Поморани

С Википедије, слободне енциклопедије
Поморани у 78. веку (обале Балтичког мора)[1]

Поморани, Поморанци или Поморјани, или Померани, Померанци или Померјани (пољ. Pomorzanie, чеш. Pòmòrzónie, нем. Pomeranen), су назив за скупину западнословенских племена која су почевши од 6. века живела у доњем сливу реке Одре и суседним областима уз Балтичко море. Говорили су поморанским језиком, формом лехитских језика.

Опис и кратка историја[уреди | уреди извор]

Карта размештаја лехитских племена на крају 9. века

Назив померан долази од словенских речи море и по — „земља поред мора”.

Племена Померана формирала су се након 6. века, као резултат словенских миграција, током којих су се неке групе населиле и у области раније настањене Германима, као што су Готи или Руги. До 9. века Померани су насељавали пределе од реке Одре на западу, до реке Висле на истоку и Нотеха на југу. По Померанима је добила име област Померанија.

У 10. веку пољски кнез Мјешко I Пјаст је освојио Померанију и присајединио је пољској држави. У 11. веку Померани су подигли устанак и ослободили се пољске власти. Током овог периода проширили су своје територије западно од Одре. На иницијативу кнеза Болеслава Померани прихватају хришћанство.

Од 1180. Померанија се дели, тако што западни делови улазе у састав Светог римског царства као Померанско кнежевство, док источни део под називом Помералија пада под утицај Пољске, а од 1309. Тевтонских витезова.

Временом, наступа процес германизације и полонизације померанског становништва, тако да постепено престају да говоре изворни језик и губе неке особености своје културе. Остатак древних Померана данас су Кашуби којих на територији Пољске и Немачке има око 300 хиљада.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мапа је израђена на основу дела В. В. Седов-а (нпр. Славяне в раннем средневековье, 1995.) и поглавља "Славяне в раннем средневековье" и "Финно-угры и балты в эпоху средневековья" (1987) у серији Археология СССР, Книжная серия ИА АН СССР — ИА РАН. М.: 1981-2003. (језик: руски)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Johannes Hinz: Pommern. Lexikon. Bechtermünz Verlag, Augsburg. 1996. ISBN 978-3-86047-185-2. стр. 242. (језик: немачки)
  • Roderich Schmidt: Das historische Pommern. Personen - Orte - Ereignisse. Böhlau, Köln Weimar Wien. 2009. ISBN 978-3-41220436-5. стр. 101– 102. (језик: немачки)
  • Сергей Викторович Алексеев: Славянская Европа V-VI веков (серия Теrrа Нistorica). Издательство Вече, Москва, 2008. (језик: руски)
  • Седов, Валентин Васильевич: Очерки по археологии славян. Российская академия наук Институт археологии. Москва, 1994. (језик: руски)
  • Седов, Валентин Васильевич: Славяне в древности. Научно-производственное благотворит. о-во Фонд археологии. Москва, 1994. (језик: руски)
  • Седов, Валентин Васильевич: Славяне в раннем средневековье. Научно-производственное благотворит. о-во Фонд археологии. Москва, 1995. (језик: руски)
  • Седов, Валентин Васильевич: Славяне – Историко-археологическое исследование (серия Studia historica). Российская академия наук Институт археологии. Москва, 2002. (језик: руски)