Понцирус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Понцирус
Poncirus trifoliatus Botanicka zahrada Bratislava1.jpg
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Sapindales
Породица: Rutaceae
Потплеме: Citrinae
Род: Poncirus
Биномијална номенклатура
Poncirus trifoliata

Синоними
Бели цветови слични лимуновим, формирају се пре листања.
Плодови на трновитим гранама понцируса.

Понцирус, издржљива/тролисна поморанџа или тролисни/сибирски лимун (лат. Poncirus trifoliata, синоним Citrus trifoliata), припада монотипском роду (род садржи само једну врсту), сродан је са родом Citrus. Потиче из централне Кине и Кореје, док се у Јапану вековима култивише. Познат је и као јапанска/кинеска горка поморанџа.

Опис врсте[уреди]

Poncirus trifoliata је листопадни жбун или мало дрво, достиже висину од 3 до 6 m. Врста је спорорастућа, са зеленим густо испреплетаним гранама и правим, чврстим, 3-5 cm дугим, зеленим трновима, тако да када листови опадну, биљка остаје зелена.

Листови су наизменични, троделни. Лиске су јајасте или елиптичне, кожасте, у јесен жуте или наранџасте. Вршна лиска дуга 3-5 cm, а бочне 2-3 cm.

Цвета у пролеће, пре листања. Цветови су беле боје са розе прашницима, мирисни. Мирис је мање изражен него код цитруса. Величина цвета зависи од сорте, а креће од 3-5 cm.

Плод је врста бобице –hesperidium (сегментирана бобица). Овај тип плода је карактеристичан за субтрибус Citrinae. Плод је лоптаст, жут са сивкастим сомотастим длачицама; пречник плода је до 5 cm. Унутрашњост бобице је са 6-8 преграда и 1-6 семена у једној комори; већи део плода заузима семе. Семе бело са пергаментастом семењачом.[1]

Нуцеларни ембриони и полиембрионија[уреди]

Код семена је честа полиембрионија, у једном семену развија се више од једног ембриона. Специјализоване ћелије нуцелуса или (понекад) интегумента имају ембриогенетски потенцијал и пролазе кроз ембриогенезу, стварајући нуцеларне или адвентивне ембрионе који имају исту генетску структуру као матична биљка.[2] Око 60% семена је полиебрионо и садржи поред зиготног и нуцеларне ембрионе. При клијању су обично супериорнији нуцеларни ембриони, а ембрион настао из зигота је мањи. Ово пружа могућност клонирања индивидуа жењених особина.[1]

Сорте[уреди]

Постоји неколико сорти понцируса као што су: Frost, Kryder, Rich, English Large, а најчешћа је Rubidoux. Критеријум за издвајање сорти је углавном величина цвета. Поред ових постоји и патуљаста сорта са увијеним гранама и кривим трновима по којима је и добила име Flying Dragon. Овај варијетет расте до висине од 2,5 m, а може да се гаји и као бонсаи. Најотпорнији је на ниске температуре.[3]

Однос према еколошким факторима[уреди]

Понцирус за добар развој захтева заклоњену позицију, слабо кисела и добро дренирана земљишта и светла и осунчана до полусеновита места. Веома је отпоран на ниске температуре, па подноси чак и до -25°C.

Примена[уреди]

Због отпорности на ниске температуре и добре компатибилности користи се као подлога за калемљење агрума, а обезбеђује сортама агрума и отпорност на Citrus Tristeza Virus (CTV) и формирање квалитетнијих плодова. Међутим, постоје и неки недостаци понцируса као подлоге, а то су неотпорност на Citrus Exocortis Virus (CEV), затим нетолерантност на алкална земљишта и инкомпатибилност са неким врстама.[3]

Плод је горак или веома кисео и у сировом стању није јестив, али се од њега може правити мармелада. После сушења и претварања у прах може се користити и као зачин.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Грбић, М., Скочајић, Д., Ђукић, М., & Ђунисијевић-Бојовић, Д. (2007): Утврђивање облика дормантности семена Poncirus trifoliata (L.) Raf. XVII симпозијум Друштва за физиологију биљака СЦГ. Програм и изводи саопштења, Бања Јунаковић: 91
  2. Hartmann, H. T., Kester, D. E., & Davies, F. T. (1990): Plant Propagation -Principles and Practices. Fifth Edition. Prentice-Hall International, Inc.
  3. 3,0 3,1 New Page 1 Подлоге за цитрусе

Спољашње везе[уреди]