Портал:НОБ/Догодило се-архива

МАЈ

1941. година 1. мај ЦК КПЈ издао првомајски проглас радном народу Југославије, у коме објашњава узроке априлског слома, не признаје распарчавање Југославије, позива радничку класу на јединство и истиче да ће КПЈ, као и до сада, стајати у првим редовима народне борбе и још упорније организовати и водити борбу против окупатора и његових слуга, против распиривања шовинизма, за братство народа Југославије, за срећнију будућност. почетак маја У Загребу одржано Мајско саветовање Централног комитета Комунистичке партије Југославије на коме су присуствовали делегати свих Покрајинских комитета (изузев из Македоније). На саветовању је Јосип Броз Тито поднео реферат у ком је анализирао Априлски рат и окупацију Југославије, истако задатке КПЈ и карактер будућег рата. На саветовању је наглашено да КПЈ не признаје окупациону поделу Југославије, да комунисти треба да стану на чело ослободилчаке борбе и да све партијске организације формирају Војне комитете који ће водити припреме за оружани устанак. 30. мај Генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито уселио се у вилу породице Ненадовић на Дедињу, одакле је борбом народа Југославије и КПЈ руководио до 16. септембра, када је отишао на слободну територију западне Србије. 1942. година 7. мај У Кореници, по наређењу Главног штаба НОП одреда Хрватске, од пролетерских чета из Лике, Кордуна, Горског котара и Хрватског приморја формиран је Први пролетерски батаљон Хрватске. 9. мај На Петровој главици, код Никшића, стрељани истакнути руководиоци Народноослободилачког покрета, Јованка Балетић и Љубо Чупић, народни херој. 12. мај У Сремској Митровици усташе стрељале Јанка Чмелика, члана Окружног комитета КПЈ за Срем и народног хероја. 16. мај Италијански војни суд у Љубљани, после дводневне распараве, осудио на смрт Тонета Томшича, организационог секретара ЦК КП Словеније. На истом суђењу осуђени су и чланови ЦК КПС - Миха Маринко на 30 година, Вида Томшич на 25 и Пепца Кардељ на 18 година затвора. 21. мај На Црном језеру, код Жабљака, одржано војно-политичко саветовање руководства Народноослободилачког покрета, којим је руководио Врховни командант НОП и ДВЈ Јосип Броз Тито. Пошто је размотрена војно-политичка ситуација, донета је одлука да партизанске јединице привремено напусте Црну Гору и повуку се у Босну. У селу Ламовитој, код Приједора, од ударних батаљона из Првог, Другог и Петог крајишког одреда формирана Прва крајишка бригада. У Грамозној јами, код Љубљане, Италијани стрељали Тонета Томшича, организационог секретара ЦК КП Словеније и народног хероја. 22. мај На Шубићевцу у Шибенику Италијани стрељали 25 антифашиста, међу којима и Раду Кончара, секретара ЦК КП Хрватске и члана ЦК КП Југославије, народног хероја. У центру Ваљева обешен је Стјепан Стева Филиповић, командир Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда и народни херој. 1943. година 1944. година

АВГУСТ

1941. година 2. август Партизани из околине Доњег Лапца ослободили су село Боричевац и Доњи Лапац. Ово је било прво среско место ослобођено у Хрватској. Члан СКОЈ-а Александар Војиновић, бацио бомбу на немачке официре у хотелу „Парку“ у Нишу. 3. август У Приједору и околини усташка Кватерникова гарда и Летећа жандармеријска чета побиле око 700 мушкараца, жена и деце, а идућих дана у селима Омарској и Пискавици још неколико стотина. Усташе поклале 1.260 Срба у Глинској цркви и селу Прекопи. 4. август У близини Ботаничке баште у Загребу, шест чланова СКОЈ-а, под руководством Славка Комара, бацили су бомбе на Усташку „Свеучилишну сантију“. 6. август У Јајцу усташе ухватиле члана Обласног војног комитета за Босанску крајину Ивицу Мажара (1915—1941), народног хероја, који је у том крају требало да организује устанак и формира партизанску чету. Пошто су откриле његов индентитет, усташе су га стрељале. 8. август На планини Космају јаче немачке снаге уништиле једну десетину Космајског НОП одреда. Међу погинулима био је и члан Главног штаба НОП одреда Србије Бранко Крсмановић (1915—1941), народни херој. 10. август Штампан први број „Билетена Главног штаба НОПО Југославије“ у илегалној штампарији ЦК КПЈ у Београду. Билтен је уредио командант Главног штаба Јосип Броз Тито, који је тада илегално живео у Београду. Устаничке снаге из Бирча, под руководством Обалсног војног штаба за Тузлану област, после осмочасовне борбе ослободиле Власеницу. Заробљено је 150, а погинуло или рањено 80 непријатељских војника. 14. август Немачка казнена експедиција спалило село Скелу, код Обреновца. То је била одмазда, због напада који је Прва посавска чета Посавског партизанског одреда извршила на један немачки аутомобил и убила немачког команданта Шапца и четири немачка војника. На месту борбе Немци су стрељали 50 политичких затвореника, које су довели из београдског затвора и још 15 сељака из Скеле. 17. август У Београду на Теразијама, [[Трећи рајх|Немци] обесили пет родољуба. Обешени су: Ратко Јевтић, из села Дрлупе и Велимир Јовановић, из села Парцана, ухваћени као партизани Космајског одреда; Јован Јанковић, београдски омладинац, ухапшен при покушају атентата на полицијског агента; Светислав Милин, обућарски радник, кога је Гестапо ухапсио под оптужбом да припрема терористичке акције и Милорад Покрајац, ученик, ухапшен при нападу на немачког наредника. У Марибору, овог дана и сутрадан, немачки војници стрељали 13 родољуба, међу којима и секретара Покрајинског комитета КП Словеније за Штрајерску и члана ЦК КП Словеније Славка Шландера (1909—1941) и члана ПК КПС за Штрајерску Славу Клавору (1921—1941), народне хероје. 22. август Из затвора у Сремској Митровици побегла 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. Организацију бекства спровели казнионички комитет КПЈ и Окружни комитет СКОЈ-а за Срем (види: Бег из Сремскомитровачког затвора 1941.). 28. август Око 620 устаника из Херцеговине заузело јек непријатељски гарнизон и ослободило Билећу. Непријатељска колона, која је из Требиња, послата у Билећу, нападнута је на сектору Моско-Рогошина. Убијено је 300, а заробљено око 160 домобрана и усташа. 29. август У Београду немачке власти образовале владу „Народног спаса“ генерала Милана Недића са задатком да, под надзором Управног штаба војног заповедника Србије и Гестапоа, организује оружане снаге и са немачким јединицама угуше устанак у Србији. 1942. година 1943. година 1944. година

ОКТОБАР

1941. година 5. октобар На улици у Новом Саду, у борби против мађарских агената, погинуо члан Секретаријата Покрајинског комитета КПЈ за Војводину Радивој Ћирпанов, народни херој. 11. октобар Према одлуци Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, Прилепски партизански одред (подељен у три групе) извршио напад на полициску станицу, затвор, пошту и телефонска постројења у Прилепу (овај дан се слави као Дан устанка народа Македоније). 14. октобар Код села Белановаца, код Куманова бугарска полиција разбила групу „Карадаг“ Кумановског партизанског одреда. У борби су, између осталих, погинули народни хероји: Борко Менков, командант групе, Перо Георгиев Чичо, политички комесар и Бајрам Шабани, борац те групе. 18. октобар Код села Враћевшнице јединице Крагујевачког и Чачанског партизанског одреда напале Трећи батаљон 749. немачког пука који се из Горњег Милановца пробијао ка Крагујевцу, убиле 10 и раниле 20 немачких војника и заплениле два немачка тенка типа „Хочкис“, а један уништиле. У борби против усташа приликом хапшења у Карловцу погинуо члан ЦК КПЈ Јосип Краш, народни херој. 19. октобар У ослобођеном Ужицу изашао први број „Борбе“, органа КПЈ, за који је генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито написао уводник „Зашто излази Борба“, а члан Политбироа ЦК КПЈ Едвард Кардељ написао чланак под насловом „Народноослободилачки одбори морају постати истински привремени носиоци народне власти“. То је први запис о НО одборима и њиховим задацима. 20. октобар У селу Очијеву, код Кулен-Вакуфа, четници убили члана ЦК КПЈ и политичког комесара Штаба групе НОП одреда за Лику Марка Орешковића, народног хероја. У Краљеву немачке окупаторске власти до тог дана стрељале преко 5.000 људи од 15 до 60 година старости, које су рацијама од 10. до 20. октобра похапсиле. 21. октобар У Крагујевцу Трећи батаљон 749. пука немачке 717. пешадијске дивизије и Недићев 5. добровољачки одред отпочели масовно стрељање у коме су побили око 7.000 људи од 16 до 60 година старости, као одмазду због претрпљених губитака у борбама против партизана. Међу стрељанима су били и политички комесар Крагујевачког НОП одреда Светозар Драговић Тоза, члан КПЈ Нада Наумовић и директор гимназије Милоје Павловић, народни хероји. 27. октобар У селу Брајићима, на иницијативу Врховног штаба НОП одреда Југославије, одржан састанак између врховног команданта НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита и команданта четничких одреда Драгољуба Михаиловића у циљу постизања споразума о заједничкој борби против окупатора. 27/28. октобар У Пожеги четници Драгољуба Михаиловића насилно скинули с воза Милана Благојевића, команданта Првог шумадијског партизанског одреда, шпанског борца и народног хероја, који се враћао са састанка из Врховног штаба, и после зверског мучења га убили. 30. октобар Делови Бирчанског и Озренског НОП одреда (око 400 бораца) после тешких дводневних борби разбили Први батаљон 8 домобранског пешадијског пука и заузели село Ступаре. Тиме је спојена слободна територија Бирчанског и Озренског НОП одреда, одсечен Кладањ од Тузле и уништен тузлански водовод. Рањен у тој борби, на путу за болницу подлегао је ранама Пејо Марковић, хусински рудар и народни херој. 1942. година 2/3. октобар У селу Трнову, код Мркоњић Града, од стране четника нападнута је и убијена група партизанских руководилаца из Треће санџачке ударне бригаде - Владимир Кнежевић Волођа, командант бригаде, Рифат Бурџовић, заменик политичког комесара бригаде и Томаш Жижић, командант Четвртог батљона народни хероји. После убиства, четници су њихова тела бацили у провалију звану „Грујића јама“, дубоку преко двадесет метара. 3. октобар У селу Уништа, близу Босанског Грахова формирана је Друга далматинска ударна бригада. У борби са четницима код села Буковице, близу Тузле, погинуо Омер Маслић, заменик политичког комесара Трећег батаљона Шесте источнобосанске ударне бригаде и народни херој. ЦК КПЈ упутио Блажу Јовановића и Душана Мугошу, као своје делегате на Прву земаљску конференцију КП Албаније, која је одржана у марту 1943. године. Они су у Албанију стигли 16. децембра и тамо радили на учвршћивању КП Албаније и организовању конференције. 5. октобар У Максимирској шуми, код Загреба, усташе стрељале шест средњошколаца, који су били осуђени због припреме убиства усташког функционера Ивице Краља и сарадње са Народноослободилачким покретом. 7. октобар Јединице Прве пролетерске и Треће крајишке бригаде и Четвртог крајишког партизанског одреда ослободиле Кључ. У овој борби убијено је 80, а зарбобљено 90 усташа; заплењен један тенк и други ратни материјал. 11. октобар У селу Будићима код Пакраца, формирана је Прва славонска ударна бригада. 13. октобар У Љубљани стрељан Валентин Рожанц, активиста Комунистичке партије Словеније и народни херој. 15. октобар Формирана је Шеста приморско-горанска бригада. 17. окотбар Јединице Прве и Друге бригаде Прве оперативне зоне Хрватске водиле су тешке борбе против јаких италијанских снага, из Прве брдске дивизије и Дивизије „Ломбардија“, кдо Перјасице и Полоја на Кордуну. После дводневних борби, непријатељ је био принуђен да се повуче у Карловац. У овим борбама погинуло је око 200, а заробљено око 50 италијанских војника; а заплење је један тенк, две пољска топа, седам камиона и друга ратна опрема. 23. октобар Јединице Друге и Четврте бригаде Прве оперативне зоне Хрватске ликвидирале су јако непријатељско упориште у селу Тушиловићу, на Кордуну. У овој борби убијено је 50, а зарбољено 430 усташко-домобранских војника. 28. октобар Приликом напада Прве и Друге пролетерске и Четврте крајишке бригаде на италијанско-четничке снаге у Босанском Грахову, погинуо Радиша Радосављевић Шоша, борац Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој. 29. октобар Код села Мала Буковица, на Козари, заробљени домобран убио команданта Пролетерског батаљона Босанске крајине Хусеина Хоџића, народног хероја. 1943. година 1-3. октобар У Кочевју одржан тродневни збор делегата словеначког народа ткз. „Кочевски збор“. Збору су присуствовала 572 делегата, изабрана на изборима, одржаним у времену од 20. до 25. септембра, као и делегација Словенског антифашистичког савеза, Савеза словеначке омладине и других масовних организација Народноослободилачког покрета, из неослобођених крајева Словеније. збор је допринео још јачој консолидацији Ослободилачког фронта Словеније (словен. Osvobodilna fronta) као општенародне политичке организације. 1-5. октобар Јединице Шеснаесте војвођанске и Седамнаесте источнобосанске дивизије|Седамнаесте источнобосанске дивизије, Друге крајишке бригаде, Мајевичког и Озренског партизанског одреда ослободиле су Тузлу, најјачи и најважнији неприајтељски центар у источној Босни. У овој борби заробљено је око 2.200 непријатељских војника и официра, међу којима и један генерал, а убијено је 635. Заплењена је знатна количина оружја и друге војне опреме. 2. октобар У Барију, у Италији, основана је база НОВЈ, која је имала задатак да организује снабдевање јединица НОВ и ПОЈ оружјем, санитетским материјалом и другом војном опремом. 4. октобар Формирани су Први пролетерски и Други ударни корпус. У састав Првог корпуса ушле су Прва пролетерска и Шеста личка дивизија, а у састав Другог корпуса Друга пролетерска, Трећа ударна и Пета крајишка дивизија. 10/11. октобар Јединице Прве пролетерске дивизије ослободиле су Зеницу. Напад је изведен у намери да се задрже немачке снаге, које су вршиле офанзиву против јединица Трећег босанског корпуса. 12. октобра Јединице Треће санџачке и Друге пролетерске бригаде ослободиле су Нову Варош. Јединице Друге далматинске бригаде ослободиле су Андријевицу. 12-15. окотбар У селу Плашком, у Лици, одржано је Друго заседање ЗАВНО Хрватске, на коме је донесена одлука о изградњи Југославије на начелу федерације у којој би Хрватска била једна од равноправних федералних јединица. 14. октобар Формирана је Прва ваздухопловна база при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. 15. октобар Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а на предлог Штаба Петог босанског ударног корпуса, Марија Бурсаћ проглашена за прву жену народног хероја. 18. октобар Прва јужноморавска бригада извршила је напад на јаке недићевско-бугарске снаге, у селу Космачи, код Куршумлије. Бригада је успела да потпуно разбије непријатељске снаге и гонила их до саме Куршумлије. У току борбе је убијен већи број непријатељских војника и официра, међу којима и командант бугарских снага - потпуковник Никола Данев и заплењена већа количина војне опреме. 20. октобар У борби Првог батаљона Зајечарско-тимочког партизанског одреда са деловима Књажевачког четничког корпуса, који су га изненада напали, између села Заграђа и Боровца, погинуо секретар Окружног комитета КПЈ за Зајечар Миодраг Мија Станимировић, народни херој. 21. октобар Отпочела велика немачка офанзива против јединица НОВ и ПОЈ у Долењској. Циљ офанзиве је био - уништење словеначких партизанских јединица, а у офанзиви је учествовало пет немачких дивизија. Офанзива је трајала до половине новембра и [[Трећи рајх|Немци] су успели да заузму Ново Место и још пар села у околини Љубљани. 22. октобар У борби са бугарским снагама, код Врањске Бање, погинуо Пера Ивановић Мачкатовац командир Прве омладинске чете Другог јужноморавског партизанског одреда и народни херој. 25. октобар Отпочела је акција немачких снага против групе партизанских јединица у западној Македонији - рејону Дебра, Кичева, Гостивара и Тетова. 26. октобар У околини села Бучје, југоисточно од Дарувара, формирана је Прва чехословачка бригада „Јан Жишка“ На Вису формиран Штаб Морнарице НОВЈ. 1944. година 1. октобар Јединице Треће удране и 37. санџачке дивизије ослободиле су Пљевља. 5/6. октобар У затвору у Љубљани умрла Вида Јанежић Вилма Лучка, секретар Окружног одбора Овободилне фронте за Љубљану и народни херој. 8. октобар Јединице НОВ и ПОЈ, у сарадњи са Бугарском армијом и авијацијом Црвене армије, отпочеле борбе на сектору Ниш-Лесковац-Власотинце ткз. „Нишка операција“. Ове борбе трајале су до 14. октобра и резултирале су ослобођењем читаве долине Јужне Мораве и свих места источно од ње. 10. октобар У борбама приликом ослобођења Обреновца, код села Звечка, погинула Вера Мишчевић, борац Трећег батаљона Трећа војвођанске бригаде и народни херој. После дводневних борби, јединице Прве власотиначке бригаде, уз садејство са деловима бугарске тенковске бригаде, ослободиле су Власотинце. 11. октобар После тешких дводневних борби, јединице 46. српске дивизије ослободиле су Врање. После тешких четвородневних борби, јединице 47. српске дивизије ослободиле су Лесковац. Јединице Прве армијске групе НОВЈ, под командом генерал-лајтанта Пеке Дапчевића, уз садејство са јединицама Четвртог механизованог корпуса Црвене армије, под командом генерал-лајтанта Владимира Жданова, отпочеле су борбе за ослобођење Београда ткз. „Београдска операција“. Ове борбе трајале су до 20. октобра и резултирале су ослобођем Београда, заузимањем свих места око њега и преласком партизанских јединица преко Саве у Срем. 14. октобар У склопу борби током Нишке операције, ослобођен је град Ниш. У град су најпре око поднева продрле јединице 22. српске дивизије, касније су из правца Нишке Бање у град ушле јединице Шесте бугарске дивизије, а из правца Каменице јединице 45. српске дивизије са делом совјетских моторизованих снага. 14/15. октобар На путу за болницу у Ваљеву, преминула Анка Матић Грозда, политички комесар чете у Другој војвођанској бригади и народни херој, која је тог дана била рањена у борбама за на прилазима Београду. 17. октобар Током борби за ослобођење Београда, у борби са немачким снагама на Славији, погинули командант и политички комесар Првог црногорског батаљона Прве пролетерске бригаде - Душан Милутиновић и Блажо Попивода, народни хероји. 18. октобар Јединице 29. херцеговачке и 26. далматинске дивизије ослободиле су Дубровник и обалски појас од Пељешца до Херцег Новог. 20. октобар После деветодневних тешких борби, ослобођен је Београд главни град Нове Југославије. У 8 часова ујутро савладан је последњи немачки отпор у граду. Брзим продором партизанских и совјетских снага заузет је мост на Сави чиме је отпочело наступање у Срем. Једна бригада Прве пролетерске и две бригаде Шесте личке дивизије, и део совјетских снага прешле су преко Саве и отпочеле борбе за Земун и Бежанијску косу. У току борби за ослобођење Травника, погинуо Јосип Мажар Шоша, начелник Оперативног одељења Петог ударног корпуса и народни херој. 21. октобар Јединице 17. источнобосанске дивизије, уз садејство са јединицама Црвене армије, ослободиле су Крагујевац. 22. октобар Јединице Петог ударног корпуса, су после дводневних жестоких борби ослободиле Травник. У току ових борби, приликом напада на опкољене усташе у касарни, у тенку погинули Петар Мећава, командант Десете крајишке дивизије и Лазар Марин, командант Тенковске чете Петог ударног корпуса, народни хероји. Јединице Шесте личке дивизије, уз садејство једне бригаде Прве пролетерске дивизије и совјетских јединица, ослободиле су Земун. 23. октобар Приликом доласка из Панчева у ослобођени Београд, погинуо генерал-лајтант Иван Милутиновић, члан Политбироа ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ, Председништва АВНОЈ-а и НКОЈ-а и народни херој, када је бродић у ком се налазио налетео на мину и потонуо, на Дунаву, недалеко од Вишњице. 23/24. октобар Новосадски партизански одред ослободио је Нови Сад. 29. октобар После тешких борби, јединице 41. македонске дивизије, уз садејство Прве македонске бригаде, ослободиле су Прилеп. Ослобођењем Прилепа онемогућено је немачко повлачење од Велеса ка Скопљу, због чега су [[Трећи рајх|Немци] с јаким снагама покушали да поново заузму правац повлачења Битољ-Скопље. 31. октобар У Новом Саду формирана је 51. војвођанска дивизија, у чији су састав ушле Седма, Осма и Дванаеста војвођанска бригада.

НОВЕМБАР

1941. година 2. новембар Прилком напада четника на Моравичку партизанску чету у Ивањици, погинуо политички комесар Ариљског батаљона Стеван Чоловић, народни херој. 15. новембар У селу Гостиљу, код Подгорице, одржано саветовање Главног штаба НОП одреда Црне Горе и Боке. На савтовању је извршена реорганизација постојећих НОП одреда и формиран Црногорски НОП одред за операције у Санџаку. 17. новембар Под руководством Већеслава Хољевца, 24 борца Првог кордунашког партизанског батаљона, преобучена у домобранске униформе, ушла у Карловац са циљем да ослободе Маријана Чавића, члана ОК КПХ за Карловац. Пошто се Чавић није налазио у болници, већ у полицији, акција није успела. При повратку из града партизани су убили шест италијанских војника и двојицу усташа. 29. новембар Борци Радничког батаљона Ужичког НОП одреда на Кадињачи водили вишечасовне огорчене борбе против делова немачке 342. пешадијске дивизије, штитећи одступницу партизанима и Врховном штабу, који су се повлачили из Ужица. Током борбе је изгинуо читав Раднички бтаљон. Међу погинулима су били и народни хероји Душан Јерковић и Бора Марковић. У близини села Дријетањa, код Ужица, у борби против немачких војника погинули Драгојло Дудић, председник Главног НО одбора Србије и Желимир Ђурић Жељо, секретар ОК КПЈ за Ужице, народни хероји. 1942. година 1. новембар Одлуком Врховног штаба НОП и ДВЈ формирана је Народноослободилачка војска Југославије, а наредбом Врховног команданта НОП и НОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Прва и Друга пролетерска ударна дивизија. 4. новембра После дводневних борби, пет ојачаних бригада НОВЈ заузело Бихаћ. 9. новембар Наредбом Врховног команданта НОП и ПОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Трећа, Четврта и Пета ударна дивизија, као и Први босански народноослободилачки корпус. 22. новембра Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ формиране су Шеста, Седма и Осма дивизија, као и Први хрватски народноослободилачки корпус. 26. новембар У Бихаћу, у присуству 54 делегата, отпочело Прво заседање АВНОЈ-а. На заседању је донета Резолуција којом је АВНОЈ конституисан као највиши политички орган народа Југославије, са задатком да даље руководи НОБ-ом народа Југославије. На заседању је такође изабран Ивзршни одбор и осам повереништва. 1943. година 5. новембар У Јацу основана Телеграфска Агенција Нове Југославије (ТАНЈУГ), са циљем информисања о борби НОВЈ. За првог директора ТАНЈУГ-а, тада је изабран Владислав Рибникар. 11. новембар у селу Сливову, код Охрида формирана Прва македонско-косовска бригада. 15. новембар У Колашину, у присуству 544 делегата, одржано Прво заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке, који је конституисан највиши орган власти народа Црне Горе и Боке. 20.новембра У Пљевљима, у присуству 252 делегата, одржано Прво заседање ЗАВНО Санџака, на коме је ЗАВНОС конституисан као највиши покрајински орган народне власти. 25. новембар У Мркоњић-Граду, у присуству 247 делегата отпочео рад оснивачке скупштине ЗАВНОБиХ-а, који је конституисан као највише представништво народа БиХ. На заседњу су изаврани Веће и Президијум ЗАВНОБиХ-а, као и делегати за друго заседање АВНОЈ-а. У Колашину, у присуству 800 делегта, отпочео Први конгрес антифашистичке омладине Црне Горе и Боке на којем је основан УСАО Црне Горе. 27. новембра На партизанском аеродрому на Гламочком пољу погинуо Иво Лола Рибар, секретар ЦК СКОЈ-а, члан ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВЈ, народни херој. 28. новембар У близини села Јабука, код Пљеваља, у борби против четничке заседе, погинуо Бошко Буха, борац-бомбаш Четвртог батаљона Друге пролетерске НОУ бригаде. 29. новембар У Јајцу, у присуству 142 делгата, отпочело Друго заседање АВНОЈ-а. На зесадању је донесена Декларација ком је: АВНОЈ конституисан у врховно законодавно и извршно представничко тело Нове Југославије; донета одлука о конституисању Националног комитета ослобођења Југославије; затражено да се избегличкој влади у Лондону одузму сва права законите владе и забрани повратак у земљу краљу Петру II; у НОВЈ уведен чин маршала и додељен Врховном команданту НОВ и ПОЈ Јосипу Брозу Титу и др. 1944. година 1. новембар Јединице 16. војвођанске ударне дивизије ослободиле Сремску Митровицу. 2. новембар Јединице 41. и 49. македонске дивизије ослободиле Прилеп. 7. новембар Код Черномеља, несрећним случајем, погинуо командант Главног штаба НОВ и ПО Словеније Франц Розман Стане, народни херој. 9. новембар Јединице 42. македонске дивизије ослободиле Велес. У Београду отпочело четвородневно Прво заседање АСНО Србије. На заседању су прихваћене одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и изабран Главни НОО Србије. Јединице Четврте косовско-метохиске НОУ бригаде ослободиле Ђаковицу. 11. новембар Један пук 233. пешадијске дивизије Црвене армије и три батаљона Дванаесте војвођанске бригаде 51. вовођанске ударне дивизије НОВЈ форсирали реку Дунав, заузели село Батину, у Барањи и успоставили мостобран на десној обали Дунава. 13. новембар Десета црногореска ударна бригада, уз садејство Шесте црногорске ударне бригаде, ослободила Цетиње. Јединице 42. македонске дивизије ослободиле Скопље. 16. новембар У Београду отпочело Прво заседање УСАО Србије. 18/19. новембар Трећа пролетерска НОУ бригада ослободила Пљевља. 19. новембар Председништво АВНОЈ-а, на предлог АСНО Србије, донело одлуку којом је, генералном секретару ЦК КПЈ и Врховном команданту НОВ и ПОЈ, маршалу Јосипу Брозу Титу додељен Орденом народног хероја. 24. новембар Друга далматинска бригада ослободила Пераст, Рисан и Котор. 26. новембар Јединице Осмог корпуса НОВЈ започеле книнску операцију, која је завршена 4. децембра ослобођењем Книна. 29. новембар Јединице Друге пролетерске ударне дивизије, уз садејство 25. дивизије НОВЈ и 223. пешадисјске дивзије Црвене армије, ослободиле Краљево. 30. новембар Јединице 22. ударне дивизије ослободиле Нови Пазар.

ДЕЦЕМБАР

1941. година 1. децембар Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, после десетодневног марша, извршио напад на Пљевља, где се налазио јак гарнизон италијанске дивизије „Пустерија“. Одред је, у оштрим борбама, успео да заузме знатан део града, али је био присиљен да се у зору (2. децембра) повуче уз велике губитке. Непријатељ је имао 74 мртва и око 170 рањених војника, док су партизанске снаге имале 232 мртва и 270 рањених бораца. 2. децембар Италијанске снаге из Карловца отпочеле дотада највећи напад на ослобођену територију Кордуна. Партизанске јединице су се повлачиле до села Грабовца, где су сутрадан успеле да зауставе италијанске јединице и потисну их према Карловцу и Војнићу. За време тог напада непријатељ је палио села, нарочито на путу од Војнића ка ослобођеној територији. 5. децембар У трочасовној борби на Мраковици, на планини Козари, делови Другог крајишког НОП одреда готово потпуно уништили Други батаљон домобранског 11. пешадијског пука. Заробљено 92, а убијено 78 домобрана. У борби је погинуло пет партизана, међу којима и члан ОК КПЈ за Козару Драгоје Миљатовић Шварц, народни херој. 7. децембар У селу Дренови, код Нове Вароши, одржан састанак Политбироа ЦК КПЈ на коме је одлучено да се приступи формирању пролетерских бригада, као виших форми у организационом развоју оружаних снага. 11. децембар У Чачку немачке окупационе власти обесиле секретара Окружног комитета КПЈ за Чачак и политичког комесара Чачанског НОП одреда Ратка Митровића, народног хероја. 17. децембар У Београду, после зверског мучења, стрељан секретар Месног комитета КПЈ за Београд Милош Матијевић, народни херој. 21. децембар У Рудом, одлуком ЦК КПЈ и наредбом Врховног штаба НОП одреда Југославије, формирана Прва пролетерска ударна бригада, у чији састав су ушли: по један партизански батаљон Крагујевачког, Краљевачког и Првог шумадијског НОП одреда, Београдски батаљон Посавског НОП одреда, Први црногорски (ловћенски) и Други црногорски батаљон. Команду над бригадом је привремено имао Врховни штаб, а за политичког комесара је именован Филип Кљајић Фића. 22. децембар У селу Гаочићима, код Рудог, делови Прве пролетерске ударне бригаде уништиле ојачану чету италијанске дивизије „Пустерија“. Заробљена су 124 италијанска војника, а заплењено: 5 минобацача, 3 митраљеза, 9 пушкомитраљеза и опрема за преко 200 војника. Ово је била прва борба бригаде, и она се после рата славила као Дан Југословенске народне армије. 1942. година у припреми 1943. година у припреми 1944. година у припреми