Портал:Антички Рим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Портал Антички Рим

Антички Рим је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.

Садржај

Константинов славолук' грађен између 312—315.

Константинов славолук је славолук са троје врата изграђен за императора Константина I (312-315) недалеко од Колосеума у Риму. Највећи је и скулптурама најукрашенији славолук антике.

Славолук је подугнут након битке на Милвијском мосту и описује ту одлучну победу на једном маленом фризу свога рељефног украса. Остали украс је узет готово у потпуности са других, старијих споменика, и то делимично зато да се споменик брзо доврши, али и да наговести повратак добре владавине. Сви рељефи потичу од добрих „императора“: Трајана, Хадријана и Марка Аурелија.

Рељефи који приказују борбе са Дачанима првобитно су били украс Трајановог форума довршеног 113. године где су чинили знатно дужи низ од оног који би се могао саставити из делова на Константиновом славолуку и из других сачуваних фрагмената. Ратни призори смењују се са сценама алегоријског карактера. Стил ових рељефа на којима су ликови тесно збијени један уз другог и на којима има више диференцијалних слојева надовезује се на флавијску уметност.

Даље... Архива

Слика месеца

Анђеоска тврђава у Риму, некадашњи маузолеј цара Хадријана
Трајанов стуб је дорски стуб у Риму подигнут у част римског цара Трајана и његове победе у Дачким ратовима.
Архива

Садржај

Биографија месеца

На реверсу овог сребрњака искованог у Антиохији за време Констанција Хлора приказани су тетрарси како изливају жртву у част победе над Сарматима.

Констанције I Хлор (31. март око 250 — 25. јул 306) је био један од тетрарха, цар-савладар на Западу Римског царства oд 293. дo 306. Потекао је из Илирика по свему судећи од незнатних родитеља.

Посветивши се каријери, Констанције је постао намесник Далмације, а затим и преторијски префект Галије. Могуће је да се вођен амбицијом развео од прве супруге Јелене, ћерке гостионичара и оженио Максимијановом пасторком Теодором. У цезара је уведен 293, а на управу су му поверене Галија и Британија. У ствари, морао је прво да се обрачуна са узурпаторима Караузијем и Алектом који су господарили његовим доменом; за то му је требало је три године.

Када су 305. абдицирали Диоклецијан и Максимијан, у складу са процедуром Галерију и Констанцију су додељена овлашћења августа. Међутим, убрзо по повлачењу старије двојице показало се да је нарушен склад. Иако млађи, Галерије је изгледа био у предности чим је могао да одреди цезаре. Штавише, Констанцијев син Константин налазио се на његовом двору као талац. Тек је навала варвара у Британији омогућила Констанцију повратак његовог сина, и тако су њих двојица 306. одбили Пикте и Скоте.

Даље... Архива

Да ли знаш...

Сјајни чланци

Потребни чланци

Сродни портали

Уредници пројекта

Остали портали на српској википедији