Портал:Европа/Изабрани 2009.

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабране слике
[уреди извор]

Јануар[уреди извор]

Секељ капија
Секељ капија

Секељи − (мађ: Székely; рум: Secui; нем: Székler) су етничка група Мађара, која живи у данашњој Румунији, на истоку и југоистоку Трансилваније, највише их има у окрузима Харгита, Ковасна и Муреш. Само име овог народа се први пут налази у документима из једанаестог века и то на латинском Сикул ("Sicul"), док мађарска форма имена Секељ се спомиње први пут 1334. године у документима који описују одбрану источног дела тадашње Краљевине Угарске.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Фебруар[уреди извор]

Народна ношња Горњелужичких Срба
Народна ношња Горњелужичких Срба

Лужички Срби (горњолужичкосрпски: Serbja, доњолужичкосрпски: Serby), познати и као Северни Срби или Лужичани, су стари западнословенски народ, који живи у источном делу Немачке, у немачким покрајинама Саксонија и Бранденбург, у крају који је познат као Лужица.

Говоре два слична језика: горњолужичкосрпски (под утицајем чешког језика) и доњолужичкосрпски (под утицајем пољског језика). Оба језика спадају у словенску групу индоевропске породице језика. Лужичких Срба укупно има око 105.000, а по вероисповести су већином протестанти, а мањим делом католици.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Март[уреди извор]

Сателитски снимак Сицилије
Сателитски снимак Сицилије

Сицилија (итал. Sicilia) је острво у Италији, највеће и једно од најгушће насељених у Средоземном мору. Налази се око 160 km северосточно од Туниса (Северна Африка). Острво је одвојено од копна Месинским мореузом 3 km широким на северу и 16 km широким на југу. Главни град је Палермо. Сицилија је аутономна регија са специјалним статусом у оквиру Италије. Од свих региона Италије, Сицилија има заузима највећу површину која износи 25.708 km².

Током своје историје, Сицилија је сматрана територијом од круцијалне важности због своје улоге у трговини по Средоземном мору. По грчкој митологији, Сицилија је постојбина киклопа Полифема кога је ослепео грчки херој Одисеј. Део острва је заузимала Велика Грчка, грчка колонија на Сицилији, а Цицерон је описао Сиракузу као најлеши град Античке Грчке. Сицилија је некада била краљевство са престоницом у граду Палерму. Та држава је владала острвом, као и Малтом и јужним делом Апенинског полуострва пре Сицилијанске вечерње. Касније је постала део Краљевства Две Сицилије под династијом Бурбона, али је престоница био Напуљ на Апенинском полуострву. Од времена уједињења Италије, Сицилија је њен саставни део.

Сицилија се сматра постојбином богате и јединствене културе, посебно у области уметности, кулинарства, архитектуре, па чак и језика. Привреда Сицилије је углавном саснована на пољопривреди (наранџе и лимунови). Рурални крајеви привлаче туристе који желе да уживају у њеној природној лепоти. Сицилија је такође важна због археолошких и античких локалитета као што су некрополе Панталике и долина Храмова.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Април[уреди извор]

Застава Швајцарске
Застава Швајцарске

Швајцарска (лат. Helvetica, нем. Schweiz, итал. Svizzera, франц. Suisse и ромн. Svizra), или званично Швајцарска Конфедерација (лат. Confoederatio Helvetica, нем. Schweizerische Eidgenossenschaft, франц. Confédération Suisse, итал. Confederazione Svizzera, ромн. Confederaziun Svizra, енгл. Swiss Confederation) је западноевропска држава континентална држава, смештена на Алпима у средишњем делу Европе, са врло развијеном привредом, а посебно банкарством. Граничи се са Немачком, Француском, Италијом, Аустријом и Лихтенштајном. Швајцарска је савезна република, и има дугу и снажну традицију политичке и војне неутралности. Ова чињеница је омогућила Швајцарској да буде земља домаћин многим међународним организацијама као што су Међународни олимпијски комитет, Светска здравствена организација, ФИФА или Светска трговинска организација.

Confoederatio Helvetica је службено име државе на латинском језику. Латински се користи за именовање земље како би се избегло фаворизовање једног од четири званична језика Швајцарске. Уобичајена је употреба скраћенице CH. Од латинског назива Confoederatio Helvetica су настали називи на француском, италијанском и романш језику за Швајцарску Конфедерацију, док се у немачком користи име Schweizerische Eidgenossenschaft што се преводи као „Швајцарски завет заједништва“ или „Швајцарска заједница споразума“.

Швајцарска је савезна парламентарна република коју чине 26 кантона. Главни град Швајцарске, али не највећи, је Берн. Швајцарска је чланица Савета Европе, Организације за економску сарадњу и развој, Партнерства за мир, Европске асоцијације за слободну трговину, Уједињених нација, Светске трговинске организације и многих других организација.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Мај[уреди извор]

Град Ријека
Град Ријека

Ријека (хрв. Rijeka, на другим дијалектима хрватског језика: Rika i Reka, словен. Reka, итал. Fiume, мађ. Fiume, нем. Sankt Veit am Pflaumb) је трећи по величини град у Хрватској и административно средиште Приморско-горанске жупаније. У Ријеци живи 144.043 становника, док са широм околином, која обухвата простор бивше општине Ријека са општинама Вишково, Чавле, Клана, Јелење и Кострена, и градовима Кастав, Краљевица и Бакар, Ријека има 270.000 становника (према попису становништва из 2001. године).

Град се још у 19. веку због свог идеалног географског положаја и дубине мора у Ријечком заливу, као делу већег Кварнерског залива Јадранског мора, развио у једну од највећих средњоевропских лука и моћно индустријско средиште. Данас је Ријека највећа морска лука Хрватске. Од индустријских делатности веома је развијена бродоградња. У граду се налазе два велика бродоградилишта: 3. мај и Виктор Ленац. Ријека је била значајна и као једно од важнијих финансијских средишта бивше Југославије.

У Ријеци се налази Хрватско народно позориште Иван пл. Зајц саграђено 1885. и универзитет у Ријеци, основано 1973.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Јун[уреди извор]

Застава Црне Горе
Застава Црне Горе

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на западу и сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На југозападу је Јадранско море дијели од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус пријестонице.

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Уније за Медитеран. Такође је потенцијални кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државну заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савјета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Поморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Јул[уреди извор]

Регионално драмско позориште у Гомељу
Регионално драмско позориште у Гомељу

Гомељ (блр. Гомель) је град на истоку Белорусије, близу границе са Русијом са преко 500.000 становника. Центар је Гомељске области и други град по величини у Белорусији. Површина града је 121 km². Налази се на југоистоку земље на реци Сож на 302 km од главног града Минска, 534 km источно од Бреста, 213 km од Могиљева, 279 km западно од Брјанска и 111 km северно од Чернигова. Гомељ је смештен близу границе са Украјином и нуклеарне електране Чернобиљ. Иако је град био знатно контаминиран радиоктивним материјалом након Чернобиљске катастрофе, становници Гомеља нису никада били евакуисани из града, па је број становника наставио да расте.

Не зна се тачно када је град основан, али се први пут спомиње у 12. веку. Гомељ је добио Магдебуршка права 1670. године.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Август[уреди извор]

Застава Пољске
Застава Пољске

Пољска (пољ. Polska), званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km2, што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Септембар[уреди извор]

Дворски трг у Санкт Петербургу
Дворски трг у Санкт Петербургу

Санкт Петербург (рус. Санкт-Петербу́рг, често скраћено Пи́тер, раније Петроград, Лењинград) је град у северозападној Русији који носи статус федералног града и административног центра Лењинградске области и Северозападног федералног округа.

После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром.

Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО.

Површина града је 1.439 km², а број становника је 2009. био 4,58 милиона. То је најсевернији милионски град на свету.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Октобар[уреди извор]

Трг бана Јосипа Јелачића ноћу
Трг бана Јосипа Јелачића ноћу

Загреб (хрв. Zagreb, мађ. Zágráb, нем. Agram) је главни и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Положај града, који је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске регије, омогућио је да Загреб постане мост између средњоевропског и јадранског подручја.

Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи. Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште Хрватске. Захваљујући улози највећег саобраћајног центра у Хрватској, развијеној индустрији са дугом традицијом и научним и истраживачким установама, Загреб је економски најразвијенији град у Хрватској.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Новембар[уреди извор]

Застава Француске
Застава Француске

Република Француска (франц. République française, скраћено La France) је држава западне Европе. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Гијана (у Америци) и РеинионИндијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 675.417 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини Француска је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи су Марсеј, Лион, Тулуз, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајни Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Децембар[уреди извор]

Катедрала у Стразбуру
Катедрала у Стразбуру

Стразбур (франц. Strasbourg; лат. Stratœburgus; алз. Strossburi; нем. Straßburg) град је у региону Алзас, Француска. Налази се на реци Рајни и представља важно пристаниште и индустријско средиште. У граду је развијена трговина вином, хмељем, и дуваном. Стразбур поседује катедралу у готичком стилу, универзититет, конзерваторијум и академију. Од индустријских грана развијене су: бродоградња, металургија, машинска, прехрамбена, текстилна, дуванска и штампарска индустрија.

даље Остали изабрани чланци
уреди