Портал:Антички Рим
|
|
|
 |
уреди
|
|---|---|
|
Антички Рим је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације. Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век. Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет. |
|
|
|
|
 |
уредиСадржај |
|---|---|
|
Батонов устанак (лат. Bellum Batonianum) или Велики илирски устанак, је био највећи војни сукоб између неколико илирских племена и античког Рима који је трајао четири године; од 6. до 9. године н. е. Устанак далматинско-панонских племена догодио се након деценије и по од успостављања римске превласти на просторима Далмације и Паноније и периода привидног мира. Цар Октавијан Август је водио активну експанзиону политику. Ширење римске државе преко Илирије на сјевер и исток био је дио његових амбициозних планова. Илирска побуна била је природна посљедица великог незадовољства становника Илирије огорчених због лоше управе римских гувернера који су наметнули неподношљиве намете. Вођа устанка био је Батон (Бато). Рођен је вјероватно између 35. и 30. године п. н. е. на подручју горње Босне. Припадао је Дезитијатима који су насељавали подручја данашње централне Босне и Херцеговине. Од 33. године п. н. е. Дезитијати су били под Римском влашћу са статусом полунезависног перегрина (назив за слободно становништво које је имало одређену административну и територијалну аутономију, али без статуса грађана Рима). У дато вријеме наведене територије су представљале дио римске провинције Илирикум, чије је сједиште било у Салони, на обали Јадранског мора. Сматра се да је Батонова породица била утицајна, а да је он као одрастао мушкарац био политички и војни званичник Дезитијата. Разлози са побуну су били бројни и условљени датим историјским, политичким, економским и социјалним околоностима. Као главне разлоге могу се претпоставити сљедећи: |
|
|
|
|
 |
уредиСлика месеца |
|---|---|
 |
|
|
|
|
|
Садржај |
|---|---|
|
|
|
|
|
|
|
уредиБиографија месеца |
|---|---|
 Ромул (лат. Romulus) и Рем (лат. Remus) су, по римској митологији браћа близанци, синови бога рата Марса и весталке Реје Силвије, оснивачи Рима, а Ромул је био и први римски краљ. Тројански јунак Енеја је после пада Троје дуго лутао по свету, и напокон је своје уточиште пронашао у Италији, у Лацију, где је основао град Албу Лонгу. После смрти Енеја, Алба Лонгом су владали његови потомци, а када је на престо дошао Енејев потомак Нумитор, са престола га је свргнуо брат Амулије. По преузимању престола, Амулије је убио Нумиторовог сина, а његову кћерку Реа Силвију послао у храм богиње кућног огњишта Весте. Амулије је Реа Силвију поставио за „весталку“ - свештеницу Весте, јер је знао да се „весталке“ не смеју удавати, па ће Нумитор остати без потомака који би једном могли затражити право на престо Алба Лонге. И мада је Реа Силвија била свештеница у њу се заљубио бог рата Марс, и она му је ускоро родила близанце - Ромула и Рема. Када је краљ Амулије сазнао шта се догодило, бојећи се да ће му браћа, када одрасту, одузети власт, наредио је своме робу да близанце баци у реку Тибар. Ромула и Рема је роб ставио у корпу и спустио у реку, али је вода, корпу са браћом избацила на обалу реке, у подножју Палатина, једног од седам брежуљака. У близини обале је била вучица Мартиа - Марсова вучица која је данас симбол града Рима - и чувши плач деце дошла је и нахранила их је својим млеком. Даље... Архива |
|
|
|
|
 |
уредиДа ли знаш... |
|---|---|
|
|
|
|
|
|
уредиСјајни чланци |
|---|---|
|
Сјајни чланци: Гладијатор - Спартаков устанак Добри чланци: Западно римско царство |
|
|
|
|
 |
уредиСродни портали |
|---|---|
|
|
|
 |
уредиУредници пројекта |
|---|---|
