Портал:Антички Рим
Портал Антички Рим
Антички Рим је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.
Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.
Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.
Садржај
Под појмом Галски рат подразумева се војни поход који је предузео римски војсковођа Гај Јулије Цезар против "слободне Галије" у периоду од 58. до 51/50. п. н. е.
Најважнији извор о рату представља спис који је Цезар написао под насловом Коментари о Галском рату (лат. Commentarii de bello Gallico) чију је 8. књигу написао један његов официр, Аул Хирције. Ово дело, које је и у књижевном смислу веома успешно, омогућује тачно праћење похода. И поред тога треба имати у виду да су догађаји представљени из Цезаровог угла и да има веома мало других историјских дела (као нпр. Диона Касија) која могу да послуже као извор.
У политички несложној "слободној Галији" обитавао је велики број племена чија су нам имена позната само Цезаровим посредством. Та племена су била или чисто келтска, или су у њима на власти били келтски прваци. Краљевска власт код Келта је у време Цезара већ нестала уступајући место аристократској владавини. Нека племена, као Едуи, била су савезници Рима. Цела Галија је била увучена у вртлог раних сеоба народа, од којих је једна Цезару дала изговор за напад.
Хелвети, који су насељавали данашњу Швајцарску дошли су под удар Ариовиста, за кога се верује да је био поглавица Свева, тако да су морали да се повуку у правцу Галије. Због тога су се 58. године п. н. е. обратили Цезару, као тамошњем римском управитељу, јер су желели да пређу преко римске провинције која је носила назив Нарбонска Галија (лат. Gallia Narbonensis, данашња Прованса). Међутим, Цезар је ово одбио и дао да се изгради зид који би Хелвете спречио у њиховом науму. Хелвети су једноставно заобишли овај зид, па и римску провинцију Нарбонску Галију, али је Цезар ипак окупио армију узевши и две новоформиране легије из Италије и стигао Хелвете код места Бибракта, где их је тешко поразио и натерао на повратак.
АрхиваСлика месеца
Садржај
Биографија месеца
Марко Антоније (лат: Marcus Antonius, рођ. 86.- 83. год.- умро 30. године п. н. е.) био је римски државник и војсковођа. Антоније је остао упамћен као пре свега као једна од водећих личности у време последње фазе грађанских ратова у Риму која се завршила управо његовим поразом у бици код Акцијума и успостављањем Августовог принципата. Антонијева љубавна веза са краљицом Египта, Клеопатром доцније ће постати предмет инспирације за бројне уметнике.
Антоније је рођен између 86. и 83. године п. н. е. као најстарији син Марка Антонија Критског (Creticus) и Цезарове рођаке Јулије. Отац му је умро недуго након што су га Крићани тешко поразили 74. године, тако да је на Јулију Антонију пало да подиже њихова три сина: Марка, Луција и Гаја. Антонијева мајка се убрзо преудала за Публија Корнелија Лентула Суру, али је 63. године остала и без другог супруга пошто је Сура погубљен као учесник у Каталининој завери. По каснијој традицији, Марко Антоније је растао без родитељског ауторитета и врло рано се одао различитим пороцима попут коцкања и опијања. Да би избегао своје поверенике отишао је у Атину на студије реторике. Ту је ступио у службу римског намесника Сирије Аула Габинија (57.-55.) са којим је учествовао у ратовима на Истоку. Антоније је пратио Габинија у походима у Јудеји, где је подржан јерусалимски првосвештеник Антипатер (отац Ирода Великог) против легитимне династије Хазмонеја, и у Египту, где су римске трупе омогућиле да се на краљевски престо врати Птолемеј XII Аулет. Приликом свог првог боравка у Египту 55. године, Антоније је посетио Александрију и први пут видео краљеву ћеркицу Клеопатру, тада девојчицу од око 14 година.
Да ли знаш...
- ... да је најстарију сачувану енциклопедију на свету написао Плиније Старији, у 1. веку н. е.? Она се звала „Историја природе“ и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.
- ... да је током Римске републике, Гај Марије био биран за конзула чак 7 пута?
- ... да је током Кризе трећег века, у западном делу Римског царства било формирано Галско царство а у источном Палмирско царство?
Сјајни чланци
Сјајни чланци: Гладијатор - Спартаков устанак
Добри чланци: Западно римско царство
Потребни чланци
- Потребни чланци: битка код Регилског језера - децемвири - Гнеј Корнелије Сципион Асина - Тит Фламиније - Луције Корнелије Сципион Азијатик - Луције Емилије Паул Македонац - битка код Зеле - Гај Јулије Виндекс - Тетрик I - римско повлачење из Британије - Луције Корнелије Цина - Луције Домиције Ахенобарб
- Потребно проширити: Битка код Мунде -
