Портал:Биографија/Изабрани чланак април 2016.
Хилари Дајана Родам Клинтон (енгл. Hillary Diane Rodham Clinton, Чикаго, 26. октобар 1947) америчка је политичарка и правница. Кандидат је за демократску номинацију за председника САД на председничким изборима који ће се у овој земљи одржати 2016. године. Функцију 67. државне секретарке САД обављала је у администрацији тренутног председника Барака Обаме, од 2009. до 2013. године. На положају сенаторке САД из Њујорка била је од 2001. до 2009. године. Као супруга 42. председника САД Била Клинтона, била је прва дама Сједињених Америчких Држава, за време трајања његовог мандата од 1993. до 2001. године.
Пореклом из ширег подручја Чикага, Хилари Клинтон је 1969. године дипломирала на колеџу Велсли, а затим 1973. докторирала на Правном одсеку Факултета Јејл. После мандата конгресне правне заступнице преселила се у Арканзас и удала за Била Клинтона, 1975. године. Године 1977. била је један од оснивача организације Адвокати Арканзаса за децу и породицу, да би наредне године постала прва директорка Корпорације за правне услуге, а 1979. постала прва партнерка Адвокатске фирме „Роуз”. Као прва дама Арканзаса, у периоду 1979—1981. и 1983—1992, Клинтонова је водила радну групу за реформу образовног система Арканзаса, а била је и у одбору директора Волмарта. Амерички Национални правни часопис је 1988. и 1991. године уврстио Хилари Клинтон на листу „100 најутицајнијих адвоката у Америци”. Њено богатство у 2015. години износило је преко 30 милиона долара, односно између 45 и 53 милиона долара ако се у обзир узме и богатство њеног мужа.
Њена главна политичка иницијатива у улози прве даме — План Клинтонине здравствене заштите из 1993. године, за чије вођство је именовао председник — у Конгресу САД није прошла. Клинтонова је одиграла водећу улогу у залагању за побољшање здравственог осигурања деце и одраслих 1997. и 1999. године. Једина је прва дама која је на позив суда сведочила пред савезном поротом, 1996. у вези с афером Вајтвотер, иако није осуђена ни везано за овај ни друге случајеве тј. афере које су ницале у време председниковања њеног мужа. Брак с председником Билом био је предмет значајних јавних расправа након скандала са Моником Левински 1998. године, када њена улога прве даме бива поларизована код велике већине америчке јавности.
Након пресељења у Њујорк, Клинтонова је 2000. изабрана као прва жена на функцију сенатора те савезне државе, те је тако постала прва и једина до тада прва дама САД која се кандидовала за неку функцију. Након Напада на Светски трговински центар, подржала је војну акцију у Авганистану и гласала за Ирачку резолуцију, али је касније приговорила да администрација Џорџа Буша води рат у Ираку. На место сенаторке поново је изабрана 2006. године. Тражила је номинацију Демократске странке САД на председничким изборима 2008. године. Иако је освојила више примарних избора и делегата од било које жене пре, изгубила је страначку номинацију од Барака Обаме.