Поморавски управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Поморавски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областиисточна Шумадија (Левач, Белица), Ресава
Админ. центарЈагодина
Површина2.614 km2
Становништво2011.
 — број ст.214.536
 — густина ст.82,07 ст./km2
Позивни број+381 (0)35
Општине и градови6
Деспотовац
Град Јагодина
Параћин
Рековац
Свилајнац
Ћуприја
Број насеља191
(6 градских и 185 сеоских)
http://www.pomoravski.okrug.gov.rs/
Поморавски округ

Поморавски управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

  1. Град Јагодина градско насеље Јагодина,
  2. Општина Ћуприја градско насеље Ћуприја,
  3. Општина Параћин градско насеље Параћин,
  4. Општина Свилајнац градско насеље Свилајнац,
  5. Општина Деспотовац градско насеље Деспотовац и
  6. Општина Рековац градско насеље Рековац.

Има укупно 212.839 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Јагодина.

У граду је делимично сачувана архитектура 19. века. Остаци ранијих периода виде се у грађевинама као што је Хајдук - Вељков конак из 18. века. Посебна занимљивост је Стара црква Арханђела Михајла, задужбина Милоша Обреновића из 1818. године.

Манастир Јошаница је подигнут крајем 15. века у време владавине деспота Ђурађа Бранковића и сматра се најлепшом грађевином Средњег века у том крају.

Недалеко од Ћуприје је манастир са црквом Вазнесења - Раваница, задужбина кнеза Лазара, саграђена између 1375. године и 1377. године. После погибије цара Лазара у Боју на Косову, Раваница је чувала његове мошти до 1690. године, да би данас после три века сељења са српским народом биле опет враћене у ову његову задужбину. Манастир Ресава - Манасија налази се у непосредној околини Деспотовца. Ресава - задужбина деспота Стефана Лазаревића, подигнута је између 1407. године и 1418. године. Током 15. века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са више радионица у којима су преписивани важни текстови из светске баштине и писани нови.

Константин Филозоф, аутор „Житија деспота Стефана“ и „О писменима“ (словима), којим је извршена редакција и сређивање тадашњег правописа српског језику, радио је и стварао у манастиру Ресава.