Поморски музеј у Стокхолму

С Википедије, слободне енциклопедије
Поморски музеј у Стокхолму
Sjöhistoriska museet
Поморски музеј у Стокхолму
Оснивање28. мај 1938.
ЛокацијаСтокхолм
 Шведска Шведска
Број предмета50 000
ДиректорХанс-Ленарт Олсон
Веб-сајтwww.sjohistoriska.se
Поморски музеј у Стокхолму, једро испред музеја, 2017

Поморски музеј (швед. Sjöhistoriska museet) у Стокхолму у Шведској је музеј поморске историје, трговачке пловидбе и бродоградње.[1] Смештен у делу Јардет градске четврти Естермалм, музеј нуди панорамски поглед на залив Djurgårdsbrunnsviken. Зграду је пројектовао архитекта Рагнар Естберг и изграђена је 1933–36. [2]

Поморски музеј у Стокхолму, једрењак из колекције

Историја[уреди | уреди извор]

Три главна архитекта у земљи такмичила су се за изградњу музеја, а услов је био да је апсолутно забрањено да се гради у функционалистичком стилу. Поморски музеј отворен је 1938. године, али на неки начин прича је започела око 25 година раније.

Удружење шведских поморских музеја у Стокхолму одиграло је пресудну улогу за оснивање данашњег Поморског музеја. На првом састанку удружења, марта 1913. године, одлучено је да се одмах крене са пословима везаним за изградњу поморског музеја. Дана 15. фебруара 1914. године, нови Поморски музеј први пут је отворио своја врата за јавност. Првобитно је био заснован у приземљу зграде Скепсброн 46 у Гамла стану (Стари град). Музеј је био мали и био је специјализован за ствари попут бродских компанија, трговачких бродова, пловидбе и поморства. Удружење је имало и своју библиотеку која је расла из године у годину.

Истовремено су постојале и националне поморске ратне колекције за које је била одговорна тадашња поморска управа, а пре свега о историји шведске морнарице. 1928. одељци националних поморских ратних колекција почели су да се излажу у новоотвореном музеју, Поморском музеју у Стокхолму, смештеном на Страндвагену.

Морнарички музеј (Sjöfartsmuseet) и Поморски музеј у Стокхолму темељ су онога што ће постати Национални поморски музеј.

Поморски музеј у Стокхолму, бродови из колекције

Колекције[уреди | уреди извор]

У музеју се налази око 900.000 фотографија, 50.000 предмета и 45.000 цртежа, а сви су повезане с морем, обалом, бродовима и чамцима, прошлим и садашњим.[3] Велики део колекције, чамци, смештени су у дворани за бродове на другој локацији (Galärvarvet) музеја у Стокхолму. Збирка бродова се креће од кануа до једрилица "Skerry cruiser".[4]

На доњем спрату налазе се, између осталог, експонати који приказују поморску историју, укључујући неколико детаљних модела бродова из 18. века. На другом спрату налазе се експонати шведске комерцијалне флоте.[1] У подруму је реплика кабине на броду краља Густава III Шведског Амфион, заједно са оригиналном крмом брода.[5]

Списак историјских бродова[уреди | уреди извор]

Поморски музеј одговоран је за попис историјских бродова у Шведској. Могу се навести и бродови, и бродови за разоноду од историјског значаја. Иако списак не нуди правну заштиту или обавезе, власнику даје одређене привилегије.

Поглед на музеј

Архитектура[уреди | уреди извор]

Благо закривљена зграда, инспирисана неокласицистичким дизајном Улофа Темпелмана (1746–1816), делује као позадина околног парка где се сваке године одржавају концерти на отвореном. Био је то последњи велики задатак Рагнара Естберга и саграђена је на месту изложбе у Стокхолму (1930) (Stockholmsutställningen 1930). Како је изложба била важна манифестација архитектуре функционализма, музеј такође означава становиште архитекте у дебати о увођењу функционистичког стила изазваној у Шведској.[2] Централна купола је у потпуности изграђена од опеке. [6] У згради се такође налазе макетарска радионица, продавница, фото студио, архива и библиотека. Седамдесетих је додата сала за приказовање филмова и за предавања, а деведесетих и кафић.[5]

Испред музеја је бронзана статуа звана Морнар, спомен на шведске морнаре који су умрли током Другог светског рата. Статуу је направио уметник Нилс Хогрен 1952. године, непосредно пре него што је умро. Статуа је свечано отворена 1953.[7]

Концерт Dagens Nyheter 2014

Концерти[уреди | уреди извор]

Почев од 1975. године, у парку испред музеја одржавају се концерти на отвореном и музички фестивали.[8] Годишњи концерти које новине Dagens Nyheter договарају са Краљевском филхармонијом из Стокхолма упоређују се са концертима у Краљевском Алберт Холу у Лондону. Међу осталим уметницима који су наступали на приредбама одржаним у музеју су Оасис, Лиса Нилсон [9] Кент,[10] Pearl Jam,[11] Сара Дон Финер,[12] Аксвел,[13] и Пер Гесле.[14]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Sjöhistoriska museet”. ww.sfv.se. National Property Board of Sweden. Архивирано из оригинала 6. 6. 2015. г. Приступљено 5. 6. 2015. 
  2. ^ а б „Stockholm kn, NORRA DJURGÅRDEN 1:1 SJÖHISTORISKA MUSEET”. www.raa.se. Swedish National Heritage Board. Приступљено 5. 6. 2015. 
  3. ^ „Sjöhistoriska museet”. DigitaltMuseum. Приступљено 5. 6. 2015. 
  4. ^ „Våra fartyg och båtar”. www.sjohistoriska.se. Maritime Museum. Приступљено 6. 6. 2015. 
  5. ^ а б „Sjöhistoriska museet”. www.sfv.se. National Property Board of Sweden. Приступљено 5. 6. 2015. 
  6. ^ Rasmus Wærn (1999). „Ytterstaden”. Guide till Stockholms arkitektur (на језику: шведски) (2nd изд.). Stockholm: Arkitektur Förlag. стр. 211. ISBN 91-86050-41-9. 
  7. ^ Cavalli-Björkman, Åsa. „Nils A G Sjögren”. Riksarkivet. National Archives of Sweden. Приступљено 5. 6. 2015. 
  8. ^ Boldemann, Marcus (10. 8. 2009). „Från idé till klassiker - historien om DN-konserten”. www.dn.se. Dagens Nyheter. Приступљено 5. 6. 2015. 
  9. ^ Ivarsson, Torbjörn (14. 4. 2014). „Lisa Nilsson sjunger på DN-konserten i sommar”. www.dn.se. Dagens Nyheter. Приступљено 5. 6. 2015. 
  10. ^ Nunstedt, Anders (20. 8. 2012). „Kents konsert”. www.expressen.se. Expressen. Приступљено 5. 6. 2015. 
  11. ^ „Småsegt, Pearl Jam”. www.aftonbladet.se. Aftonbladet. 29. 6. 2000. Приступљено 5. 6. 2015. 
  12. ^ Svensson, Mathilda (10. 3. 2013). „Sarah Dawn Finer solist på DN:s årliga konsert”. www.dn.se. Dagens Nyheter. Приступљено 5. 6. 2015. 
  13. ^ Stockholm TT Spektra (8. 4. 2013). „Axwell spelar i Stockholm”. www.svd.se. Svenska Dagbladet. Приступљено 5. 6. 2015. 
  14. ^ Lundell, Kristin (13. 8. 2003). „Given framgång för folkets Gessle”. www.svd.se. Svenska Dagbladet. Приступљено 5. 6. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]