Поремећаји менталног здравља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Поремећаји менталног здравља одликују се изменама у мишљењу, расположењу или понашању (или неком комбинацијом ових елемената), који су удружени са нелагодношћу и поремећеним функционисањем, најчешће током дужег временског периода. Симптоми поремећаја менталног здравља варирају од благих до веома озбиљних. То пре свега зависи од врсте поремећаја, карактеристика саме особе, њене породице и социоекономског окружења.

Током живота, свака особа искуси осећање изолованости, усамљености или емоционалне нелагодности. Поремећаји менталног здравља су, најчешће, нормалне, краткотрајне реакције на тешке ситуације, пре него симптоми менталних поремећаја.

Људи уче да излазе на крај са тешким осећањима, као што то чине и у тешким животним ситуацијама. Међутим, у неким случајевима, трајање и јачина болних осећања или измењених образаца мишљења могу озбиљно утицати на свакодневни живот погођене особе. У таквим условима уобичајени одбрамбени психички механизми више нису довољни, и ови људи западају у ситуацију када им је потребна помоћ, пре свега да поврате равнотежу и задрже се на ниво пуног функционисања.

Ментално здравље је битно за свакодневни живот, исто колико и физичко здравље. Штавише, она се прожимају. Особе са телесним здравственим проблемима често осећају напетост или нерасположење. Особе са менталним поремећајима често развијају телесне симптоме или болести (нпр. редукцију телесне тежине). Уопште, осећања, ставови и мисаони обрасци снажно утичу на доживљавање сопственог телесног здравља или болести, и могу утицати како на ток болести тако и на успешност лечења.

Такође треба схватити да се више менталних поремећаја могу јављати удружено (нпр особа може истовремено бити депресивна и имати неки од анксиозних поремећаја).

Класификација поремећаја менталног здравља[уреди]

Према Међународној класификацији болести и сродних здравствених проблема, Ксревизија, Светске здравствене организације (МКБ-10), у групу менталних или душевних поремећаја и поремећаја понашања (шифре Ф00-Ф99) спадају следеће подгрупе:

  • Ф00–Ф09 — Органски и симптоматски душевни поремећаји
  • Ф10–Ф19 — Душевни поремећаји и поремећаји понашања узроковани узимањем психоактивних материје
  • Ф20-Ф29 — Шизофренија, шизотипни и суманути поремећаји
  • Ф30–Ф39 — Афективни поремећаји
  • Ф40–Ф49 — Неуротски поремећаји, везани уз стрес и соматоформни поремећаји
  • Ф50–Ф59 — Бихејвиорални синдроми везани уз физиолошке поремећаје и физичке факторе
  • Ф60–Ф69 — Поремећаји личности и понашања одраслих
  • Ф70–Ф79 — Душевна заосталост
  • Ф80–Ф89 — Поремећаји психолошког развоја
  • Ф90–Ф98 — Поремећаји у понашању и осећајима који се појављују у детињству и адолесценцији
  • Ф99–Ф99 — Неспецифични ментални поремећај

Епидемиологија[уреди]

Према „Извештају о светском здрављу Светске здравствене организације из 2001. годин процењује се да на почетку 21. века око 450 милиона људи пати од поремећаја менталног здравља и поремећаја понашања непосредно повезаних са психосоцијалним проблемима, као што су они везани за злоупотребу алкохола или дрога. Многе особе са поремећајем менталног здравља пате „тихо“ у „осами“, изоловани из својих породица и социјалног окружења.[1]

Депресија представља главни узрок глобалне инвалидности и налази се на четвртом месту глобалног оптерећења болестима. Процењује се да је на глобалном нивоу 70 милиона људи у зависно од алкохола, да око 50 милиона има епилепсију, а 24 милиона шизофренију (у свим срединама, развијеним и неразвијеним), што чини око 1% становништва, на земљиној кугли.

Милион људи изврши самобиство сваке године, а 10-20 милиона неуспешно или или у облику апела за помоћ покушава да се убије.

Такође на глобалном нивоу велики број особа има неки од облик душевне заосталости.

Према процени Светске здравствене организације свака четврта особа је у неком периоду свог живота погођена неким менталним поремећајем. Због свега тога, превенција менталних поремећаја и унапређење менталног здравља од кључног је значаја за сваку заједницу.[2]

Етиологија[уреди]

Ментални поремећаји, резултат су сложене интеракције генетских, биолошких фактора, као и фактора личности и средине, о чему говоре бројни подаци из спроведених истраживања. Међутим, како је мозак завршни центар у коме се остварује контрола понашања, размишљања, расположења, до сада није разјашњена права веза између специфичних видова измењеног можданог функционисања и појединих менталних поремећаја.

Како је код већине менталних поремећаја уочено њихова чешчће јављивање код чланова ближе породице ментално оболелеле особе, то на неки начин сугерише генетску основу ових поремећаја. То потврђују и докази из неких истраживања, који указују да специфични генетски фактори утичу на хемијске процесе у мозгу, доприносећи појави и напредовању менталних поремећаја.

Међутим, све више је доказа да промене у функционисању мозга могу настати и као одговор на чиниоце из средине, као што су: акутно трауматско искуство, хроничан стрес или различите врсте лишавања.

Ипак према све бројнијим ставовима струке, поремећаји менталног здравља настају као интеракција између мождане биологије и проживљених искустава, и по свему судећи, да веза је двосмерна.

  •   Етиолошки чиниоци као што су биолошки, психосоцијални, или и једни и други, пол и старосно доба утичу на стопу учесталости менталних поремећаја.
  • Средински фактори, као што су породична ситуација, притисци и изазови на радном месту, социоекономски статус особе, могу убрзати појаву болести или њено погоршање.
  • Такође и избор животних стилова (нпр злоупотреба психоактивних супстанци) и научени обрасци мишљења и понашања могу такође утицати на појаву, ток и исход поремећаја менталног здравља.

Извори[уреди]

  1. ^ Светска здравствена организација: Извештај о светском здрављу 2001 - Ментално здравље – ново разумевање, нова нада. СЗО Женева, 2001(у преводу на српски језик издато од стране Института за ментално здравље, Београд, 2003).
  2. ^ СЗО - Ментално здравље: Одговор на позив на акцију, Женева, 13-18 Мај 2002.

Литература[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).