Портал:Астрономија/архива вести

Из Википедије, слободне енциклопедије

2014.[уреди]

11. новембар 2014.

Сонда Касини-Хајгенс, која се од 2004. године налази у орбити око Сатурна, пролетела је поред месеца Титана и притом утврдила да дубина највећег мора сачињеног од угљоводоника, названог Кракен, износи најмање 20–35 метара, а можда је далеко већа. Површина овог мора износи око 400.000 km2 (веће од Каспијског језера, највећег на Земљи), а при овом пролету откривено је и неколико острва у мору. Раније је сонда утврдила да дубина једног другог мора (Ligeia) износи најмање 170 метара. Детаљније

6. новембар 2014.

Научници су уз помоћ мреже радио-телескопа АЛМА успели да сниме протопланетарни диск око удаљене звезде у до сада не виђеној резолуцији. За прикупљање ових података неколико десетина великих антена, које се налазе на преко 6.000 метара надморске висине у Чилеу, стратешки је размештено на површини од неколико квадратних километара. Ово су најдетаљнији снимци у субмилиметарској таласној дужини. Посматрана звезда HL Tauri налази се на 450 светлосних година од нашег Сунчевог система. Детаљније

31. октобар 2014.

Свемирски авион SpaceshipTwo (Свемирски брод 2) компаније Virgin Galactic распао се током пробног лета изнад пустиње Мохаве. Један пилот је на месту преминуо, док је други успео да отвори падобран и приземљи се, и са тешким телесним повредама је хеликоптером пребачен у болницу. Детаљније

29. октобар 2014.

Ракета Антарес која је носила беспилотну летелицу Сигнус CRS-3 до Међународне свемирске станице је експлодирала приликом лансирања. Брод Сигнус садржао је експерименте и намирнице за посаду МСС. Повређених није било, а оштећења лансирне рампе нису велика. Детаљније 4. април 2014.

Уз помоћ података које је прикупила сонда Касини-Хајгенс и посебне методе прорачуна јачине сигнала сонде које примају велике антене Мреже дубоког свемира, научници агенције НАСА су потврдили постојање океана течне воде испод ледене површине Сатурновог месеца Енцелада. На основу података се процењује да је океан дубок око 10 km, протеже се на јужној полулопти и прекривен је слојем леда дебљине 30–40 km. Детаљније

26. март 2014.

Астрономи су открили залеђени ружичасти објекат назван 2012 VP113, удаљен 12 милијарди километара од Сунца. Ово је друго такво тело које је откривено у најзабаченијим сферама Сунчевог система, које се простиру иза Плутона и за које се дуго веровало да су пусте. До сада је једини „становник“ тог дела Сунчевог система била патуљаста планета Седна, која је први пут уочена у новембру 2003. године. Ово откриће указује да у тој области нејвероватније постоји још пуно сличних објеката, пречника већег од 1.000 km. Детаљније

26. март 2014.

Бразилски истраживачи открили су астероид са прстеновима. То је до сада најмањи објекат и тек пето небеско тело, поред Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна, које има своје прстенове. Два прстена око атероида Чарикло, пречника око 250 km, уочена су у јуну прошле године, током окултације која је била видљива само из Јужне Америке. Детаљније

27. фебруар 2014.

Агенција НАСА објавила је проналазак 715 нових планета ван Сунчевог система. Планете су откривене у подацима које је прикупио свемирски телескоп Кеплер. Око 95% новооткривених планета су мање од Нептуна, који је четири пута већи од Земље. Четири планете су два и по пута веће од Земље и на њима је откривена вода. Детаљније

11. фебруар 2014.

Орбитални истраживач Марса, свемирска летелица агенције НАСА која већ осам година из орбите истражује црвену планету, прикупила је доказе о потенцијалним воденим токовима на Марсу. На објављеним фотографијама се виде промене током годишњих доба на падинама, где се у најтоплијем делу године, када је температура на површини увелико изнад тачке смрзавања, виде бразде настале током непознате течности. Даљим истраживањима НАСА се нада да ће прикупити довољно материјала да се потврди да на Марсу и данас постоји текућа вода. Детаљније

10. фебруар 2014.

Аустралијски астрономи открили су звезду која је стара око 13,6 милијарди година. Звезда се налази у нашој галаксији, и удаљена је од Земље око 6.000 светлосних година. Она је млађа од свемира неколико стотина милиона година, а око 400 милиона година је старија од до сада најстарије звезде, коју су недавно открили астрономи из САД и Европе. Старост новооткривене звезде утврђена је анализирањем гвожђа у њеном садржају. Детаљније

20. јануар 2014.

Розета, свемирска сонда Европске свемирске агенције, „пробудила“ се из хибернације у којој се налазила у протеклих две и по године. Сонда је лансирана 2004. године, а њена мисија је да истражи из орбите, и спусти сонду на површину комете 67P/Чурјумов–Герасименко. Сонда се налазила у стању хибернације током свог пута кроз дубоки свемир, делом јер на свом путу није имало занимљивих објеката за истраживање, али и да би се уштедело гориво. Улазак у орбиту око комете очекује се у августу 2014. године. Детаљније

2. јануар 2014.

Астрономи су, по први пут, посматрањима закључили да је једна суперземља веома облачна, што би могло да утиче на потрагу за животом на потенцијално насељивим световима. Ова суперземља, за сада названа GJ 1214b, налази се у орбити око звезде удаљене 42 светлосне године од наше планете. Детаљније

2013.[уреди]

14. децембар 2013.

Лендер Ченги 3 кинеске свемирске агеније успешно је слетео на површину Месеца, у 13.11 УТЦ. Мисија је лансирана 1. децембра ракетом Дуги марш 3. У склопу лендера налази се и мали ровер назван Јуту, који ће испитати предео у који је лендер слетео. Ово је прво слетање на Месец након 37 година, од совјетске мисије Луна 24. Мисија Ченги 3 је део кинеског програма за истраживање Месеца, у склопу којег је планирано да се узорци површине врате на Земљу мисијом 2018. године, а слетање људске посаде је планирано већ средином следеће деценије. Детаљније

19. октобар 2013.

Свемирска летелица Касини, која већ девет година истражује Сатурн, снимила је шестоугаону формацију на северном полу у правим бојама. Реч је о ветровима у горњој атмосфери Сатурна који креирају олују у облику шестоугла, а досадашње фотографије приказивале су искривљене боје инфрацрвене таласне дужине спектра. Детаљније

25. септембар 2013.

Ракетом Сојуз лансирана је посада Експедиције 37/38. Лансирање се догодило у 20.58.50 УТЦ са космодрома Бајконур у Казахстану. Чланови посаде су Олег Котов и Сергеј Ризански из Русије и Мајкл Хопкинс из САД. Летелица Сојуз се спојила са МСС мање од шест сати након лансирања, где су их дочекала још три члана експедиције који су у орбити од маја. Детаљније

7. септембар 2013.

Сонда за истраживање месечеве атмосфере и прашине под називом LADEE агенције НАСА лансирана је у 03.27 УТЦ ракетом Минотаур V. Циљ мисије је истраживање танке атмосфере која постоји на Месецу, као и утврђивање дистрибуције прашине по површини Месеца. На сонду је монтиран и експериментални систем за комуникацију путем ласера. Уколико се покаже успешном, ова технологија ће омогућити размену података далеко већим брзинама између свемирских сонди и Земље. Детаљније

2. јул 2013.

Ракета-носач Протон-М експлодирала је око 30 секунди након лансирања. Одмах по узлетању са лансирне рампе ракета је почела да кривуда неконтролисано, дошло је до гашења мотора и пада ракете недалеко од места полетања. Ракета је носила три сателита навигационог система ГЛОНАСС. У истрази која је уследила откривено је да је кривац за несрећу погрешно инсталирани сензор угаоног убрзања. Након овог открића уведена је ригорознија контрола процеса производње и састављања ракете. Детаљније

13. март 2013.

У Чилеу пуштен у рад највећи телескоп на свету, радио-опсерваторија ALMA (енгл. Atacama Large Millimeter/sub-millimeter Array). Мрежа састављена од 66 радио-антена, пречника 7 и 12 метара, може да ради заједно и тако постигне далеко већу осетљивост. Телескоп је изграђен у сарадњи научних институција из Европе, Америке и Азије. Налази се на надморској висини од 5.058 метара и његова изградња је коштала преко милијарду евра. Научници се надају да ће помоћу овог телескопа видети стварање звезда у раној фази настанка свемира, као и формацију звезда и планета релативно блиских Земљи. Детаљније

1. март 2013.

Ракета Фалкон 9 успешно је лансирала капсулу Драгон ка Међународној свемирској станици. Ракета је полетела у 15.10.31 UTC са ласнирне рампе 40 свемирског центра Кенеди. Након 9 минута и 31 секунде мотор друге фазе ракете је угашен и Драгон је постављен у орбиту. Након одвајања од ракете дошло је до проблема са отварањем соларних панела, али је тај проблем убрзо решен. Детаљније…

9. јануар 2013.

Хершелова свемирска опсерваторија успела је да фотографише 99942 Апофис, астероид близак Земљи, приликом његовог проласка поред наше планете прошлог викенда. На основу тих фотографија добијени су нови подаци о његовим физичким карактеристикама. Нова процена указује да је пречник астероида око 325 ± 25 m, у односу на претходну процену од 270 ± 60 m. Из ове процене следи да је његова маса такође већа за 20% од претходне процене. Албедо је процењен на 0,23 (претходно 0,33). Удаљеност од Земље 2029. године је сада процењена на 36.000 km, а научници агенције НАСА су израчунали да је шанса да при следећем сусрету, 2036. године, погоди Земљу једнака 1:1.000.000. Детаљније…

4. јануар 2013.

Уз помоћ података које је прикупила летелица Зора, научници агенције НАСА су успели да склопе 3D мозаик кратера Корнелија који се налази на астероиду Веста. Пречник овог кратера је 15 km, а употребљене фотографије су снимљене са висине од 680 km изнад површине астероида. Детаљније…

2012.[уреди]

31. децембар 2012.

На површини Сунца се догодила велика ерупција ужарене плазме. Ерупција је била толико снажна да се плазма попела на преко 250.000 km изнад површине звезде, што значи да би испод ње могло да стане преко 20 Земљи. Упркос својој величини, ова ерупција није претерано јака у поређењу са највећим ерупцијама које су се догодиле на Сунцу. Детаљније…

19. децембар 2012.

Руска космичка агенција Роскосмос саопштила да је успешно лансирана ракета Сојуз са трочлаом посадом која треба да замени тренутну посаду Међународне свемирске станице. Посаду чине руски космонаут Роман Романенко, и амерички и канадски астронаути Томас Маршбурн и Крис Хадфилд. Спајање са Међународном свемирском станицом је предвиђено за 21. децембар. Детаљније…

17. децембар 2012.

Америчка свемирска агенција НАСА објавила да су се, у складу са плановима, два лунарна орбитера, Еб и Флоу, срушили на површину Месеца. Орбитери су били део GRAIL мисије. Место удара, у близини кратера Голдшмит, названо је по Сели Рајд, која је прва Американка а укупно трећа жена у свемиру. Сели Рајд је била укључена у мисију GRAIL, а преминула је 23. јула 2012. године. Детаљније…


14. децембар 2012.

Астероид 4179 Тутатис прошао је на „само“ 7 милиона километара од Земље. У астрономским терминима, та удаљеност је веома мала. Радарска антена мреже дубоког свемира у Голдстону успела је да забележи радарске снимке астероида, који су затим састављени у видео. Следећи блиски сусрет овог астероида са нашом планетом догодиће се у новембру 2069. године, када ће пролетети на само 3 милиона километара. Детаљније…

12. децембар 2012.

Северна Кореја је успешно лансирала ракету Унха у 00.49 УТЦ. Након сагоревања све три фазе ракете, сателит Kwangmyongsong 3 је ушао у орбиту. Ово је прво успешно лансирање, пошто су претходна два доживела неуспех у раним фазама лета. Велики број земаља је критиковао потез Северне Кореје, јер сматрају да циљ ракете није лансирање сателита, већ достава нуклеарних бојевих глава до удаљених циљева. Детаљније…

4. децембар 2012.

НАСА је најавила слање новог ровера на Марс најкасније 2020. године, након успешног слетања ровера Кјуриозити. Детаљније…

16. новембар 2012.

Откривена галаксија MACS0647-JD, која је од Земље удаљена 13,3 милијарде светлосних година, што је чини кандидатом за најдаљу галаксију икад откривену. Светлост која стиже до Земље настала је свега 420 милиона година после Великог праска, у време када је свемир имао само 3% своје тренутне старости. Галаксија је откривена захваљујући ефекту гравитационог фокусирања светлости од стране галаксија које се налазе између нас и посматраног објекта, у оквиру пројекта The Cluster Lensing And Supernova Survey with Hubble (CLASH)Детаљније…

14. новембар 2012.

Астрономи су открили потенцијалну „планету луталицу“ (право име CFBDSIR2149) удаљену само 100 светлосних година од сунчевог система. Названа је планета луталица јер се не налази у орбити око звезде, већ слободно плута свемиром. Ово откриће указује да оваквих планета има више него што се раније мислило. Откривени објекат је вероватно гасовити џин, четири до седам пута већи од Јупитера. Објекат се налази у региону са младим звездама (старим 50–120 милиона година). Уколико се потврди да је објекат део те групе, за шта је вероватноћа 90%, онда је и његова старост приближно иста, а температура површине приближно 430 °C. Детаљније…

2. новембар 2012.

У Пољској ископан гвоздени метеорит тежак 300 kg, највећи такав метеорит у источној Европи. Метеорит је ископан у пределу кратера Мораско, старог око 5000 година, у којима је већ пронађено готово 1500 kg метеоритског материјала. Детаљније…

25. октобар 2012.

Након успешног лансирања 23. октобра, летелица Сојуз успешно се спојила са Међународном свемирском станицом у 12.29 УТЦ. Космонаути Олег Новицки и Јевгениј Терелкин и астронаут Кевин Форд придружили су се трочланој посади експедиције 33. Детаљније…

16. октобар 2012.

Астрономи европске јужне опсерваторије објавили су откриће екстрасоларне планете у звезданом систему Алфа Кентаури. Овај звездани систем је најближи нашој звезди и удаљен је 4,3 светлосне године. Откривена планета је класе К и откривена је методом радијалне брзине. Планета има мало већу масу од Земље, направи једну орбиту око матичне звезде за 3,2 дана и процењује се да је температура на њеној површини преко 2.200 °F. Детаљније…

8. октобар 2012. И ове године пљусак Драконида. Радарске станице у Канади и Немачкој пријавиле између 1000 и 2000 метеора на сат од 16 ч. до 18 ч. УТ.

8. октобар 2012.

У 00:35 УТЦ ракета Фалкон 9 успешно је лансирала капсулу Драгон ка међународној свемирској станици. Унутар капсуле се налази 400 килограма залиха и научних експеримената. Ово је први од 12 летова које је НАСА уговорила са компанијом Спејс екс за 1,6 милијарди долара. Детаљније…

27. септембар 2012.

Ровер Кјуриозити америчке агенције НАСА, који тренутно истражује површину Марса, пронашао је доказе да је на месту које тренутно истражује (унутар кратера Гејл) некада протицао поток. Ово није први доказ о постојању воде на Марсу, али је први који показује шљунак обликован под дејством брзог протицања воде, који се може наћи по дну потока и речних корита на Земљи. Детаљније…

21. септембар 2012.

Руски астрономи Артјок Новичонок и Виталиј Невски из Међународне оптичке научне мреже (ISON) први су уочили комету 2012 S1. Научници су проценили да је широка око 3 km и да ће пролетети толико близу Сунца да би са Земље изгледала сјајније, али не и веће, од Месеца. Осим тога, она прати и путању Велике комете из 1680. године, једне од најспектакуларнијих икада виђених у забележеној историји.Детаљније…

17. септембар 2012.

Летелица Сојуз успешно се приземљила у Казахстану са три члана Експедиције 32 у 02:53 УТЦ. Космонаути Генади Падалка и Сергеј Ревин из Русије, и Џозеф А. Акаба из САД су провели 125 дана на Међународној свемирској станици.

7. септембар 2012.

Насина мисија Зора напустила је астероид 4 Веста и упутила се ка патуљастој планети Церери где би требала да стигне у фебруару 2015. године. Летелица је провела протеклу годину изучавајући површинске одлике и унутрашњу структуру астероида 4 Веста.

28. август 2012.

Насина мисија Кеплер пронашла први бинарни звездани систем око кога кружи више од једне планете. Већа од две планете има масу 4,6 пута већу од Земљине и налази се у хабитабилно (настањивој) зони, у којој је могуће постојање течне воде. Нажалост, ова планета је гасовити џин. детаљније…

25. август 2012.

У 82. години живота умро Нил Армстронг, амерички астроном, први човек који је крочио на Месец. (на слици)

12. август 2012.

Максимум Персеида, једног од најпопуларнијих метеорских ројева. ЗХР у максимуму износио преко 120. (Извештај о активности на сајту Међународне метеорске организације.)

6. август 2012.

Насин марсовски ровер Кјуриозити се спустио на површину Марса и послао прве фотографије. Спуштање завршено у 5.30 по универзалном времену

23. јул 2012.

У 61. години умрла Сели Рајд, прва Американка у свемиру (као специјалиста мисије STS-7 на спејс-шатлу Чаленџер 1983. године).

11. јул 2012.

НАСА објавила да је откривен и пети Плутонов сателит, привремено означен као S/2012 (134340) 1. Овако комплексан систем сателита за једну патуљасту планету попут Плутона упућује на претпоставку да је у прошлости дошло до судара између Плутона и још једног тела из Којперовог појаса. Осим тога, претпоставља се да око Плутона кружи доста материјала сувише малих димензија да би био примећен али једнако опасног по мисију Нови хоризонти која треба да стигне до Плутоновог система 2015. Детаљније...

21. јун 2012.

Објављено да око звезде Кеплер 36 на врло блиској удаљености орбитирају терестричка планета и гасовити џин. Терестричка планета Кеплер 36b има масу око 50% већу од масе Земље и радијус орбите од приближно 17,6 милиона километара, док јовијанска планета Кеплер 36c има масу око 4 пута већу од масе Земље, густину мању од густине воде и радијус орбите од 19,2 милиона километара. На сваких 97 дана планете прођу на око 2 милиона километара једна од друге, што је свега 5 пута више од растојања Земља — Месец, и најмање до сада детектовано растојање између две планете. Детаљније...

31. мај 2012.

SpaceX Dragon капсула се вратила са Међународне свемирске станице на Земљу, окончавши прву мисију једне комерцијалне летелице у свемир. Овим летом је НАСА поново добила могућност снабдевања Међународне свемирске станице, након окончања програма спејс-шатлова.

20. мај 2012.

Прстенасто помрачење Сунца је било видљиво у Азији (21. маја по локалном времену). Максимум помрачења је био северно од Алеутских острва и трајао је 5 минута и 46,3 секунде.

20. мај 2012.

Фалкон 9, прва приватна летелица која је требало да полети у свемир, прекинула лансирање пола секунде пре узлетања услед високог притиска у једном од мотора. Следећи покушај полетања могућ од 22. маја 2012.

23. март 2012.

Европска свемирска агенција успешно лансирала аутоматски брод за снабдевање. Лансирање је обављено ракетом Аријан 5 са космодрома Куру (Француска Гвајана), у 05:34 СЕВ. Унутар брода складиштено је гориво, кисеоник, вода и залихе за посаду Међународне свемирске станице.

13. фебруар 2012.

Европска свемирска агенција успешно лансирала Вегу, нову ракету мале носивости. Лансирање је обављено из Европске свемирске луке у Куруу (Француска Гвајана) у 11 сати СЕВ, а лансирани су, између осталог, и први сателити у потпуности дизајнирани и произведени у Пољској, Мађарској и Румунији.

15. јануар 2012.

Фобос-Грунт, прва руска међупланетарна сонда у последњих 15 година, која је неуспешно лансирана 9. новембра са циљем да испита Марсов сателит Фобос и врати на Земљу узорке Фобосовог тла, срушила се у акваторији Пацифика.

4. јануар 2012.

Максимум првог „великог“ метеорског роја у години — Квадрантида. (први извештај о активности)

2011.[уреди]

15. децембар 2011.

Комета Лавџој (на слици) прошла на 140.000 километара од Сунца (мање од 1‰ АЈ) и преживела температуру од преко милион келвина, упркос очекивањима да ће на овој температури потпуно испарити.

14. децембар 2011.

Максимум Геминида: ЗХР око 200.

26. новембар 2011.

Наса лансирала Марсову научну лабораторију (Mars Science Laboratory) која носи до сада највећи ровер — Кјуриозити.

9. новембар 2011.

Федерална космичка агенција (ФКА) лансирала сателит „Фобос-Грунт“ који је требало да донесе узорке тла са Марсовог сателита Фобос, али је остао у Земљиној орбити.

24. август 2011.

Руски теретни брод "Прогрес" експлодирао након лансирања према "Међународној свемирској станици".

21. јул 2011.

Спејс шатл Атлантис завршио мисију СТС-135 и тако окончао Спејс шатл програм после 30 година истраживања свемира.

16. јул 2011.

Летелица Доун је прва летелица која је ушла у орбиту око астероида Весте (на слици) где ће провести око годину дана.

13. јул 2011.

Планета Нептун завршила прву комплетну орбиту око Сунца од свог открића 1846. године.

25. мај 2011.

НАСА је одлужила да прекине покушаје комуникације са Спирит ровером на Марсу, после годину дана неуспешног покушавања. Ровер Опортјунити и даље је оперативан.

18. мај 2011.

Тристогодишњица од рођења великог научника Руђера Бошковића

Gliese 581d је прва егзопланета за коју је потврђено да се налази у хабиталној зони, тј. да вода може бити у течном стању.

16. мај 2011.

Спејс шатл "Ендевор" успешно лансиран са свемирског центра Кејп Канаверала 25. и последњи пут.

12. април 2011.

Педесет година од првог лета човека у свемир - Јуриј Гагарин (на слици) за 108 минута обишао Земљу у Востоку 1.

18. март 2011.

Сонда "MESSENGER" је стигла у орбиту око Меркура.

9. март 2011.

Успешно слетео спејс-шатл "Дискавери" последњи пут током свог оперативног века од 27 година.

16. фебруар 2011.

Ракета носач Аријана лансирана по 200. пут.

2009.[уреди]

Galileo.arp.300pix.jpg

2009. година је била проглашена за Међународну годину астрономије.

На захтев UNESCO-a Уједињене нације су на 62. Генералној скупштини одржаној у Паризу 20. децембра 2007. године донеле Резолуцију којом је 2009. година проглашена за Међународну годину астрономије.

Међународна година астрономије је обележавала велики јубилеј - 400 година од првог астрономског посматрања Галилеа Галилеја када су уз помоћ телескопа крајем 1609. и током 1610. године први пут виђени: планине на Месецу, Јупитерови сателити, Венерине мене, Сунчеве пеге, а Млечни пут је виђен као огромни скуп звезда.

У Србији манифестација се обележавала под слоганом "На теби је да откријеш свемир".

2007.[уреди]

21. јул 2007. НАСА је открила 60. Сатурнов сателит који је снимљен са растојања од преко милион километара. На снимку снимљеним камером инсталираном на сонди Касини се види космичко тело дуго око 2.000 метара. Истраживачи НАСА дали су новом сателиту радни назив Френк.

7. мај 2007.

НАСА објавила откриће SN 2006gy, најсјајније супернове икада забележене.

25. април 2007.

Астрономи су уз помоћ телескопа СЕО (Чиле) успели да пронађу прву потенцијално насељиву вансоларну планету сличну Земљи. Удаљена је од Земље 20,5 светлосних година у сазвежђу Ваге.

Планета, чији је званични назив Глиесе 581 ц, је 14 пута ближа звезди око које кружи за разлику од Земље. Температура на површини планете се креће од 0 до 40 степени Целзијуса што је оптимална температура за живот на планети Земљи. Радијус новооткривене планете је око 1,5 пута већи него радијус Земље.

2006.[уреди]

6. октобар Телескоп Хабл (Hubble) открио 16 нових планета.

24. август Плутон изгубио статус планете.

16. август У Прагу се одржава 26. конгрес Међународног астрономског савеза (ИАУ).

ИАУ је саставио тим који имао две године да направи нову дефиницију планете која би разграничила планете од осталих соларних тела, као што су астероиди и комете. Ако ИАУ одобри нову дефиницију, укупан број планета у Сунчевом систему би био 12, осам стандардних које доминирају, Плутон и 2 планете категорисане у "плутоне" - тј. тела слична Плутону и Церес.

Више

19. јануар НАСА је успела да лансира летелицу “Атлас 5“ која са собом носи сонду „Нови хоризонти (NEW HORIZONS)“. Циљ путовање је последња неистражена планета сунчевог система - Плутон и његов месец Харон.

18. јануара 2006.

НАСА је требала да лансира летелицу “Атлас 5“ која са собом носи сонду „Нови хоризонти (NEW HORIZONS)“. Циљ путовање је последња неистражена планета сунчевог система - Плутон и његов месец Харон да би одатле слали фотографије и податке на Земљу. Лансирање је одложено због јаког ветра.

Више

16. јануара 2006.

Капсула свемирске летелице “Стардаст” која је сакупљала звездану прашину са комете удаљене 4,6 билиона километара се вратила на Земљу слетевши у пустињу америчке државе Јута. Циљ мисије је био сакупљање честица прашине са комете Вајлд Ту, за које се претпоставља да води порекло још од настанка соларног система. Догађај је историјски јер до сада на Земљу није донет овакав материјал. Више

14. јануара

Свемирска летелица “Гиове-А” је емитовала прве сигнале станицама у Уједињеном краљевству и Белгији у четвртак. “Гиове А” се налази 23 000 километара изнад Земље.

2005.[уреди]

2. децембра

Инструменти на сонди Марс Експрес европске свемирске агенције ЕСА пронашли воду у залеђеном стању испод површине Марса.

17. новембра

Ново предвиђање НАСА-иног администратора, Мајкла Грифина, је узбуркало јавност у Америци. НАСА ће покушати самостално да се финансира из приватних летова за оне са дубоким џепом. Како то истичу у наси, за своја истраживања соларног система више не желе да буду на „терету“ порезних обавезника, осим уколико то они сами желе.

31. октобра

НАСА је објавила информацију о открићу два, досада непозната, месеца Плутона. S/2005 P 1 и S/2005 P 2 су усликани 15. маја 2005. године. Верификација је извршена у јуну 2005. На основу анализе доступних података закључено је да су то тела полупречника од око 120km и масе 5×1018kg.

3. октобра

Наступило је Помрачење Сунца које се могло видети са територије Португала, Шпаније, Алжира, Туниса, Либије, Чада, Суданаu (максимална фаза), Етиопије, Кеније i Сомалије.

19. септембра

Европска космичка агенција је одлучила да продужи време трајања мисије сонде Марс Експрес (Mars Express) за 23 месеца

12. септембра

Јапанска космичка сонда Hayabusa доспела је у близину планетоида 25143 Itokawa, поставши његов вештачки сателит.

9 септембра

Потврђено је откриће планетоида 2005 QK76 од петнестогодишњег пољака Пиотрка Бернардка