Пређи на садржај

Портал:Македонија

С Википедије, слободне енциклопедије


Македонија * Μακεδονία * Македония * Makedonya * Maqedonia * Machedonia

Карта Македоније
Карта Македоније

Македонија је географска област на Балканском полуострву, површине око 67.000 км, са 4,65 милиона становника.

Ова стара покрајина високих планина и питомих котлина, има богату историју и културу. Кроз Македонију протичу реке Бистрица, Вардар, Струма, Места, Караазмак, Црни Дрим… На југу је запљускује Егејско море.

Данас је област Македонија укључена у територије пет суверених држава:

Највећи град је Солун. Други важни градови су: Скопље, Битољ, Охрид, Кожани, Кавала и Благоевград.

Изабрани чланак

српски велешки војвода Јован Бабунски
српски велешки војвода Јован Бабунски

Борба за Македонију је била борба становништва отоманске области Македоније, под утицајем околних независних балканских држава (Грчка, Србија и Бугарска), за ослобођење Македоније од отоманске владавине. Свој врхунац ова борба достиже почетком 20. века, јер је управо у том периоду дошло до кулминације процеса обликовања националног идентитета становништва Балкана и слабљења Османског царства и његовог потискивања са Балкана. Борба за Македонију се прво одвијала на црквеном пољу, а затим на политичком и на крају војном.

Од укидања Пећке патријаршије 1766. године сви православци који су остали у саставу Отоманске империје су били подређени Цариградској патријаршији која је заступала грчке интересе, негирајући постојање других нација под њеном управом, што у великој мери изазива револт свих првославаца који нису Грци, па и Срба са подручја Македоније.

Бугарска егзархија добија самосталност 1872. године и почиње са оснивањем школа, црквених општина и библиотека и у Македонији, супротстављајући идеју словенства грчким тежњама, све у циљу бугаризације становништва Македоније. Они који нису хтели да прихвате оваква настојања остајали су под управом Цариградске патријаршије, иако нерадо.

Србија 1885. године почиње са просветном и културном акцијом, у исто време тражећи да се постављају српске владике у крајевима где су Срби већина. Томе су се Грци жестоко противили. За то време, Бугари пошто су имали националну цркву која је оснивала школе, остварују свој утицај нарочито у градовима, док по селима то тешко успевају.

Даље...

Изабрана слика

Изабрана личност

Александар Велики у бици код Иса

Александар III Велики (стгрч. Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας или Μέγας Ἀλέξανδρος, Mégas Aléxandros; 356. п. н. е. — 323. п. н. е.), познат и као Александар III Македонски (стгрч. Ἀλέξανδρος Γ' ὁ Μακεδών), је био македонски краљ. Владао је 336. п. н. е.323. п. н. е.. Припадао је династији Аргијада. Као македонски краљ и хегемон Грка освојио је велико Персијско царство, те је са војском дошао до Индије. После Александрове смрти у 33. години, његово велико царство се распало у ратовима његових генерала-наследника који су се звали дијадоси.

Географија

Црни Дрим
Црни Дрим

Црни Дрим (алб. Drini i Zi, мак. Црн Дрим) је река која протиче кроз Северну Македонију и Албанију.

Река Црни Дрим истиче на северозападној страни Охридског језера код града Струга, и тече на север. до села Ташморуништа тече равницом Струшког поља и улази у кланац Дримско грло.

Одавде па све до границе са Албанијом долина Црног Дрима је зајезерена са две акумулације, и то Глобочицом те, код Шпиљског моста близу Дебра, Шпиљским језером (заједничким назив Дебарско језеро). Код поменутих језера изграђене су истоимене хидроцентрале. Изградњом акумулације Глобочица потопљено је истоимено село, а његови становници су се иселили у Стругу. Висина акумулационих брана је 82 и 102 метара.

Даље...

Забава

"Љутеница"
"Љутеница"

Македонска Љутеница

Потребно је:

  • 2 кг патлиџана
  • 2 кг црвених меснатих паприка
  • 3 љуте фефероне
  • 250 мл уља
  • 60 гр шећера
  • 150 мл воћног сирћета
  • 4 чена белог лука
  • со

Припрема:

Време припреме: 120 мин.

Огуљене патлиџане ставите у врелу воду и кратко бланширајте. Добро их оцедите и изрежите на траке.

Паприке и љуте фефероне оперите и добро обришите. Положите их на решетке рерне и пеците уз повремено окретање у рерни загрејаној на 200°C.

Када су паприке печене, положите их у стаклену посуду и прекријте кухињском крпом.

У широкој посуди на половину количине загрејаног уља додајте припремљене патлиџане и мешајте их на лаганој ватри док не омекшају.

Охлађене паприке огулите од љуске, очистите, изрежите на резанце и додајте патлиџанима. Додајте шећер, сирће, насецкани бели лук и со , па кувајте мешајући док сви састојци подједнако не омекшају.

Љутеницу улијте у стаклене тегле до 2 цм испод руба, ставите их 30 минута у рерну загрејану на 80°C.

Тегле извадите из рерне, по поврћу налијте танак слој уља, а затим тегле добро затворите и охладите. Љутеницу послужите са јелима од меса са роштиља.

Савет: Количину љутих феферона можете повећати или смањити зависно од жељене љутине.

Категорије

Учесници

Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о Мекедонији, допишите своје име.

  1. Оњегин
  2. Владимир Нимчевић
  3. Antidiskriminator
  4. Vojvod86
  5. Soundwaweserb
  6. Lackope
  7. EmiliaITČA

Добри чланци

Обавештења

Уколико пишете неки кратак чланак (клицу) везан за Македонију, на дно додајте: {{клица-Македонија}}

Народи Македоније

изнадизнадизнадизнадизнадизнадизнадизнад

Македонија је насељена од најстаријих времена. Најпознатија и најславнија је била у доба Антике. Током дугог низа векова у Македонији живе различити народи који припадају разним културама и верама:

испод Сунце из Вергине

Изабрано насеље

Кавала, Егејска Македонија
Кавала, Егејска Македонија


Кавала (гр: Καβάλα) је главни град округа Кавала, на југозападу периферије Источна Македонија и Тракија. То је највећи град и најважније привредно и образовно средиште ове периферије.

Кавала је удаљена 165 km од Солуна (источно) и 680 km од Атине.

Град се налази на северној обали Орфанског залива, дела Егејског мора. Смештен је на брдовитом терену, а средиште града је на каменитом полуострву Панагија због стратешке важности. Изнад града пружају се падине планине Лекани.

Град је основан од стране насељеника са острва Парос у 6. век п. н. е. под именом "Неаполис" (Нови Град). Град је постао месно средиште. Неаполис је постао староримски град 168. п. н. е. задржавши назив, да би у време Византије прозван "Христопољ". Из овог времена потиче градска тврђава. Словенско становништв о на околним брдима град је звало "Морунац", највероватније изведено од речои "море".

Кавала је дуго била у саставу отоманског царства, у раздобљу од 1371. до 1912. године. Током овог петовековног раздобља најблисатвије време било је време средине 16. века, када је велики везир био Ибрахим-паша, Грк пореклом. Тада је град добио акведукт. Град се тада шири и излази из градских зидина.

Даље...

Историја

Споменик на брду Слива изнад Крушева, једна од локација где су браниоци Крушевске републике 1903. до последњег човека пружали отпор османлијским снагама
Споменик на брду Слива изнад Крушева, једна од локација где су браниоци Крушевске републике 1903. до последњег човека пружали отпор османлијским снагама

Илиндански устанак (мк. Илинденско востание) је један од највећих и најзначајнијих догађаја у модерној историји Македоније. Вођен је против Османског царства, за аутономију Македоније.

Устанак је почео 2. августа 1903. на православни верски празник Илиндан. Устанак је организовала Тајна македонска-одринска револуционарна организација (касније Унутрашња македонска револуционарна организација, скраћено мак ВМРО).

Највећи замах устанак је имао у Битољском револуционарном округу. Устаници су пресјекли телеграфске и телефонске жице, нападали беговске куле и поседе и месне гарнизоне и порушили мостове. У преспанском крају нападнут је нахијски центар Наколец, у демирхисарском крају нападнут је гарнизон у селу Прибилци, у костурском крају устаници су напали аскер у селу Вишени и градове Клисуру и Невеску. У леринском крају били су нападнути Старо Нередски и Ниџенски. У охридском крају нападани су турски гарнизони у Малисију, Горну Дебарцу, Долну Дебарцу и Ортакол. Било је нападнуто и Кичево. У прилепском крају највећа акција је била напад на село Чаниште.

Крушево је било освојено нападом на касарну, пошту, зграду општине и друге објекте. У њему је успостављена скупштина од 60 чланова. Проглашена је Крушевска Република, прва република на Балкану у то вријеме, а Никола Карев (1877-1905) је изабран за њеног предсједника. Формирана је скупштина која ће да изабере републичку владу. Чланови Владе били су бугарске, влашке и грчке националности - Дину Вангели, Георги Чаче, Теохар Нешков, Христо Ћуркчиев, Димитар Секулов и Никола Баљу. Влада је издала документ под именом Крушевски манифест, који је одређивао циљеве устанка и организовање аутономије Македоније након устанка.

Даље...

Спорт

Кошаркашки клуб "Паок"
Кошаркашки клуб "Паок"


Кошаркашки клуб ПАОК (грч. Π.Α.Ο.Κ.) је професионални грчки кошаркашки клуб из Солуна, који је део спортског друштва ПАОК. Спортско друштво је основано 1926., а кошаркашки клуб ПАОК 1928. године.

Успеси:

  • Куп Рајмонда Сапорте:

Победник (1): 1991. финалиста (2): 1992, 1996.

  • Куп Радивоја Кораћа:

Победник (1): 1994.

  • Првенство Грчке:

Првак (2): 1959, 1992. Вицепрвак (9): 1960, 1985, 1988, 1989, 1990, 1991, 1994, 1998, 2000

  • Куп Грчке:

Освајач (3): 1984, 1995, 1999 Финалиста (4): 1982, 1989, 1990, 1991

Даље...

Музика

Горан Трајковски је македонски музичар и музички новинар који се сматра за једног од најзначајних на македонској алтернативној сцени, уз Чаповског,Таневског и Вртева. Активно је учествовао као писац текста, музике и извођач у групама:

Сарацени, Падот на Византија (певач и гитариста), Мизар (прво као клавијатуриста током `80, а почетком XXI века као вокал Трећег Откровења), Анастасија (првобитно Апореа, као вокал, гајде и кавал).

Поред музике за ове групе, радио је и музику за неколико представа и филмова, од којих су најзначајније музика за награђивани филм Милча Манчевског „Пре кише“ и представу „Баханалија“, коју је радио у склопу Анастасије.

Горан Трајковски је рођен 21.11.1963. године у Велесу. Основно и средње образовање је стекао у Велесу, Струги, Охриду и Скопљу, после чега је завршио Филолошки факултет универзитета свети Ћирило и Методије у Скопљу на одсеку за енглески језик и књижевност. Интересантно је да иако је један од најзначајнијих писаца музике из Македоније, никада није похађао музичке школе и музиком се бави као потпуни лаик. За музику је почео да се занима почетком `80, а са тзв. балканским етном се упознаје преко извођача као што су Вања Лазарова и Пеце Атанасовски, док га са византијском музиком и црквенословенским појањем упознају Владимир и Стефан Санџаковски.

Даље...

Вести

Задаци

Уколико желите да помогнете у одржавању портала о Македонији, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области о Македонији недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Вики портали