Помона

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Помона у Версају

Помона (лат. Pōmōna) је у римској митологији богиња плодног дрвећа, нарочито воћака и вртова. Осим што је богиња, такође је и нимфа дрвећа - дријада. Атрибути су јој плодови воћа и воћарски нож.[1] Помона никад није била повезана са неком грчком богињом, мада је слична Деметри[2], па се због тога сматра искључиво римским божанством.[3]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Помонино име потиче од латинске речи pomum – "воће".[4] Могуће је да је постојало старо италско божанство мушког пола које се звало Помунус и било идентично Вертумну.[5]

Митологија[уреди | уреди извор]

Вертумно и Помона, Роберт Лелорен, 1704.
Вертумно и Помона, Камиј Клодел, 1905.

Према Овидијевим Метаморфозама, Помона је била лепа дријада која је живела у Лацију за време владавине краља Прока.[6] Бринула се о воћкама, заливала их, орезивала и калемила.[7] Никада није осетила потребу за љубављу, напротив, њен воћњак je заокупљао сву њену пажњу и чинио је срећном. Када су најпре полубогови Силван, а потом Пик покушали да је освоје, оградила је воћњак високом оградом како би се заштитила од њихових грубих насртаја на њену чедност.[8] И многи сатири су покушавали да је освоје, затим Пан и Силен, али нико није успео.[7] Одбила је и Вертумна мада је он волео више од других.[7] Настојећи да је заведе, он се прерушавао у жетеоца, вртлара, орача, ратника и рибара.[6] На крају се преобразио у погурену старицу да би јој пришао. Дивио се њеном воћу и успео да је пољуби неколико пута. Затим је сео на траву и посматрао грање дрвећа отежало од јесењих плодова. Насупрот њима био је брест обавијен виновом лозом и зрелим гроздовима. Рекао јој је да брест ништа не би вредео да нема грожђа на њему, а лоза би пала на земљу да нема чврстог брестовог стабла и не би могла да роди, и да то треба да јој буде упозорење - да не треба да буде сама. Онда је, и даље у лику старице, посаветовао да од свих удварача - богова и полубогова који су сви склони неверству, изабере Вертумна јер му је она прва и последња љубав, а осим тога је млад и привлачан и може да мења облик кад год зажели. Уз то се обоје баве воћарством. На крају је замолио да има самилости према њему, и да стрепи од осветољубивости богова, нарочито Венере, ако презре љубав.[7] Пристала је да се уда за њега, али тек пошто се пред њом појавио у свом правом облику лепога младића.[6]

Постоји и друга верзија мита о Помони која каже да је она била супруга краља Пика који је због ње одбио Киркину љубав.[6]

И Помона и Вертумно су заштитници воћака и вртова. Као богиња плодности, Помона симболише изобиље. Посвећена јој је јабука.[9] Плиније каже да Помона сматра да је воће довољно за храну, оно и јесте прва људска храна, а осим тога оно je прво управило човеков поглед ка небу, тј. у служби је побожности.[10] Њен високи свештеник је називан фламен Помоналис.[11] Празник Вертумна и Помоне славио се 13. августа.[3] Имала је и свети гај посвећен њој, Помонал, надомак Остије.[11]

У уметности[уреди | уреди извор]

У уметности се приказује као лепа млада жена са воћем, цвећем, рогом изобиља или воћарским ножем.[3] Нарочито су чести прикази сцене са Вертумном из Метаморфоза. Између осталих, сликали су је Рубенс и Рембрант[4] а вајали Марино Марини и Камиј Клодел.

У филмском серијалу Хари Потер по њој је названа професорка Спраут која предаје хербологију, науку о чаробним биљкама.[3]

У роману Принц Каспијан од. К. С. Луиса накратко се помиње Помона.[2]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

По богињи Помони је назван астероид 32 Помона[12] и венац око Венере.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pomona”. Hrvatska enciklopedija. Приступљено 9. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Pomona (mythology)”. Revolvy. Приступљено 10. 3. 2019. [мртва веза]
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Wigington, Patti. „Pomona, Goddess of Apples”. ThoughtCo. Приступљено 9. 3. 2019. 
  4. 4,0 4,1 „Goddess Pomona”. Journeying to the Goddess. Приступљено 9. 3. 2019. 
  5. ^ „Pomona”. 1911 Encyclopædia Britannica. Приступљено 10. 3. 2019. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Срејовић, Драгослав; Цермановић-Кузмановић, Александрина. Речник грчке и римске митологије (3 изд.). стр. 354. ISBN 978-86-379-0097-9. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Ovidius. „Metamorphoses”. Perseus Digital Library. Приступљено 9. 3. 2019. 
  8. ^ „Pomona and Vertumnus”. Internet Sacred Text Archive. Приступљено 10. 3. 2019. 
  9. ^ „Goddess Pomona”. Goddess-Guide. Приступљено 10. 3. 2019. 
  10. ^ Pliny the Elder. „The Natural History”. Perseus Digital Library. Приступљено 9. 3. 2019. 
  11. ^ „32 Pomona Asteroid and Roman Goddess Pomona Sculpture - Barcelona, Spain”. Waymarking. Приступљено 10. 3. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Срејовић, Драгослав; Цермановић-Кузмановић, Александрина. Речник грчке и римске митологије (3 изд.). стр. 354. ISBN 978-86-379-0097-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]