Поповица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поповица
Popovica(Negotin)2.jpg
Центар Поповице са пумпом
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво
 — (2011) 487
Положај
Координате 44°13′12″ СГШ; 22°16′26″ ИГД / 44.22° СГШ; 22.274° ИГД / 44.22; 22.274Координате: 44°13′12″ СГШ; 22°16′26″ ИГД / 44.22° СГШ; 22.274° ИГД / 44.22; 22.274
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 399 m
Поповица на мапи Србије
Поповица
Поповица
Поповица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG

Поповица је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 487 становника (према попису из 1991. било је 606 становника).

Подаци из историјског архива Неготин[уреди]

Поповица је сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 23 km западно од Неготина. Смештено је на просечно 410 метара надморске висине, на долинским странама Поповачке реке, десне притоке Јасеничке реке, с обе стране регионалног пута Плавна-Салаш (Зајечар). Северна географска ширина насеља је 44о 13’ 20”, источна географска дужина 22о 16’ 44”, а површина атара 4.700 хектара.

Спада у старија сеоска насеља. Од свог оснивања до данас више пута је мењала свој микроположај (Селиште, Старо село, данашња локација од 18. века). Први пут се помиње у турским пописима у 16. веку (1530. године) као насеље са 35 кућа. Године 1586. је имало 30 кућа, 1846 - 125, а 1866. године 192 куће. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај, а крајеви на „мале“ (најпознатије су: Богићева, Борикићева, Чучојкова, Влашка, Ђурковићева, Циганска, Кумрићева, Иконићева, Ружићева, Ветрењчева, Шнајићева, Милићевићева, Боцићева, Симићева, Рајковићева, Алексићева, Паунска, Вемићева, Цокићева, Голубова, Нунићева и Рајићева мала). У њима су између два светска рата живеле следеће фамилије: Нунићи (слава св. Јован), Ђурковићи (слава св. Ђорђе), Кумрићи (слава св. Параскева), Чејкићи и Јањићи (слава св. Јован), Шнајићи (слава св. Ђорђе), Голубинци или Голубичићи (слава св. Параскева), Богићи (слава св. Јован), Јагликићи (слава св. Ђорђе), Милинци, Голубовићи, Рајићи или Цокићи (слава св. Јован), Симићи (слава св. Симеон), Трифунци, Јеремићи, Рушићи, Пајићи или Главашеви (слава св. Јован), Ђуричићи и Маркуличићи (слава св. Ђорђе), Рајковићи (слава св. Никола), Кучајнци и Паунци (слава св. Јован), Остојићи, Алексићи и Јованчевићи (слава св. Параскева), Влашчићи (слава св. Параскева), Милојци, Клинчићи и Сарићи (слава св. Ђорђе), Борикићи (слава св. Никола), Боцићи (слава св. Илија), Стоиловићи или Николићи (слава св. Трифун), Миличићи (слава св. Јован), Чучукани или Чучукановићи (слава св. Никола), Павлићи или Делићи (слава св. Лука), Стефановићи (слава св. Никола), Стајанови (слава св. Ђорђе), Мишићи (слава св. Параскева), Николићи (слава св. Параскева и Ваведење), Илићи, Николићи и Јоновићи (слава св. Параскева), Димитријевићи (слава св. Параскева), Михајловићи (слава св. Арханђео), Ђурђевићи (слава св. Арханђео) и Петровићи (слава св. Арханђео).

Заветина насеља је Спасовдан.

Црква брвнара у насељу, саграђена на темељима старих надгробних споменика, има богату и разноврсну декорацију у дрвету. На олтарским вратима уписана је година 1807., мада по неким изворима пише да црква потиче из 1857. године. Посвећена је Светој Тројици. Становништво Поповице је српско, староседелачко и досељено.

Године 1921. Поповица је имала 350 кућа и 1.249 становника, 1948 - 262 кућа и 1.111 становника, а 2002. године 282 кућа и 489 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 120 становника (углавном у Аустрији и Словенији). Основна школа у насељу је започела свој рад 1870. године. Школске 2006/2007. године имала је 4 ученика.

Земљорадничка задруга у Поповици је основана 1928. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Електричну расвету насеље добија 1959. године, асфалтни пут 1978, нови Дом културе 1981, телефонске везе 1984, а водовод 1985-1990. године.

Демографија[уреди]

У насељу Поповица живи 429 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,4 година (50,6 код мушкараца и 50,2 код жена). У насељу има 153 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.111
1953. 1.063
1961. 984
1971. 911
1981. 842
1991. 606 597
2002. 487 538
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
482 98,97 %
Црногорци
  
1 0,20 %
непознато
  
4 0,82 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]