Попис становништва Кнежевине Србије 1834.

С Википедије, слободне енциклопедије

Попис људства 1834. године је први попис целокупног становништва и имовине у Кнежевини Србији. Потреба за оваквим пописом проистекла је на почетку нове етапе у државном развоју, после стицања аутономног положаја Србије у оквиру Османског царства и проширења Србије на територије шест нахија.

Прве инструкције у вези с пописом становништва нису наговештавале да ће се он разликовати од претходних пописа мушких лица. На Спасовској скупштини, у јуну 1834. године, кнез је наложио попис харачких и пореских глава. Указ о попису харачких и пореских глава објављен је у Новинама србским.

Овај попис није обухватио турско и ромско становништво. Турско цивилно становништво које је у Кнежевини живело до 1862. године било је изузето из српске управе, тако да није било обухваћено ниједним пописом. Пореске дажбине које су Роми плаћали биле су другачије од оних које су плаћали остали становници Србије (цигански харач), па нису пописани са осталим становништвом.[1]

Резултати[уреди | уреди извор]

Укупан број становника у јуну 1834. године износило је 668 492, а укупан број пореских глава 115 582. Сумирани преглед становништва по окрузима, према попису од 1834. године дат је у I Државописа Србије, у поређењу са становништвом 1859. године.

Број становника по окрузима:[2]

Округ Број становника
Београд, варош 7.033
београски 38.057
смедеревски 28.053
ваљевски 54.129
шабачки 49.360
подрински 27.151
ужички 51.098
чачански 40.537
руднички 32.621
крагујевачки 49.934
јагодински 40.824
ћуприски 30.009
пожаревачки 73.239
крајински 41.476
црноречки 27.705
књажевачки 23.686
алексиначки 14.840
крушевачки 38.740
Укупно 668.492


Референце[уреди | уреди извор]