Помрачење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Потпуно помрaчење Месеца снимљено 9. новембра 2003.

Помрачење или еклипса је астрономски догађај током којег једно небеско тело улази у сенку другог небеског тела. Помрачење може бити: потпуно, када једно небеско тело буде у потпуности заклоњено другим небеским телом, или делимично, када једно небеско тело буде делимично заклоњено другим небеским телом. Ово поравнање три небеска објекта познато је као сизигија.[1] Помрачење Сунца или Месеца настаје када се они налазе у близини једног чвора Месечеве стазе око Земље (стаза Месеца нагнута је према еклиптици за 5° 9').[2]

Помрачење Сунца[уреди]

Помрачење Сунца настаје када се Месец испречи између Сунца и Земље, па делимично или потпуно заклони Сунце. Месец је тада у фази млађака, а Сунце се може налазити до 16,5° с једне или друге стране узлазног или силазног месечевог чвора. Лук од 33° покрај чвора Сунце пролази за 34 дана, а Месец тада може два пута доћи у фазу млађака (сваких 29,53 дана). У једној години морају бити барем два помрачења Сунца, а највише их може бити пет, ако се прво догоди почетком јануара, а пето крајем децембра. Линија чворова закреће се ретроградно за 19,3° годишње, па Сунце кроз исти чвор пролази након 346,62 дана (еклипсна или драконистичка година).

Помрачење Сунца може бити потпуно (тотално), прстенасто (ануларно), делимично (парцијално) и хибридно (када се у средишњој фази помрчење запажа као потпуна, а изван средишње фазе као прстенасто). Различите врсте помрачења настају јер је стаза Месеца елиптична. Када је Месец удаљенији, не заклања цели Сунчев диск и запажа се прстенасто помрачење, а када је Месец ближе, може потпуно да заклони Сунце и наступа потпуно помрачење. Помрачење Сунца се опажа с малог дела Земље. Због окретања Земље, Месечева сенка прелази по Земљиној површини од запада према истоку, па се потпуно помрачење види с ускога појаса (зоне тоталитета). Сенка није шира од 270 километара и путује брзином од 1 km/s, па потпуно помрачење у некој тачки Земље траје највише 3 минута 31 секунди. При потпуном помрачењу збивају се четири додира: руб Месеца наилази на руб Сунца, напредујући руб Месеца стиже до супротнога Сунчевог руба, залазни Месечев руб дотиче почетни руб Сунца, Месец напушта Сунце; од првога до четвртога додира могу проћи до 3 сата. Потпуно помрачење Сунца на некоме месту Земљине површине јавља се у просеку сваких 400 година. Последње потпуно помрачење Сунца, видљиво са Балкана, догодило се 15. фебруара 1961. године, а следеће ће се догодити 3. септембра 2081.

Помрачење Месеца[уреди]

Помрачење Месеца настаје уласком Месеца у Земљину сенку, види се с целе Земљине ноћне полутке, притом је Месец обасјан загаситоцрвеном светлошћу која се распршила пролазећи кроз Земљину атмосферу. Помрачење Месеца настаје када је Месец пун, а купа Земљине сенке удаљена је највише 11° од једнога Месечевог чвора. Како Земљина сенка тим подручјем пролази сваких 21 до 22 дана, а мене се понављају сваких 29,53 дана, у једној години може бити највише 3 помрачење Месеца, а у неким се годинама не догоди ни једно. Површина Земљине сенке неколико је пута већа од површине Месеца, па Месец може кроз сенку пролазити до 1 сат 47 минута.

Збир помрачења Месеца и Сунца у години не може бити већи од 7, а мањи од 2. Најчешће се збивају по два помрачења Сунца и Месеца, а највише се могу догодити три Месечева и четири Сунчева, или два Месечева и пет Сунчевих. Будући да се помрачење Месеца види с целе тамне Земљине полулопте, а помрачење Сунца само с ускога појаса, чини се да се помрачење Месеца збива чешће од помрачење Сунца, иако је обрнуто. Помрачења се збивају готово у истом редоследу након 18 календарских година и 11 и 1/3 дана, или 10 и 1/3 дана ако раздобље обухвата 5 преступних година, односно 12 и 1/3 дана ако обухвата само 3 преступне године, што се може догодити на прелазу века (Саросов период).

Помрачења осталих небеских тела[уреди]

Меркур и Венера прелазе преко Сунчевог круга (транзит), а Месец и планете заклањају позадинске звезде (окултација). Помрачења Јупитерових сателита служила су поморцима у доба када механички сатови нису били довољно поуздани за одређивање тачног времена које је било потребно за прорачун географске дужине. Помрачење звезда догађа се у системима двојних звезда што се на Земљи запажа као периодична промена сјаја. Звезду могу делом помрачити и екстрасоларне планете, а то се прецизним мерењем интензитета светлости звезда може забележити; на пример пратилац звезде ХД 209 458, удаљене 150 светлосних година, планета је 1,32 пута већег полупречника од Јупитеровог, а замрачује звезду за 1,5 % сваких 3,5246 дана.

Помрачења се истражују ради спознаје о маси, обиму, међусобној удаљености, инклинацијама и атмосферама тела која се помрачују.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Staff (31. 3. 1981). „Science Watch: A Really Big Syzygy” (Саопштење). The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2008. Приступљено 2008-02-29. 
  2. ^ Pomračenje, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.

Литература[уреди]

  • Green, Robin M. (1985). Spherical Astronomy. Oxford University Press. ISBN 978-0-521-31779-5. 
  • Zombeck, Martin V. (2006). Handbook of Space Astronomy and Astrophysics (Third изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78242-5. 
  • de Jong, T.; van Soldt, W. H. (1989). „The earliest known solar eclipse record redated”. Nature. 338 (6212): 238—240. Bibcode:1989Natur.338..238D. doi:10.1038/338238a0. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-15. Приступљено 2007-05-02. 
  • Girault, Simon (1592). Globe dv monde contenant un bref traite du ciel & de la terra. Langres, France. стр. Fol. 8V. 
  • Hevelius, Johannes (1652). Observatio Eclipseos Solaris Gedani. Danzig, Poland. 
  • Stephanson, Bruce; Bolt, Marvin; Friedman, Anna Felicity (2000). The Universe Unveiled: Instruments and Images through History. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 32—33. ISBN 978-0521791434. 

Спољашње везе[уреди]