Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.

Резултати пописа, број и национални састав становништва по републикама и покрајинама[уреди]

Југославија 1948.
Национални састав становништва ФНРЈ, 1948.
Република/покрајина укупно Срби Хрвати Словенци Македонци Црногорци неопр. муслимани Бугари Чеси Словаци
ФНРЈ 15.772.098 6.547.117 3.784.353 1.415.432 810.126 425.703 808.921 61.140 39.015 83.626
НР СРБИЈА 6.527.966 4.823.730 169.864 20.998 17.917 74.860 17.315 59.472 6.760 73.140
* НР СРБИЈА - уже подручје 4.136.934 3.810.573 30.342 13.492 8.301 16.221 6.586 55.894 2.755 1.106
Град Београд 367.816 299.498 24.331 9.463 5.265 7.686 1.218 327 2.026 959
* ВОЈВОДИНА 1.663.212 841.246 134.232 7.223 9.090 30.589 1.050 3.501 3.976 72.032
Град Нови Сад 75.158 36.520 8.417 910 298 544 142 54 382 2.069
* КОСОВО И МЕТОХИЈА 727.820 171.911 5.290 283 526 28.050 9.679 77 29 2
Град Приштина 19.631 5.119 105 15 108 1.142 60 2 3 0
НР ХРВАТСКА 3.756.807 543.795 2.975.399 38.734 1.387 2.871 1.077 637 28.991 10.097
Град Загреб 279.623 13.125 241.007 17.054 430 795 209 332 1.674 167
НР СЛОВЕНИЈА 1.391.873 7.048 16.069 1.350.149 366 521 179 35 1.063 82
Град Љубљана 115.095 1.441 2.377 109.681 74 136 48 7 303 14
НР БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 2.565.277 1.136.116 614.123 4.338 675 3.094 788.403 94 1.978 274
Град Сарајево 113.769 40.914 26.486 1.408 323 1.846 39.328 49 530 24
НР МАКЕДОНИЈА 1.152.986 29.721 2.090 729 789.648 2.348 1.560 889 130 29
Град Скопље 87.654 5.872 986 425 51.819 770 405 275 74 11
НР ЦРНА ГОРА 377.189 6.707 6.808 484 133 342.009 387 13 93 4
Град Титоград 10.338 287 133 58 23 9.567 32 7 18 0
Национални састав становништва ФНРЈ, 1948.
Република/покрајина Руси Русини/Украјинци Шиптари Мађари Немци Румуни Власи Италијани Турци Цигани остали и неп.
ФНРЈ 20.069 37.140 750.431 496.492 55.337 64.095 102.953 79.575 97.954 72.736 19.883
НР СРБИЈА 13.329 22.667 532.011 433.701 41.460 63.130 93.440 863 1.914 52.181 9.214
* НР СРБИЈА - уже подручје 7.819 553 33.289 4.686 9.442 3.849 93.440 632 523 33.366 4.065
Град Београд 5.144 287 1.137 3.427 3.409 323 4 441 77 90 2.704
* ВОЈВОДИНА 5.148 22.083 480 428.932 31.821 59.263 0 192 76 7.585 4.693
Град Нови Сад 761 887 44 21.000 1.390 382 0 33 16 57 1.252
* КОСОВО И МЕТОХИЈА 362 31 498.242 83 197 18 0 39 1.315 11.230 456
Град Приштина 45 2 11.442 20 5 3 0 4 65 1.274 217
НР ХРВАТСКА 3.210 6.397 635 51.399 10.144 743 1 76.093 13 405 4.779
Град Загреб 1.070 181 261 1.058 595 45 1 466 5 0 1.148
НР СЛОВЕНИЈА 796 170 216 10.579 1.824 71 0 1.458 5 46 1.196
Град Љубљана 220 34 65 57 298 9 0 171 2 0 158
НР БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 1.316 7.883 755 532 1.174 71 1 964 80 442 2.964
Град Сарајево 552 84 418 122 338 22 1 136 56 0 1.132
НР МАКЕДОНИЈА 1.141 0 197.389 219 360 77 9.511 56 95.940 19.500 1.649
Град Скопље 557 0 5.209 113 152 16 665 27 13.928 5.796 554
НР ЦРНА ГОРА 277 23 19.425 62 375 3 0 141 2 162 81
Град Титоград 42 0 45 4 61 1 0 58 0 0 2

Занимљивост[уреди]

За 6. питање које се односило на народност (национална припадност) упутство је гласило

Свако лице уписаће које је народности на пр. Србин, Хрват, Словенац, Македонац, Црногорац, Мађар, Шиптар, Румун итд. Муслимани ће ставити Србин-муслиман, Хрват-муслиман, неопредељен-муслиман.

Било је предвиђено да муслимани југословенског етничког порекла дају неки од неки од одговора: Србин-муслиман, Хрват-муслиман или неопредељен-муслиман, с тим што су Срби-муслимани укључени у Србе, Хрвати-муслимани у Хрвате и Македонци-муслимани у Македонце, док су неопредељени-муслимани исказани посебно.

За лица која су означила регионалну припадност, у упутствима за ревизију пописне грађе било је предвиђено да се решење доноси од случаја до случаја. Тако, на пример, Далматинци су укључивани у Хрвате, Шумадинци у Србе, а у случају одговора Босанац ревизија је вршена према имену лица.

Резултати пописа за НР Србију[уреди]

Број становника
Севернобачки округ 184,506
Средњобанатски округ 218,821
Севернобанатски округ 189,050
Јужнобанатски округ 279,092
Западнобачки округ 200,465
Јужнобачки округ 358,722
Сремски округ 209,943
Војводина 1,640,599
Београд-насеље 397,711
Град Београд 634,003
Мачвански округ 270,053
Колубарски округ 192,572
Подунавски округ 153,423
Браничевски округ 246,475
Шумадијски округ 216,533
Поморавски округ 225,392
Борски округ 144,049
Зајечарски округ 173,603
Златиборски округ 270,830
Моравички округ 189,860
Рашки округ 186,092
Расински округ 225,212
Нишавски округ 283,842
Топлички округ 141,502
Пиротски округ 160,285
Јабланички округ 231,280
Пчињски округ 209,232
Централна Србија 4,154,238
Косовски округ 215,660
Пећки округ 153,377
Призренски округ[а] 135,351
Косовскомитровачки округ 117,886
Косовскопоморавски округ 110,858
Косово и Метохија 733,132
Србија 6,527,969

Напомена[уреди]

  1. Подаци за простор општине Малишево, укључени су у податке за Призренски округ.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]