Портал:Историја/Слика 2010.

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабране слике
[уреди извор]

01. недеља[уреди извор]

Јуриш Лаке коњице, катастрофални јуриш коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату.
Јуриш Лаке коњице, катастрофални јуриш коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату.


Јуриш Лаке коњице, катастрофални јуриш коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату.


уреди

02. недеља[уреди извор]

Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.
Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.


Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.


уреди

03. недеља[уреди извор]

Јутро пред погубљење стрелаца
Јутро пред погубљење стрелаца


Јутро пред погубљење стрелаца, слика руског сликара Василија Ивановича Сурикова из 1881. године. Слика приказује масовно погубљење стрелаца 1698. током владавине Петра I Великог.


уреди

04. недеља[уреди извор]

Њујоршки ватрогацас гледа у остатке јужне куле Светског трговачког центра срушене у нападима 11. септембра 2001.
Њујоршки ватрогацас гледа у остатке јужне куле Светског трговачког центра срушене у нападима 11. септембра 2001.


Њујоршки ватрогацас гледа у остатке јужне куле Светског трговинског центра срушене у нападима 11. септембра 2001.


уреди

05. недеља[уреди извор]

Гутенбергова Библија
Гутенбергова Библија


Гутенбергова Библија која се чува у Конгресној библиотеци у Вашингтону .


уреди

06. недеља[уреди извор]

Хлебовски, Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву
Хлебовски, Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву


Станислав Хлебовски, Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву, слика из 1878, данас у Уметничкој галерији у Лавову у Украјини. Слика приказује татарског владара Тамерлана (Тимура Хромог) како, након битке код Ангоре 1402, обилази свог драгоценог заробљеника, османског султана Бајазита I.


уреди

07. недеља[уреди извор]

Деспот Јован Оливер
Деспот Јован Оливер


Деспот Јован Оливер, српски великаш из времена владавине цара Стефана Душана, на ктиторском портрету у манастиру Лесново, данас у Републици Македонији.


уреди

08. недеља[уреди извор]

Деспот Јован Оливер
Деспот Јован Оливер


Председник и Краљ: Елвис Присли у посети америчком председнику Ричарду Никсону 21. децембра 1971. године


уреди

09. недеља[уреди извор]

Римски саркофаг отркивен на територији античког Таурунума, данашњег Земуна
Римски саркофаг отркивен на територији античког Таурунума, данашњег Земуна


Римски саркофаг отркивен на територији античког Таурунума, данашњег Земуна.


уреди

10. недеља[уреди извор]

Краљ Александар и краљица Марија
Краљ Александар и краљица Марија


Краљ Александар Карађорђевић и његова супруга Марија, румунска принцеза.


уреди

11. недеља[уреди извор]

Аристофан и Менандар
Аристофан и Менандар


Античка статуа која приказује комедиографе Аристофана, мајстора старије атичке комедије, и Менандра, главног аутора нове атичке комедије .


уреди

12. недеља[уреди извор]

Понтски Грци
Понтски Грци


Понтски Грци, колорисана фотогрфија настала између 1905. и 1915. приказује жене и деце приликом брања црног чаја у Чакви у Грузији. Фотографија Сергеја Михаиловича Прокудина-Горског.


уреди

13. недеља[уреди извор]

Ђото, Христов улазак у Јерусалим
Ђото, Христов улазак у Јерусалим


Ђото (12661337), Христов улазак у Јерусалим (Цвети), фреска у Капели Скровењи у Падови.


уреди

14. недеља[уреди извор]

Бели анђео
Бели анђео


Бели анђео, део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве. На слици је приказан анђео обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб.


уреди

15. недеља[уреди извор]

Вандомски стуб
Вандомски стуб


Рушење Наполеонове статуе са Вандомског стуба током Париске комуне 1871. године.


уреди

16. недеља[уреди извор]

Курија Јулија
Курија Јулија


Курија Јулија, већница на Форуму у Риму у којој је заседао римски сенат.


уреди

17. недеља[уреди извор]


Жан Нокре (1617-1672). Луј XIV и његова породица представљени као римски богови. Слика из 1670, данас у Версају


уреди

18. недеља[уреди извор]


Диеболд Шилинг Старији, Спаљивање Јана Хуса, минијатура из 1485. године, у швајцарској илустрованој хроници Шпајцер Шилинг


уреди

19. недеља[уреди извор]


Конференција у Јалти: Черчил, Рузвелт и Стаљин.


уреди

20. недеља[уреди извор]


Статуа Маузола, владара Карије (377.-353, пре не), чија је гробница у Халикарнасу сматрана за једно од седам светских чуда (маузолеј).


уреди

21. недеља[уреди извор]


Слика коју је 1797. године нацртао Харви Смит, војник у војсци Џејмса Вулфа, која приказује енглеско искрцавање током битке на Абрахамовој заравни и заузимање Квебека. У стварности искрцавање је било изведено током ноћи.


уреди

22. недеља[уреди извор]


Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици.


уреди

23. недеља[уреди извор]


Веласкез, Предаја Бреде. Веласкезова слика из 1635. пружа неверодостојну представу шпанског освајања Бреде 1625. године.


уреди

24. недеља[уреди извор]


Пропагандни постер Аустралијске армије током Првог светског рата.


уреди

25. недеља[уреди извор]


Разгледница издата 1900. поводом прославе 40 година владавине књаза Николе I Петровића, господара Црне Горе и Брда.


уреди

26. недеља[уреди извор]


Рембрант ван Ријн, Ноћна стража (1642), (уље на платну) које приказује грађанску милицију под командом капетана Франса Банинга Кока из времена Златног века Низоземске


уреди

27. недеља[уреди извор]


Голубац, средњевековна тврђава на улазу у Ђердапску клисуру.


уреди

28. недеља[уреди извор]


Рекламни плакат из Букурешта из 1852. који рекламира продају ромског робља.


уреди

29. недеља[уреди извор]


Амерички астронаут Едвин Олдрин на Месецу 20. јула 1969. током мисије Аполо 11.


уреди

30. недеља[уреди извор]


Јањичар, цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија


уреди

31. недеља[уреди извор]


Вишеградски мост, подигнут на Дрини у 16. веку по налогу османског великог везира Мехмед-паше Соколовића. Мост је касније послужио као инспирација Иви Андрићу за роман На Дрини ћуприја, а 2007. је уврштен на УНЕСКО Листу светске баштине.


уреди

32. недеља[уреди извор]


Златник (солид) римског цара Јулијана (361-363) кован у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици). На аверсу је портрет цара, а на реверсу се слави врлина римске војске.


уреди

33. недеља[уреди извор]


Совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов потписује пакт о ненападању са нацистичком Немачком (Споразум Рибентроп-Молотов) у Москви 23. августа 1939. године. Иза Молотова стоје Стаљин и немачки министар спољних послова Рибентроп.


уреди

34. недеља[уреди извор]


Остаци владарске палате из времена Парћанског и Сасанидског царства у Ктесифону, недалеко од Багдада


уреди

35. недеља[уреди извор]


Кнез Павле Карађорђевић, на насловној страни америчког недељника Тајм из 1938. године


уреди

36. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 36 2010
уреди

37. недеља[уреди извор]

Насловна страна француских новина Ле петит паризијен који доносе вест о Мајском преврату.
Насловна страна француских новина Ле петит паризијен који доносе вест о Мајском преврату.


Насловна страна француских новина Ле петит паризијен из 1903. који доносе вест о Мајском преврату.


уреди

38. недеља[уреди извор]


Карта света арапског картографа Ал-Идризија из 1154. године. На овој карти југ се налази горе.


уреди

39. недеља[уреди извор]


Жак-Луј Давид, Мараова смрт. Давидова слика из 1793. приказује Жан Пол Мара, француског револуционара који је погинуо као жртва атентата.


уреди

40. недеља[уреди извор]


Споменик персијском песнику Фирдусију, аутора Шахнаме (Хронике о краљевима)


уреди

41. недеља[уреди извор]


Битлси на њујоршком Аеродрому Џон Ф. Кенеди приликом прве посете САД 1964. године.


уреди

42. недеља[уреди извор]


Каравађо, Свети Фрања у медитацији, око 1606. године.


уреди

43. недеља[уреди извор]


Црква светог Стефана у Крушевцу, познатија као Лазарица, некада дворска капела кнеза Лазара Хребељановића.


уреди

44. недеља[уреди извор]


Краљ Србије Александар Обреновић и његова супруга Драга.


уреди

45. недеља[уреди извор]


Брод из Гокстада у Норвешкој, брод из 9. века који је служио за укоп викиншког краља. Данас се чува у Ослу у Музеју викиншких бродова


уреди

46. недеља[уреди извор]


Велика четворка на Париској мировној конференцији 1919 (с лева на десно): британски премијер Дејвид Лојд Џорџ, италијански председник владе Виторио Орландо, француски председник владе Жорж Клеменсо и председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон.


уреди

47. недеља[уреди извор]


Тицијан, Франсоа I и Сулејман I Величанствени.


уреди

48. недеља[уреди извор]


Ежен Делакроа, Овидије међу Скитима, 1862. година.


уреди

49. недеља[уреди извор]


Потписивање примирја између Русије и Немачке 15. децембра 1917. којим се завршене борбе на Источном фронту у Првом светском рату.


уреди

50. недеља[уреди извор]


Гроф од Анхалта Хајнрих I (1212-1252) на витешком турниру, минијатура из Кодекса Манесе, насталом у Цириху у првој половини 14. века.


уреди

51. недеља[уреди извор]


Борба грчког хоплита и персијског ратника, слика на грчкој керамици из 5. века пре н.е. Национални археолошки музеј у Атини.


уреди

52. недеља[уреди извор]


Анђело Бронзино, Поклоњење пастира, слика настала између 1535. и 1540, данас у Музеју лепих уметности у Будимпешти.


уреди