Драгољуб Бешлин је био познати српски и југославенски конструктор авиона. Прe Другог светског рата радио је на пројекту авиона Б-5, а након рата је радио на усавршеној верзији под ознаком Пионир 232 - који је испитиван 1948. године. Током блокаде Југославије од стране СССР, бавио се радом на експерименталним авионима малих димензија. Пројектовао је први Југословенски и Српски авион с турбомлазним мотором.
Михајло Петровић био је српски пилот, с пилотском дозволом број 1 и први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку код Скадра, 7. март1913. године. Српска војска је послала добровољце у Француску на обуку за пилоте 1912. године, међу њима је био наредник Михајло Петровић. Након успешног завршетка обуке 22 и 23. јуна1912. успешно полаже завршне испите и тако постаје први српски пилот са дипломом, а имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979.
Коста Сивчев је један од најзначајнијих српских и југославенских конструктора авиона. Био је ваздухопловно технички пуковник ЈНА у СФРЈ, завршио је Технички факултет у Београду а постдипломске студије на универзитету у Цириху, Швајцарска. Прe Другог светског рата радио је у Паризу у више ваздухопловних конструкционих бироа, потом на конструкцији ловачких авиона ИК-1, ИК-2 и ИК-3. Након рата, дао је велики допринос на пројекту првог послератног борбеног авиона С-49Ц.
Владимир Алексић се сматра првим Србином који је полетео једрилицом сопствене конструкције. Летелица је израђена по његовим нацртина на јесен 1909. године. Био је то двокрилац од дрвета, шпанске трске и платна. Труп је имао дужину од 6 m. Први покушај лета се десио 17. октобра1909. на терену градског вашаришта у Панчеву, уз помоћ гуменог ужета-праћке. Иако је био неупешан (лет од око десетак метара), Алексић је био први Србин који је полетео на ваздухоплову своје конструкције и тиме је постао пионир нашег ваздухопловства.
Огњеслав Костовић, српски проналазач и научник, капетан руске војске. Сматра се да је две деценије пре Цепелина, конструисао први ваздушни брод такозвани "дирижабл" и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл његове конструкције је 1888. године био практично готов, али нажалост није имао прилику да буде испитан у лету. Конструисана летелица је остала у складиштима све док је није након невремена знатно оштетио пожар. Године 1911. први на свету је констуисао хидроавион или летећи чамац како је називан почетком 20. века.
Коста Милетић је био инжењеријски капетан Српске војске и први школовани пилотбалона у Србији. Завршио војну академију 1895. године. Током школовања за ваздухопловца у Русији и практично је показао своје знање и оспособљеност у управљању балоном и у раду са голубијом поштом. Након повратка у Србију 1908. године основао је прву српску станицу голубије поште у Медошевцу код Ниша. Био је ангажован на припремама за куповину првих балона за српску војску и на формирању балонског одељења, а приликом пријема купљених балона19. априла1909. летео је на балону "Србија" са српском заставом, што је био први лет једног српског ваздухоплова са српским пилотом и српским обележјима.
