Портал:Археологија/Археолози

Јануар

Марија Гимбутас

Марија Гимбутас (литв. Marija Gimbutienė, 23. јануар 1921. — 2. фебруар 1994.) била је литванско-амерички археолог, чувена по изучавању неолита и бронзаног доба Европе. Рођена је као Марија Бируте Алсеикаите у Литванији, у граду Вилњус, тада окупираном од стране Пољске. Завршила је Универзитет у Вилњусу 1942. а докторирала је археологију у Немачкој, 1946. године. 1949. одлази у САД, где ради на Харварду.

Чувену „Курганску хипотезу“ представила је 1956. године.даље...

Фебруар

Феликс Каниц (нем. Felix Philipp Kanitz, 2. август 1829, Будимпешта - 8. јануар 1904, Беч), мађарски путописац, археолог и етнолог и један од највећих познавалаца југоисточне Европе. Био је краљевски угарски саветник и витез аустријског ордена Фрање Јосифа, носилац медаље за науку и уметност, носилац српског Таковског ордена и ордена Светог Саве и почасни члан Краљевске саксонске академије наука. Студирао је уметност на Бечком универзитету. Прво се бавио музиком, а онда сликарством и постао добар цртач. Од 1858. године путовао је по Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Србији, Бугарској, Босни и Македонији. Посебно је пажљиво бележио археолошке и географске податке и правио добре илустрације архитектонских остатака, цркава, људи... даље

Март

Др Захи Хавас (арап. زاهى حواس) је светски познати археолог и најпознатији живи египтолог. Последњих неколико година је привукао значајну светску медијску пажњу честим појављивањима у телевизијским документарним емисијама посвећеним старој египатској цивилизацији.

Хавас тренутно предводи покрет за повратак најпознатијих предмета Старог Египта, као што је Розета камен, у Египат из колекција широм света где се тренутно налазе. Његови покушаји су за сада ограничени на споредне предмете и мање музеје, док су кључни предмети и даље ван домашаја прекривена велом ћутања бивших колонијалних сила.

Април

Вилијам Кемден (2. мај 1551. - 9. новембар 1623) је енглески историчар и археолог. Написао је прву топологију острва Велике Британије и детаљно описао период владавине Елизабете I.

У младости је стекао добро образовање и ступио у државну службу што му је омогућило да унапреди своје истраживање старина.

Једно време је био професор и ректор Вестминстерске школе, а потом је прешао у Колеџ Хералда са звањем „енгл. Clarenceux King of Arms“.

Мање се бавио хералдиком и генеалогијом него Џон Лиленд али то поље ипак чини битан део његових историјских списа. Бављење старинама била је Кемденова страст од детињства и он је свесно за то стицао одређена знања. Осим латинског, Кемден је научио и англосаксонски и велшки, како би могао да проучава имена места. Много је путовао и од двадесетих година живота био је ауторитет европског нивоа. Није имао више од тридесетпет када је објављено његово капитално дело Британија, први општи водич за старине у Британији.

Мај

Хајнрих Шлиман (6. јануар 1822. – 26. децембар 1890.) је немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.

После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у Јужну Америку, чамцем се са преживелим путницима искрцао у Холандију. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у Атини. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.

Јун

Вилијам Стукли

Вилијам Стукли (7. новембар 1687. — 3. март 1765) је био енглески археолог, који се сматра пиониром истраживања Стоунхенџа и Авебрија.

У раном 18. веку, када се бележи пад објективног научног духа који је одликовао Краљевско друштво и почиње преусмеравање укуса с античке уметности и архитектурена маштовите готичке грађевине према средњовековном узору, бележи се и појава романтичарске уметности и књижевности, што се одражава на Стуклијево стваралаштво.

Стјуарт Пигот (најозбиљнији Стуклијев биограф) указао је на противуречности у његовом раду, сугеришући да величину Вилијама Стуклија као теренског археолога треба тражити у томе што је био »археолог који је настављао високе традиције старинарства својствене добу рестаурације, несвестан измењеног интелектуалног расположења престонице«.

Јул

Портал:Археологија/Археолози јул

Август

Џон Обри

Џон Обри (енгл. John Aubrey) (1626—1697) је био енглески археолог. Одликовао га је научни поглед на свет и жеља да се приступ сваком проблему темељи на принципима класификације и компарације.

Његово најбоље археолошко дело Монумента Британика (Monumenta Britannica) никада није објављено изузев неких делова увршћених у Кемденову Британију из 1695. Садржај Британских споменика открива Обријева интересовања и приступ. Први део посвећен је великим историјским споменицима Весекса међу којима су Стоунхенџ, Ејвбери и Силбери. Он је први изградњу ових споменика приписао предримским Келтима и њиховом свештенству.

Други део се бави преримским и римским логорима и утврђењима, као и римским цивилним насељима. Трећи део је разноликији и обухвата хумке, керамику, путеве, мозаичке подове и новчиће. Четврти део, који никада није завршио бави се одабраним средњовековним споменицима и студији о архитектонским стиловима... даље

Септембар

Бронзана статуа сер Артура Еванса, на локалитету Кносос, на Криту (Грчка)

Артур Еванс (енгл. sir Arthur John Evans; 8. јул 1851 — 11. јул 1941.) био је британски археолог, чије је најчувеније откриће локалитета минојске културе у Кнососу на Криту.

Артур Еванс је био присталица рада Хајнриха Шлимана, који је отркио Троју (на простору Мале Азије ) и Микену (на Пелопонезу). Шлиман је претпоставио да Крит мора имати везу са Микенском цивилизацијом, међутим до истраживања није дошло, јер се острво налазило под турском влашћу.

Еванс је проучавао Микену, посебно правоугаоне критске печате. На основу проучавања претпоставио је да микенска култура води порекло са Крита. Када је острво ослобођено од турске власти, Еванс је почео са откопавањима и 1900. године откривена је палата у Кнососу, као и велики број глинених плочица. Истражени су локалитети и у Фестосу и Агија Тријади... даље

Октобар

Андре Лероа Гуран, цртеж франц. José-Manuel Benito Álvarez

Андре Лероа Гуран франц. André Leroi-Gourhan (25. август 1911. - 19. фебруар 1986), био је један од најистакнутијих археолога, антрополога и палеонтолога двадесетог века, чија је специјалност била праисторија.

Био је професор у Лиону и Паризу, директор музеја франц. Musée de l'Homme, највећег француског етнолошког музеја.

Бавио се проучавањем поларних народа и народа у тропском појасу....даље

Новембар

Хауард Картер (енгл. Howard Carter; 9. мај 1873 – 2. март 1939) био је чувени енглески археолог и египтолог.

Са 17 година почео је да студира натписе и цртеже Египта. Радио је на ископавањима у Бен Хасану, краљевским гробницама Средњег Египта, а касније је сарађивао са Флиндерсом Питријем. Током ископавања у Долини краљева у Египту открио је гробнице Аменофиса I, Тутмеса IV и краљице Хатшепсут. Његово највеће откриће је гробница фараона Тутанкамона.

даље

Децембар

Јохан Јоахим Винкелман (Johann Joachim Winckelmann) (9. септембар 1717. - 8. јун 1768. ), био је немачки археолог познавалац античке уметности и оснивач теорије класицизма, аутор прве велике синтезе у ликовној уметности.

Родио се 1717. године у Стендхалу као син обућара и почео је на студијама теологије у Халеу, али је брзо променио предмет свога интересовања одавши се студију грчке уметности и литературе. Такође је започео студиј медицине на универзитету у Јени. Радио је прво као учитељ а затим као библиотекар у Дрездену и у Риму. даље