Пређи на садржај

Помона

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Помона (вишезначна одредница).
Помона у Версају

Помона (лат. Pōmōna) је у римској митологији богиња плодног дрвећа, нарочито воћака и вртова. Осим што је богиња, такође је и нимфа дрвећа - дријада. Атрибути су јој плодови воћа и воћарски нож.[1] Помона никад није била повезана са неком грчком богињом, мада је слична Деметри[2], па се због тога сматра искључиво римским божанством.[3]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Помонино име потиче од латинске речи pomum – "воће".[4] Могуће је да је постојало старо италско божанство мушког пола које се звало Помунус и било идентично Вертумну.[5]

Митологија

[уреди | уреди извор]
Вертумно и Помона, Роберт Лелорен, 1704.
Вертумно и Помона, Камиј Клодел, 1905.

Према Овидијевим Метаморфозама, Помона је била лепа дријада која је живела у Лацију за време владавине краља Прока.[6] Бринула се о воћкама, заливала их, орезивала и калемила.[7] Никада није осетила потребу за љубављу, напротив, њен воћњак је заокупљао сву њену пажњу и чинио је срећном. Када су најпре полубогови Силван, а потом Пик покушали да је освоје, оградила је воћњак високом оградом како би се заштитила од њихових грубих насртаја на њену чедност.[8] И многи сатири су покушавали да је освоје, затим Пан и Силен, али нико није успео.[7] Одбила је и Вертумна мада је он волео више од других.[7] Настојећи да је заведе, он се прерушавао у жетеоца, вртлара, орача, ратника и рибара.[6] На крају се преобразио у погурену старицу да би јој пришао. Дивио се њеном воћу и успео да је пољуби неколико пута. Затим је сео на траву и посматрао грање дрвећа отежало од јесењих плодова. Насупрот њима био је брест обавијен виновом лозом и зрелим гроздовима. Рекао јој је да брест ништа не би вредео да нема грожђа на њему, а лоза би пала на земљу да нема чврстог брестовог стабла и не би могла да роди, и да то треба да јој буде упозорење - да не треба да буде сама. Онда је, и даље у лику старице, посаветовао да од свих удварача - богова и полубогова који су сви склони неверству, изабере Вертумна јер му је она прва и последња љубав, а осим тога је млад и привлачан и може да мења облик кад год зажели. Уз то се обоје баве воћарством. На крају је замолио да има самилости према њему, и да стрепи од осветољубивости богова, нарочито Венере, ако презре љубав.[7] Пристала је да се уда за њега, али тек пошто се пред њом појавио у свом правом облику лепога младића.[6]

Постоји и друга верзија мита о Помони која каже да је она била супруга краља Пика који је због ње одбио Киркину љубав.[6]

И Помона и Вертумно су заштитници воћака и вртова. Као богиња плодности, Помона симболише изобиље. Посвећена јој је јабука.[9] Плиније каже да Помона сматра да је воће довољно за храну, оно и јесте прва људска храна, а осим тога оно је прво управило човеков поглед ка небу, тј. у служби је побожности.[10] Њен високи свештеник је називан фламен Помоналис.[11] Празник Вертумна и Помоне славио се 13. августа.[3] Имала је и свети гај посвећен њој, Помонал, надомак Остије.[11]

У уметности

[уреди | уреди извор]

У уметности се приказује као лепа млада жена са воћем, цвећем, рогом изобиља или воћарским ножем.[3] Нарочито су чести прикази сцене са Вертумном из Метаморфоза. Између осталих, сликали су је Рубенс и Рембрант[4] а вајали Марино Марини и Камиј Клодел.

У филмском серијалу Хари Потер по њој је названа професорка Спраут која предаје хербологију, науку о чаробним биљкама.[3]

У роману Принц Каспијан од. К. С. Луиса накратко се помиње Помона.[2]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

По богињи Помони је назван астероид 32 Помона[12] и венац око Венере.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Помона, Франс Флорис,1564 - 1565.
    Помона, Франс Флорис,1564 - 1565.
  • Вертумно и Помона, Рубенс, 1617-1619.
    Вертумно и Помона, Рубенс, 1617-1619.
  • Вертумно и Помона, Рубенс, 1636.
    Вертумно и Помона, Рубенс, 1636.
  • Вертумно и Помона, Дејвид Тенијерс I, 1638.
    Вертумно и Помона, Дејвид Тенијерс I, 1638.
  • Вертумно и Помона, Франсоа Буше, 1740.
    Вертумно и Помона, Франсоа Буше, 1740.
  • Земља: Вертумно и Помона, Франсоа Буше, 1749.
    Земља: Вертумно и Помона, Франсоа Буше, 1749.
  • Вертумно и Помона, Ричард Хамилтон, 1789.
    Вертумно и Помона, Ричард Хамилтон, 1789.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Pomona”. Hrvatska enciklopedija. Приступљено 9. 3. 2019. 
  2. ^ а б „Pomona (mythology)”. Revolvy. Приступљено 10. 3. 2019. [мртва веза]
  3. ^ а б в г Wigington, Patti. „Pomona, Goddess of Apples”. ThoughtCo. Приступљено 9. 3. 2019. 
  4. ^ а б „Goddess Pomona”. Journeying to the Goddess. Приступљено 9. 3. 2019. 
  5. ^ „Pomona”. 1911 Encyclopædia Britannica. Приступљено 10. 3. 2019. 
  6. ^ а б в г Срејовић, Драгослав; Цермановић-Кузмановић, Александрина. Речник грчке и римске митологије (3 изд.). стр. 354. ISBN 978-86-379-0097-9. 
  7. ^ а б в г Ovidius. „Metamorphoses”. Perseus Digital Library. Приступљено 9. 3. 2019. 
  8. ^ „Pomona and Vertumnus”. Internet Sacred Text Archive. Приступљено 10. 3. 2019. 
  9. ^ „Goddess Pomona”. Goddess-Guide. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  10. ^ Pliny the Elder. „The Natural History”. Perseus Digital Library. Приступљено 9. 3. 2019. 
  11. ^ „32 Pomona Asteroid and Roman Goddess Pomona Sculpture - Barcelona, Spain”. Waymarking. Приступљено 10. 3. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Срејовић, Драгослав; Цермановић-Кузмановић, Александрина. Речник грчке и римске митологије (3 изд.). стр. 354. ISBN 978-86-379-0097-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Помона на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Помона&oldid=26063287”