Помоћ:Садржај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Култура Географија Историја Биографије Математика Наука Друштво Технологија
Садржај Википедије Википортали Азбучна претрага чланака

Википедија је енциклопедија слободног садржаја која се пише у сарадњи широм света на преко 200 језика. Свако може да уређује Википедију, њени чланци су слободни и отворени за измене. Странице које следе садрже савете и информације око читања, уређивања и учествовања у вики заједници.

Уколико сте тек отворили налог и желите брзе основне информације, погледајте добродошлицу за нове кориснике.


Помоћ

Nuvola apps kmessedwords.png   Почетак
Nuvola devices mouse.png   Преглед Википедије
Nuvola apps keditbookmarks.png   Подешавања налога
Nuvola apps kuser.png   Википедијина заједница
Wikipedia-logo-v2.svg   Више о Википедији
Nuvola apps agent.png   Правила, смернице и руковођења
Nuvola apps remote.png   Комуникација
Nuvola apps filetypes.png   Најчешће постављена питања
Nuvola apps package wordprocessing.png   Уређивање Википедије
Nuvola apps ksig.png   Доприноси Википедији
Nuvola apps mycomputer.png   Напредна уређивања
Nuvola apps kmplot.png   Праћење измена
Icon tools.png   Техничке информације
Да бисте видели све ово на једној страници, погледајте мапу целокупне помоћи.
Трик недеље
Повезивање спољашњих веза и извора путем фуснота

Да не би угрозило естетски изглед текста, за повезивање спољашњих веза у тексту употребљавају се фусноте (биљешке). Да се не би свака фуснота морала ручно нумерисати, Медијавики нуди веома једноставно рјешење.

Свака фуснота (обликована као спољашња веза) ставља се између почетне ознаке <ref> и завршне ознаке </ref>. То се понавља произвољан број пута у једном чланку, и као резултат се добија самонумерисани списак енднота (референци). Да би се више пута употребљавала иста фуснота, потребно јој је додати име (<ref name="…">) и при свакој следећој се „позвати на њу“ (<ref name="…"/>). У том случају, ендноте показују на исту фусноту. На примјер:

Изворни код Крајњи резултат

Посматрања космичког телескопа Хабл показала су да се Уранови мјесеци приближавају.<ref name="Популарна наука">''Популарна наука''. 12, 2005, страна 12.</ref> До сада су Марсовци одбијали било какве изјаве тим поводом.<ref>Сима Симић: ''[http://www.simtche.org/dosije/kosmos/ Марсовци у људској фантазији]''.</ref> Шта остали мисле о свему овоме<ref name="Популарна наука" />, нема података.

== Референце ==

<references />

Посматрања космичког телескопа Хабл су показала, да се Уранови мјесеци приближавају.[1] До сада су Марсовци одбијали било какве изјаве тим поводом.[2] Шта остали мисле о свему овоме[1], нема података.

Референце

  1. 1,0 1,1 Популарна наука. 12, 2005, Страна 12.
  2. Сима Симић: Марсовци у људској фантазији.