Портал:Аргентина/Изабрани
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Аргентина (шп. Argentina), званично Аргентинска Република (шп. República Argentina), држава је у Јужној Америци. Обухвата највећи део Јужне купе. Према северу се граничи са Боливијом и Парагвајем; према североистоку са Бразилом; према истоку са Уругвајем и према западу са Чилеом. На истоку излази на јужни део Атлантског океана.
Простире се на површини од 2.780.400 км2, што је сврстава на осмо место у свету, друго у Латинској Америци, и прво међу земљама шпанског говорног подручја.
Аргентина полаже право на део Антарктика, Фолкландска тј. Малвинска острва, и на Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка Острва.
Аргентина се сматра регионалном силом и једном од истакнутијих латиноамеричких земаља. Чланица је група Г-15 и Г-20 највећих економија. Оснивач је Уједињених нација, Светске банке, Светске трговинске организације, Меркосура, Унасура, Заједнице латиноамеричких и карипских држава и Организације иберо-америчких држава.
Захваљујући стабилној политичкој ситуацији, величини тржишта и расту високотехнолошког сектора, сврстава се у средње развијене земље са веома високим индексом хуманог развоја.
Људи су на подручју Аргентине присутни од палеолита. Шпанска колонизација је почела 1512. године. Аргентина је наследница Вицекраљевства Рио де ла Плата, шпанске прекоморске колоније основане 1776. године. Након рата за независност (1810–1818) уследио је грађански рат који је трајао до 1861. а окончан је новим устројством земље као федерације провинција са главним градом Буенос Ајресом. Након тога долази до великог прилива усељеника и великог привредног развоја: почетком 20. века Аргентина је била седма најбогатија држава на свету.
Међутим, након 1930, поред тога што је до половине 20. века била међу петнаест најбогатијих држава, дошло је до политичке нестабилности и периодичних економских криза захваљујући којима је постала недовољно развијена земља.
Фебруар[уреди извор]
Кошаркашка репрезентација Аргентине је кошаркашки тим који представља Аргентину на међународним кошаркашким такмичењима.
Прву и до сада једину титулу на светским првенствима су освојили 1950. Победници су и олимпијског кошаркашког турнира 2004. и освајачи Дијамантске лопте 2008. Тренутно су први на Фибиној ранг листи.
Март[уреди извор]
Буенос Ајрес (шп. Ciudad Autónoma de Buenos Aires) је главни град Аргентине. Назив града на шпанском значи „добар ваздух“. Налази се на ушћу реке Ла Плата у Атлантски океан.
Буенос Ајрес је привредни, комерцијални, културни и образовни центар Аргентине у коме живи четвртина становништва државе. У Аргентини има статус аутономног града који не припада ни једној од аргентинских провинција.
Према процени из 2005. у граду је живело 2.746.761 становника, а са предграђима и приградским насељима (Gran Buenos Aires) овај број износи око 11,5 милиона. Простире се на површини од 202.90 km².
Становници града се популарно називају „портењос“ (porteños). Град Буенос Ајрес се налази на реци Ла Плата, што је заједничко ушће река Парана и Уругвај у Атлантик. Река је овде јако замућена речним наносима. Дубина реке је мала, испод 20 метара, тако да бродови са дубљим газом морају да користе посебно ископане коридоре.
Април[уреди извор]
Борба за независност Латинске Америке је процес чији се главни део одиграо између 1810. и 1820. године и представља ослобађање шпанских, португалских и француских колонија од власти метропола и формирање самосталних држава. На овај процес утицај су имала како дешавања унутар колонија тако и међународни догађаји пре свега појава просветитељства и Француска револуција, Рат за независност САД и Наполеонова окупација Шпаније.
Ова борба не може да се пореди са процесом деколонизације који се одвијао средином 20. века у Африци и Азији. Иако је у оба случаја реч о еманципацији народа, ратови за независност у Латинској Америци нису били ратови потлачених и тлачитеља, већ људи истог друштвеног статуса, чија је борба представљала судар владајуће структуре колонија са метрополом. У процесима који су се одиграли у Африци и Азији сукобили су се колонијални господари и потлачено становништво које је устало против таквог система.
Мај[уреди извор]
Танго је оригинално био плес импровизације који је комбиновао ритам и покрете неколико ранијих музичких и плесних традиција. Најупечатљивији траг су оставили "цандомбе", аргентинска верзија плеса робова из Африке, које су донели у луку Буенос Ајреса. Други извор је била кубанска „хабанера“, мешавина француских, колонијалних контрадансе са афричким утицајем. Елементи кубанске хабанере и европске полке су се спојили у локални аргентински плес „милонга“. Милонга је првобитно била песма пуна импровизације коју су певали паyадорес или фолк певачи аргентинских степа, пампаса. Као плес, постала је популарна међу компадритосима, на улицама Буенос Ајрес-а 70-тих година 19. века. Неки историчари верују да су управо ови компадритоси импровизовали и имитирали покрете црначких цандомбе играча и спојили их у милонге, које су и стварале прве танго ноте касних 1870-тих.
Јун[уреди извор]
Стадион Алберто Х. Армандо (шп. Estadio Alberto J. Armando) је фудбалски стадион у Ла Боки, предграђу Буенос Ајреса, главног града Аргентине. Овај стадион је познат као „Ла Бомбоњера“ (шп. La Bombonera; кутија чоколаде), због свог карактеристичног облика, јер је једна трибина „равна“, док се преостале три трибине уздижу високо у круг. Званичан назив стадиона од 1986. до 2000. је био стадион Камило Сичеро, по председнику Боке јуниорс из 30-их година 20. века. Данашњи назив Алберто Х. Армандо стадион је добио 27. децембра 2000., у част бившег председника клуба, који је био на тој функцији више од две деценије. Стадион има капацитет за 49.000 гледалаца.
Стадион је у власништву Боке јуниорс, једног од најпознатијих фудбалских клубова у Аргентини. Необичан облик овог стадиона му је заправо омогућио одличну акустику, па су навијачи Боке добили надимак „Ла Доће“ („12-ти човек“).
Терен стадиона има минималну дужину по прописима ФИФА - 105 x 68 m. Осим што је стадион домаћи терен Боке јуниорс, користи се и за музичке концерте познатих имена као што су: Лени Кравиц, Елтон Џон, Џејмс Блант, Би Џиз и Бекстрит бојс.
Јул[уреди извор]
Кордоба (Аргентина) (шп. Córdoba) је са 1,3 милиона становника други највећи град Аргентине. Налази се нешто северније од географског средишта земље у Провинцији Кордоба. Кордоба је индустријски, транспортни, услужни и културни центар свога ширег региона.
Град се налази између планина Сијера де Кордоба (Sierras de Córdoba) на западу и равнице на размеђи Пампе и Чака на истоку. То је један од пољопривредно најпродуктивнијих делова земље.
Кордобу је основао Шпанац Херонимо Луис де Кабрера 6. јула 1573. Пуно име града је „Кордоба де ла Нуева Андалусија“ (Córdoba de la Nueva Andalucía, Кордоба Нове Андалузије), јер је име добила по андалузијском граду Кордоба.
Август[уреди извор]
.jpg)
Огњена Земља (шп. Parque Nacional Tierra del Fuego) је национални парк у Аргентини. Добио је име по провинцији Огњена Земља, једној од 23 провинције у Аргентини. Смештен је 11 км западно од града Ушуаја.
Парк је основан 15. октобра 1960. и проширен 1966. године. Данас, парк има укупну површину од 630 км ². Овај парк је најјужнији национални парк на планети. Према Међународној унији за заштиту природе класификован је у категорију II.
Септембар[уреди извор]
Парана (шп. Río Paraná, порт. Rio Paraná) је река у Јужној Америци. Протиче кроз Бразил, Парагвај и Аргентину.
Дугачка је око 3.998 km са притоком Паранаибом. Површина њеног слива износи око 3.100.000 km². Парана је друга по величини река Јужне Америке (после Амазона).
Настаје спајањем реке Рио Гранде и реке Паранаиба, које скупљају воде са југоисточног дела бразилске висоравни. Парана тече на југ и улива се у Атлантски океан у облику естуара Ла Плата. До спајања са својом главном притоком, реком Парагвај, често се назива Алто Парана (Alto Paraná).
Октобар[уреди извор]
.jpg)
Ушуаја (шп. Ushuaia) је град у Аргентини и главни град провинције Огњена Земља. Према процени из 2010. у граду је живело 59.956 становника.
Населили су га 1870 - тих година салезијански мисионари, а први становници ових крајева били су Индијанци. На острво први долази маја 1871. Томас Бриџес, а у септембру 1871. у Ушуају долазе Ален Гардинер, Томас Бриџес и његова супруга Мери Ен Вардер са кћерком старом 9 месеци. То су били први бели људи који су се настанили у Огњеној Земљи. Већ следеће 1872. родио се на острву први бели дечак, а седам година касније и прва девојчица.
Године 1884. аргентинска морнарица под вођством Аугуста Ласере, пристаје у Ушуају и 12. октобра исте године поставити аргентинску заставу, па ће се тај датум славити као рођендан града. Ушуаја 27. јуна 1885. постаје главни град Огњене Земље.
Новембар[уреди извор]
Росарио (шп. Rosario) је град у Аргентини у покрајини Санта Фе. Према процени из 2005. у граду је живело 923.823 становника, и трећи је град по величини у Аргентини. Налази се око 300 километара северозападно од Буенос Ајреса, на западној обали реке Парана. Росарио је важан индустријски град, железничко раскршће и речна лука до које могу да доплове и прекоокеански бродови.
Мост преко реке Парана, дугачак 300 метара, отворен је 2003. Он повезује Росарио са градом Викторија.
Децембар[уреди извор]
Патагонија је део Јужне Америке који се налази источно од Анда и јужно од река Неукен и Колорадо на (42°) јужно. Део који припада Чилеу обухвата јужни део области Лос Лагос, област Аусен и Магелан (изузев дела Анктарктика на који Чиле полаже право). Источно од Анда аргентински део Патагоније укључује провинције Неукен, Рио Негро, Чубут, Санта Круз, и Огњену земљу, као и јужни део провинције Буенос Ајрес.
Патагонија је већим својим делом пространа равница попут степе, која се постепено уздиже терасама виоким око 100 метара, а покривена је шљунком и готово без вегетације. У удубљењима равнице налазе се језера и језерца с сланкастом и свежом водом. Према Андима шљунак уступа место порфирној, гранитној и базалтној лави, животињски свет је богатији, а флора има карактеристике западне обале, а чине је углавном букве и четинари.