Портал:Антички Рим

Из Википедије, слободне енциклопедије


 
 
Иконица уреди
Портал Антички Рим

Антички Рим је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.
 
 
Иконица уредиСадржај
Римско купалиште у граду Бат у Енглеској

Римске терме су била јавна купатила у античком Риму. Већина римских градова је имала бар једну такву грађевину, које су биле центар јавног живота. Богатији Римљани су их обично посећивали сваког дана, док су сиромашнији једном недељно.

Одлазак у јавно купатило у Старом Риму, представљало је исто задовољство као и одлазак у позориште или на гладијаторске борбе. Посете купатилу и приредбама су се у Риму плаћале, али су те цене биле скромне (за посету купатилу плаћао се један квадранс, дакле најмањи ковани новац који је постојао). Сви људи су имали слободан приступ на приредбу или у купатило – слободни људи, робови, жене, деца. Највећи део приватног живота проводио се на јавном месту. Купање није представљало само хигијену, него сложено задовољство, као код нас данас одлазак на плажу. Понекад су књижевници у термама читали своја дела, а ретори своје говоре.

Истраживањима се испоставило да су терме на крају постале установе за уживање. Од хеленистичлог периода њихова функција није само омогућити хигијену, већ и живети на пожељан начин. Најранија јавна купатила за која се данас зна потичу из Помпеје и саграђена су почетком 1. века п. н. е. У купатилима је од тада постојало и подземно грејање; више није било довољно грејати воду у кадама и базену, него је народу понуђен простор у коме је било топло. У то време, без обзира на зиму, људи су у кућама живели у капуту као и у кући.

Даље... Архива
 
 
Иконица уредиСлика месеца
Марко Аурелије
Марко Аурелије (121-180) био је од 161. године до своје смрти римски цар. Архива
 
 
Иконица Садржај
 
 
Иконица уредиБиографија месеца
Мермерна биста цара Тиберија из Регионалног археолошког музеја у Палерму на Сицилији

Луције Елије Сејан (лат. Lucius Aelius Seianus, рођ. 20. године п. н. е. - убијен 18. октобра 31. године) био је префект преторијанске гарде и у једном периоду владавине римског цара Тиберија био је de facto владар Римског царства.

Сејан је рођен у етрурском граду Волсинију у породици Луција Сеја Страбона. Страбон је пореклом био из коњаничког сталежа и Август му је поверио положај преторијанског префекта. Страбонов син је доцније адоптиран у престижнији род Елија и од тада је био познат као Елије Сејан.

Након Тиберијевог ступања на престо 14. године наше ере Страбон је обезбедио да се за другог префекта преторијанаца именује његов син Сејан. Наредне године Страбон је послат у Египат да преузме положај тамашњег намесника, док је Сејан остао једини заповедник преторијанаца. То је био први куриозитет који је најавио будући ток његове каријере.

Тиберијев син Друз Млађи је преминуо 23. године и након тога је Сејан и дефинитивно постао најутицајнија личност на царском двору. Успео је да наговори већ времешног цара да дозволи трајно стационирање преторијанаца у Риму. Гарда је пре тога била раштркана по околним италским градовима и њен долазак у Рим је ју је учинио још важнијим политичким фактором. Наравно, тиме је преторијански префект, Сејан у овом случају, задобио још већу моћ.

Даље... Архива
 
 
Иконица уредиДа ли знаш...
 
 
Иконица уредиСјајни чланци
 
 
Иконица уредиПотребни чланци
 
 
Иконица уредиСродни портали
 
 
Иконица уредиУредници пројекта
 
 
Иконица уредиОстали портали на српској википедији