Портал:Козара и Поткозарје/21. април 1941. (Козара)

С Википедије, слободне енциклопедије

Напомена (овдје)

21. априла 1941. године у Бечу министри иностраних послова Њемачке и Италије отпочели дводневни састанак на коме су, на основу Хитлерових директива, дефинитивно утврдили распарчавање Југославије на окупационе зоне.

Већи дио територије запосјеле су Њемачка и Италија, док су мањи дијелови додијељехи Бугарској и Мађарској као њиховим савезницима и сателитима. На простору Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема створена је квислиншка такозвана Независна Држава Хрватска.

Демаркациона линија је ишла правцем: Врх, на старој југословенско-италијанској граници-Лучине-Литија-Самобор-Глина-Босански Нови-Мркоњић Град-Сарајево-Прибој-Нови Пазар-Шар планина-Охридско језеро и Преспанско језеро.

Југословенска државна територија подијељена је на њемачку и италијанску интересну сферу.

Иако је Босанска крајина у цјелини била у саставу Независне Државе Хрватске, она је демаркацијоном линијом била подијељена између њемачке и италијанске интересне сфере. Њени сјеверни и сјевероисточни дијелови од линије Босански Нови-Сански Мост-Мркоњић-Доњи Вакуф-Бугојно припадали су њемачкој, а јужни италијанској интересној сфери. Читаво подручје Козаре, укључујући и Бањалуку, овом подјелом нашло се у њемачкој интересној сфери.

На територији Босанске крајине, осим њемачко-италијанских снага, формиране су усташко-домобранске снаге.

21. априла 1941. године у Загребу је поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић одржао говор у коме је позвао усташе на уништење Срба, Јевреја и Цигана.

21. априла 1941. године из Загреба у Приједор долази усташки одред од 62 усташа на челу са усташким капетаном Славком Дасовићем. Они организују усташку власт. На челу власти је др Коловрат, котарски предстојник, ком помаже и жупник Кауриновић. Усташе почињу терорисање грађана.

У Козарцу главну ријеч води Хусејин Мујагић. За општинског начелника је постављен Бећир Мурановић.

Виктор Гутић је одмах према Србима заузео злочиначки став и они су третирани не само као грађани другог реда него и као лица изван закона.

Новине »Хрватска Крајина« доносе серију застрашујућих прогласа и наредби. Скидају се натписи ћирилицом, чак и са надгробних споменика, и једноставно се брише српска нација. Сви Срби и Црногорци, рођени у Србији, требало је да напусте »Хрватску Крајину«, а мјешовити бракови да се раскину.

Срби и Јевреји су проглашени највећим непријатељима хрватског народа, па им као таквим нема мјеста у Хрватској.


Гутић путује по Босанској крајини и држи низ пријетећих говора о потпуном уништењу Срба. »Издао сам драстичне наредбе за њихово потпуно економско уништење, а слиједе нове за потпуно истребљење. Без сумње предузет ће се најстроже мјере које се уопће могу извести. У том погледу имам одријешене руке. Непожељни елементи биће у најкраћем року искоријењени тако да ће им се затрти сваки траг, а једино што ће остати, бит ће зло сјећање на њих. Сјутра ћу притегнути, пуцат ће кичма«.


У Босанском Новом власт формира Виктор Гутић. У мјесту је било неколико усташа са Јуром Кнежевићем и Ахметом Колендерцем, а дошло је и око 60 усташа. Затворено је око 50 талаца Срба. Усташе из Новог, који су прихватили пушке и каме, били су све сами пробисвијети и друштвени олош.


У Костајници је управитељ котарске испоставе Хусеин Мурадбеговић. У Босанској Дубици за логорника је постављен Петар Мажар из села Парнице, један од највећих зликоваца у срезу. Из Дубице се 37 добровољно јавило у усташе. Међу њима је био и Никола Гажић, један од највећих усташких злочинаца.


С подручја читаве Козаре одзив усташа је био слаб. Тако се у Приједору од 4536 муслимана и Хрвата у усташе пријавило само око 30 лица или око 0,65% тог дијела становништва. На терену Козаре то износи негдје 0,5-1% од броја муслимана и Хрвата. Овдје нису урачунате све категорије сарадника окупатора (агенти, дошљаци и др.), нити чиновнички апарат, као котарски представници, општински начелници и др. који су такође, на овај или онај начин (сем изузетка), помагали усташки покрет.

Они који су се пријавили и обукли усташке униформе били су од своје околине и комшија презрени и одбачени као изроди.

Важна акција чианова Комунистичке партије Југославије била је да одвраћа омладинце муслимане и Хрвате да не иду у усташке редове. Та акција се пренијела спонтано и на одрасле. То је дало повољне резултате, па је био мали одзив у усташе. Партијска организација успјела је да у доброј мјери разбије покушај усташа да придобију муслимане и Хрвате за себе и за програм истребљења Срба.

Незнатан број овог становништва се укључио у службу марионетској држави.


Захваљујући фашистичким окупаторима усташе су релативно брзо успјеле да организују власт. Отпочиње хапшење талаца. Прикупљају способне Србе и Јевреје за радне логоре, руше цркве (Бања Лука и Босанска Градишка), пљачкају имовину, врше појединачна и групна убиства.

Чланови КПЈ агитују да се избјегава пријављивање бивших војника у логоре.