Портал:НОБ/Чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Portal NOB zvezda.svg

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије  


Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Главна страна Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Разговор Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Чланци Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Препоручено Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Народни хероји
Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Устанку” у Брезовици, код Сиска Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик стрељанима у Загребу Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића

Смрт фашизму — слобода народу

Ss-cf-8.png

Поезија из НОБ


Крвава бајка

Десанка Максимовић, 1941.

одломак

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године
сви били рођени,
исто су ми текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани,
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Ss-cf-8.png

Изабрана биографија


Ss-cf-8.png

Изабрани чланак

Биста Веце Хољевца у Карловцу.

Партизанска акција у Карловцу представља упад групе од 24 партизана, преобучених у домобранске униформе, под командом Већеслава Хољевца, политичког комесара Команде НОП одреда Кордуна и Баније у Карловац, 17. новембра 1941. године са циљем да из болнице ослободе Маријана Чавића, секретара МК и члана ОК КПХ за Карловац, који је био ухапшен половином октобра. Акција је добро изведена, али није успела, јер је усташка полиција дан раније Чавића вратила у затвор. Приликом ове акције партизани су убили шесторицу италијанских војника и двојицу заробљених усташа, док су они имали једног тешко рањеног борца, који је касније преминуо. Иако неуспешна, ова акција је имала великог одјека међу становницима Карловца и околине.

Вест о овој акцији објавила је Радио станица „Слободна Југославија”, а потом су је пренели Радио Москва и Радио Лондон. По мотивима ове акције 1960. године је снимљен партизански филмСигнали над градом” у режији Жике Митровића.

Након завршетка рата, двојица учесника ове акције — Већеслав Хољевац и Душан Пекић су одликовани Орденом народног хероја, а Орденом народног хероја је посмртно одликован и Маријан Чавић, чије је неуспело ослобођење био циљ акције. Такође, тројица учесника акције су били генерали Југословенске народне амрије — Душан Пекић генерал пуковник, Већеслав Хољевац генерал-потпуковник (демобилисан 1948. када је прешао да друштвено-политичке фунцкије) и Бранко Кресојевић генерал-мајор

Ss-cf-8.png

Партизански филмови

Bosko buha.jpg

Бошко Буха је југословенски партизански филм сниман током 1978. године, а премијерно је приказан 11. новембра 1978. године. Режирао га је Бранко Бауер, а сценарио су написали — Душан Перковић и Бошко Матић, један од деце-бораца Друге пролетерске бригаде и саборац Бошка Бухе. Филм је снимљен уз заједничку сарадњу више продуцентских кућа из читаве Југославије — „Центар филм” из Београда, „Кроација филм” из Загреба, „Кинема” из Сарајева, „Зета филм” из Будве и „Виба филмЉубљане.

Централну тему филма чини прича о једном од најмлађих партизана-пионира Бошку Бухи (1926—1943), родом из Вировитице. Филм прати његов ратни пут од његовог ступања у Другу пролетерску бригаду до погибије септембра 1943. године. Упоредо с Бошком филм приказује и другу децу борце, који су припадали генерацији чије је детињство сурово прекинуо рат, присиливши их да прерано сазру. У предаху битака и исцрпљујућих маршева, међу њима би опет живнула клица нагона за игром и несташлуцима, дечја радозналост, прве љубави. Борећи се са одраслима та деца су се борила за остатке свог детињства. Поред Бошка, у филму се појављују и друге историјске личности — Саво Јовановић Сирогојно, Миодраг Миловановић Луне, Милена Ситерица, Драгутин Милошевић Чикало, као и лик докторке Раде, који је био базиран на личности Саше Божовић, лекарке Друге пролетерске бригаде, која је била сведок погибије Бошка Бухе.

Филм је био веома популаран у СФРЈ, а посебно је била популарна филмска нумера „Нек нас се сете”, чији је текст написао Душко Радовић, музику компоновао Зоран Симјановић, а отпевао Оливер Драгојевић. У филму је био ангажован велики број деце-глумаца, међу којима су били и касније познати глумци — Небојша Бакочевић, Ненад Ненадовић и Драган Бјелогрлић, коме је ово била прва филмска улога. Лик Бошка Бухе глумио је дечак Иван Кујунџић, кога публика, због физичке сличности, често меша са Славком Штимцем, који је био звезда ранијих Бауерових филмова — „Салаш у Малом Риту” и „Зимовање у Јакобсфелду”. Остале улоге у филму су тумачили познати југословенски глумци — Марко Николић, Жарко Радић, Љубиша Самарџић, Милена Дапчевић, Милан Штрљић, Мирољуб Лешо, Љиљана Благојевић и др. На Филмским сусретима у Нишу 1979. године глумац-натуршчик Иван Кујунџић је за улогу Бошка Бухе добио специјалну диплому, а филм је био награђиван и на фестивалима у иностранству у Бомбају и Линцу.

Ss-cf-8.png

Изабрана фотографија

Фрањо Клуз (1913—1944), један од пионира Ратног ваздухопловства НОВ и ПОЈ и народни херој

Фрањо Клуз (1913—1944), један од пионира Ратног ваздухопловства НОВ и ПОЈ и народни херој

Ss-cf-8.png

Партизанска одликовања

Orden narodnog heroja.jpg

Орден народног хероја (мкд. Орден на народен херој; словен. Red narodnega heroja) је био високо југословенско одликовање за храброст, друго највише војно одликовање у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Установљен је 15. маја 1943. године, одлуком Врховног штаба НОВ И ПОЈ, као највише одликовање, мада је још децембра 1941. установљен као почасни назив. Прва особа која је добила ово звање био је Петар Лековић, борац Друге пролетерске бригаде. У току рата, као и после њега овим Орденом је одликовано 1.323 особа — учесника Народноослободилачког рата, као и припадника Савезничких армија. После распада СФРЈ, ово одликовање је уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, односно Државне заједнице Србије и Црне Горе. Ово одликовање последњи пут је додељивано јула 1999. године, после завршетка рата на Косову. Одликовани је са добијањем Ордена народног хероја стицао и почасни назив народни херој Југославије.

Орден је додељен укупно 1.402 пута, а њиме су одликоване и војне јединице, друштвено-политичке организације и осам југословенских градова. Једина особа одликована пута овим Орденом је био председник СФРЈ Јосип Броз Тито, док је последњи одликовани мајор ЈНА Милан Тепић, који је страдао 1991. године.