Помпеја Плотина
Помпеја Плотина | |
|---|---|
 | |
| Место рођења | Ним |
| Датум смрти | 121 |
| Супружник | Трајан |
| Родитељи | Луције Помпеј Плотија |
Помпеја Плотина Клаудија Писо, или само Помпеја Плотина (умрла 121/122. године) била је римска царица и супруга римског цара Трајана. Била је позната по интересовању за филозофију, по својим врлинама, достојанству и једноставности. Посебно је била посвећена епикурејској филозофској школи у Атини (Грчка). Сматра се да је Римљанима пружила праведније опорезивање, побољшала образовање, помагала сиромашнима и створила толеранцију у римском друштву.
Живот
[уреди | уреди извор]Плотина је рођена и одрасла у месту Техада ла Бјеха (Ескасена дел Кампо) у провинцији Хиспанија, вероватно у време владавине римског цара Нерона (54–68). Била је кћерка Луција Помпеја и Плотије, који су имали широке политичке и породичне везе. Трајан се оженио њоме пре него што је постао цар. Верује се да су имали срећан брак, али није познато да су имали децу.
Након уласка у царску палату, Плотина је рекла:
Улазим овде онаква каква бих желела да будем кад одем.
Желела је да одагна лоше односе и свађе које су карактерисале владавину Домицијана.[1] Трајан јој је 100. године доделио титулу Аугуста, али је није прихватила до 105. Плотина се такође није желела да се појави ни на једној кованици све до 112. године.[2]
Након Трајанове смрти, на његово место долази Хадријан, према Трајановој последњој вољи. Према неким изворима, Плотина је заправо фалсификовала Трајанов тестамент[3], док је према другим изворима она потписала Трајанов тестамент из разлога што он то физички није могао да уради јер је био болестан. Исти извори наводе да је у то време био обичај да жене владара потписују документа уместо мужева, када су они спречени да то ураде.[4]
Када је Плотина умрла од болести, Хадријан је саградио храм у њену част у Нимесу, у Прованси.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Annalise Freisenbruch, (2010). Caesars’ Wives: Sex, Power, and Politics in the Roman Empire. London and New York: Free Press. стр. 159—161.
- ^ Simon Hornblower and Anthony Spawforth-E.A. (edd.), Oxford Classical Dictionary,. Oxford University Press., 2003, p. 1214.
- ^ Lives of the Later Caesars. Превод: Anthony Birley. Harmondsworth: Penguin. 1976.. "Hadrian", 3;. , p. 59
- ^ Freisenbruch. Caesars’ Wives. стр. 162.f
Литература
[уреди | уреди извор]- Minaud, Gérard, Les vies de 12 femmes d’empereur romain - Devoirs, Intrigues & Voluptés , Paris, L’Harmattan, 2012, ch. 6, La vie de Plotine, femme de Trajan, pp. 147–168.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
