног развоја који се користи у софтверском дизајну; метода је усвојена у контексту програмирања у пару.[4]

Опис[уреди | уреди извор]

У изворниј техници постоји шест корака:

  1. Одлучите се за задатак који треба обавити.
  2. Подесите помодоро тајмер (традиционално на 25 минута).[1]
  3. Радите на задатку.
  4. Завршите посао кад зазвони тајмер и ставите квачицу на папир.[5]
  5. Ако имате мање од четири ознаке, направите кратку паузу (3-5 минута), а затим се вратите на корак 2; у супротном наставите са кораком 6.
  6. После четири помодора направите дужу паузу (15–30 минута), ресетујте број квачица на нулу, а затим идите на корак 1.

За потребе технике, помодоро означава интервал времена проведеног у раду.[1]

Праве се редовне паузе, помажући асимилацији. Кратки (3-5 минута) одмор одваја узастопне помодоре. Четири помодора чине скуп. Дужи (15–30 минута) одмор се прави између скупова.[1][6]

Циљ технике је да смањи утицај унутрашњих и спољних прекида на пажњу и радни занос. Помодоро је недељив; када се прекине рад током помодора, или се друга активност мора записати и одложити (користећи стратегију информисања – преговарања – распореда – повратка[7]) или се помодоро мора прекинути.[1][6][8]

Након завршетка задатка у помодору, преостало време би се могло посветити активностима као што су:

  1. Прегледајте и уредите управо завршено дело.
  2. Прегледајте активности са становишта учења: Шта сам научио? Шта бих могао боље или другачије?
  3. Прегледајте списак предстојећих задатака за следеће планиране помодоро временске блокове и почните да размишљате о тим задацима или их ажурирате.

Ћирило предлаже:

Алати[уреди | уреди извор]

Творац и његови заговорници подстичу нискотехнолошки приступ, користећи механички тајмер, папир и оловку. Физички чин намотавања тајмера потврђује одлучност корисника да започне задатак; откуцавање сата испољава жељу да се задатак изврши; звоњење најављује паузу. Радни занос и пажња постају повезани са овим физичким стимулусима.[1][9]

Техника је инспирисала апликативни софтвер за неколико платформи.[10][11]

Варијације[уреди | уреди извор]

Постоје бројне варијације Помодоро технике. Онe омогућавају појединцима да прилагоде принципе Помодоро технике како би више одговарали њиховом личном стилу рада.

Неке варијације укључују:

  • Радите у временским периодима од 90 минута. Уместо периода фокусирања од 25 минута, радите у блоковима од 90 минута. Ово одражава природни циклус концентрације.[12]
  • Радите у природним временским периодима. У нечијем животу могу постојати природни временски маркери: на пример, период између састанака или време док се деца или партнер не врате кући или време док машина за прање посуђа не заврши. Помоћу њих дефинишите периоде фокуса.[13]
  • Пратите периоде природно високе продуктивности и на основу ових података разрадите најбољи систем продуктивности.[14]

Сви ови приступи чувају основни принцип Помодоро технике, рада у одређеним временским блоковима, али прилагођавају периоде у складу са појединачним потребама.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Cirillo, Francesco. The Pomodoro Technique. www.pomodorotechnique.com. Архивирано из оригинала 16. 09. 2012. г. Приступљено 2011-05-08. 
  2. ^ Cummings, Tucker. „The Pomodoro Technique: Is It Right For You?”. Lifehack. Приступљено 30. 12. 2018. 
  3. ^ Cirillo, Francesco. „The Pomodoro Technique (The Pomodoro)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 11. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2018. 
  4. ^ Olsen, Patricia R.; Remsik, Jim (19. 9. 2009). „For Writing Software, a Buddy System”. 
  5. ^ Cirillo, Francesco. „GET STARTED”. The Pomodoro Technique. Архивирано из оригинала 03. 02. 2018. г. Приступљено 2016-01-06. „4. WHEN THE POMODORO RINGS, PUT A CHECKMARK ON A PAPER”  Click the "how" link and see step 4. Presumably, the piece of paper can be one's task list or similar. In any case, four check marks indicate a longer break (step 6).
  6. ^ а б Nöteberg, Staffan (2009). Pomodoro Technique Illustrated. Raleigh, N.C: Pragmatic Bookshelf. ISBN 978-1-934356-50-0. 
  7. ^ https://lifehacker.com/productivity-101-a-primer-to-the-pomodoro-technique-1598992730
  8. ^ Kaufman, Josh (2011). The Personal MBA: A World-Class Business Education in a Single Volume. Penguin UK. ISBN 978-0-14-197109-4. 
  9. ^ Burkeman, Oliver (2011). Help! : how to be slightly happier, slightly more successful and get a bit more done. Edinburgh: Canongate. стр. 139–140. ISBN 978-0-85786-025-5. 
  10. ^ „Интернет апликација за Помодоро технику”. Increaser. 
  11. ^ Pash, Adam (2011). Lifehacker the guide to working smarter, faster, and better. Indianapolis, Ind: Wiley. Hack 29. ISBN 978-1-118-13345-3. 
  12. ^ Schwartz, Tony (18. 5. 2010). „The 90-Minute Solution: How Building in Periods of Renewal Can Change Your Work and Your Life (POLL) (VIDEO)”. Huff Post. Приступљено 13. 7. 2020. 
  13. ^ Cooper, Belle Beth (8. 8. 2016). „The best productivity system for procrastinators is to work with your natural tendencies”. Quartz Media. Приступљено 13. 7. 2020. 
  14. ^ LightsAndCandy (17. 8. 2016). „The Flowtime Technique”. Medium.com. Приступљено 13. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Помодоро_техника&oldid=26977698”