Портал:Антички Рим

Портал Антички Рим

Антички Рим је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.

уреди

Садржај

Битка код Ниша или Битка код Наисуса се одиграла у септембру 268. године између готске војске и Римљана које су предводили тадашњи цар Галијен и будући цареви Клаудије II и Аурелијан. Овај догађај има важну улогу у историји кризе током трећег века.

Резултат је била велика римска победа која је, у комбинацији са ефикасним гоњењем окупатора након битке и са енергичним напорима императора Аурелијана, у великој мери отклонила претњу германских племена на Балкану у следећим декадама.

Током друге половине 267. године Готи су се у великом броју населили преко Дунава на римску територију, запретивши Панонији. Неке градове у овој провинцији су и опљачкали и раширио се страх да би иста судбина могла задесити и Рим, уколико Готи крену према Италији. Изгледа да су и други делови Царства страдали 267. од Гота. Постоји податак да је тада и Атина била нападнута и опљачкана. У савезу са Готима били су и Херули.

Галијен је у пролеће 268. победио Готе, али Римљани нису имали снаге да коначно протерају ове варваре са своје територије. Зато је Галијен у јесен исте године кренуо у нову експедицију.

Није јасно да ли је пре него што је дошло до битке код Ниша Галијен већ умро, па да је римски цар био већ тада Клаудије II, касније назван Готски, у част ове победе. Колико се може докучити Галијен је био присутан током битке, али изгледа да су Клаудије и Галијен највише допринели овој великој победи.

Даље... Архива

уреди

Слика месеца

Корњача лат. testudo) била је одбрамбена формација у римској легији. Чинили су је густо збијени легионари који су држали своје штитове испред, али и изнад себе на начин да себи и својим друговима дају максималну заштиту од непријатељских стрела и других пројектила. Архива

уреди

Садржај

▼ Антички Рим

► Класична архитектура

► Гладијатори

► Римски градови

► Дунавски лимес

► Имена римског порекла

► Ратови античког Рима

► Србија за време Римљана

► Римска уметност

уреди

Биографија месеца

Луције Сергије Катилина (лат. Lucius Sergius Catilina, 108. п. н. е. - 62. п. н. е.) био је римски политичар, најпознатији по свом покушају да 63. п. н. е. насилно сруши Римску Републику, односно завери чије је раскринкавање описао Цицерон.

Катилина је рођен у патрицијској породици Сергијеваца, једној од најстаријих и најугледнијих у Риму. У Катилинино доба, утицај Сергијеваца је, међутим, био значајно опао, тако да је последњи Сергијевац за конзула изабран још 380. п. н. е.

Катилина је пажњу на себе први пут скренуо у Савезничком рату, истакавши се године 89. п. н. е. као официр у војсци Помпеја Страбона. Када су 80-тих година п. н. е. Римом завладали популари, Катилина се накратко повукао из политике. Када је Сула други пут марширао на Рим Катилина се прикључио оптиматима. 70-тих година п. н. е. је служио у провинцијама, а пажњу јавности је поновно привукао године 73. п. н. е. када је оптужен за љубавну везу с весталском девицом по имену Фабија. Катилина је ослобођен оптужбе након што је вођа оптимата Квинт Лутације Катул сведочио у његову корист.

Године 68. п. н. е. је изабран за претора, а потом је две године служио у Африци. При повратку се надметао за конзула, али му је тадашњи конзул Луције Волкације Тул поништио кандидатуру због оптужби за проневеру од стране провинцијске делегације. Катилина је следеће године ослобођен оптужби на суђењу где га је бранио конзул Луције Манлије Торкват.

Даље... Архива

уреди

Да ли знаш...

... да је најстарију сачувану енциклопедију на свету написао Плиније Старији, у 1. веку н. е.? Она се звала „Историја природе“ и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.
... да је током Римске републике, Гај Марије био биран за конзула чак 7 пута?
... да је током Кризе трећег века, у западном делу Римског царства било формирано Галско царство а у источном Палмирско царство?