Портал:Антички Рим

С Википедије, слободне енциклопедије


Портал Антички Рим

Антички Рим је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.

Садржај

Реконструкција: центурион из 1. века
Реконструкција: центурион из 1. века

Центурион (лат. centurio); у римској војсци центурион је био командир једне центурије у легији. У легијама је била успостављена јасна хијерархија - постајао је командни ланац и у њему су центуриони били најнижи. Ипак, не може се рећи да је центурион представљао чин у данашњем смислу тог појма.

Дакле, сваки центурион је заповиједао основном јединице легије – центуријом, у којој је број легионара варирао у зависности од епохе и формације; од око 80-100 па и до 160 у појединим случајевима. На почетку су центурије дјеловале у групама по двије и формирале једну маниполу. Центурион који је командовао предњом центуријом, оној која је у борбеној формацији на бојном поље била ближе непријатељу завао се приор а онај други постериор. Није сасвим јасно потврђено да ли је први имао одређено старјешинство над другим, ова је дистинкција највјероватније имала углавном практични смисао код руковођења јединицама у току битке и односио се на заузимање прве или друге борбене линије.

Највиши чин у односу на друге центурионе у једној легији имао је центурион из прве кохорте и носио је назив примус пилус. Примус пилус је отприлике еквивалентан чину данашњег пуковника.

Центуриони су били окосница професионалне војске, каријерни војници који су давали дневна задужења својим подређених и издавали им команде на бојном пољу. Обично су напредовали чин по чин али дешавало се да их император или виши официр ванредно унаприједе.

Даље... Архива

Слика месеца

Via Appia један је од најстаријих и стратешки најважнијих путева које је саградила Римска република. Он је спајао Рим са Бриндизијем у Апулији, на југоистоку Италије.
Архива

Садржај

Биографија месеца

Глава колосалне статуе цара Константина, подигнута у Риму у част победе над Максенцијем (после 312. год)
Глава колосалне статуе цара Константина, подигнута у Риму у част победе над Максенцијем (после 312. год)

Флавије Валерије Аурелије Константин Август (лат. Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus), познатији као Константин I Велики (306-337), је био римски цар. Као реформатор спровео је читав низ важних реформи на пољу администрације и војске које су оснажиле Римско царство, уздрмано великом кризом 3. века. Као први римски владар који је прихватио хришћанство, дотад веру прогоњене мањине, Константин је покренуо христијанизацију Царства и узрастање хришћанства у доминатну веру тадашњег цивилизованог света. Отпочињањем христијанизације Царства, као и оснивањем Константинопоља, Константин је ударио темеље будућем Византијском царству. Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор хришћанске цркве, Константин је након смрти канонизован, а у православним црквама, укључујући и Српску православну цркву, поштује се као светац и „равноапостолни цар“.

Константин се родио између 271. и 273. године, 27. фебруара, у римском граду Наису (Naissus) тј. данашњем Нишу, у провинцији Горња Мезија (Moesia Superior). Отац му је био Констанције Хлор, у то време римски официр високог ранга, а мајка Јелена, жена скромног порекла, по некима гостионичарева кћи. Пошто су Констанције и Јелена припадали различитим друштвеним класама, највероватније је да су живели у конкубинату, јединој врсти брака могућној супружницима непомирљивог друштвеног порекла.

Даље... Архива

Да ли знаш...

Сјајни чланци

Потребни чланци

Сродни портали

Уредници пројекта

Остали портали на српској википедији