Портал:НОБ/Чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Portal NOB zvezda.svg

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије  


Clanek tydne.svg ГЛАВНА СТРАНА Clanek tydne.svg РАЗГОВОР Clanek tydne.svg ЧЛАНЦИ Clanek tydne.svg ГАЛЕРИЈА Clanek tydne.svg ПРЕПОРУЧЕНО Clanek tydne.svg НАРОДНИ ХЕРОЈИ Clanek tydne.svg

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик палим борцима у битци на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића

Вјечно хучи Сутјеска

Ss-10.png

Поезија из НОБ



Иде Младен, води партизане

Иде Младен, води партизане,
развео их на све четири стране.
Колико је на Козари грана,
још је више младих партизана.
Ој Козаро не треба ти кише,
хероји те крвљу натопише.
Познају се браћа Козарчани
по пјевању и по ратовању.
Ми смо браћа испод Козарице,
гдје не рађа мајка издајице.
Нас два брата оба ратујемо
не плач мајко ако погинемо...
Немој мала да те љубе дјеца
већ ти чекај свога митраљесца.
Ој Хитлеру, јебем ли ти нану
остаће ти кости на Балкану.

Ss-8.png

Изабрана биографија

Даворјанка Пауновић Зденка

Даворјанка Пауновић Зденка (Кучево, 19. јануар 1921Голник, код Крања, 1. мај 1946) била је студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита.

Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик.

Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир Политбироа ЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар.

У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење.

Ss-10.png

Изабрани чланак

Титова пећина у Дрвару

Дрвар је једно од најпознатиијих места везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, од 1941. до 1945. године. У њему је 27. јула 1941. године изведена прва устаничка акција на територији Босне и Херцеговине, која се касније славила као Дан устанка народа Босне и Херцеговине, а 25. маја 1944. познати немачки десант, у којим су Немци безуспешно покушали да заробе Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита.

Дрвар је за време Другог светског рата чак 2/3 времена био слободан град. После другог ослобођења града, 1. јула 1942. године, окупатор је успео само два пута да продре у град — 27. фебруара 1943. године, за време Четврте непријатељске офанзиве, када се одржао свега 23 дана и 25. маја 1944. године за време Дрварске операције.

Поводом 30-годишњице десанта на Дрвар, 17. маја 1974. године, председник СФРЈ Јосип Броз Тито је град Дрвар одликовао Орденом народног хероја чиме је чиме је Дрвар, уз још седам градова у Југославији, стекао почасно звање града хероја. Такође, 15 грађана Дрвара и околине проглашено је за народне хероје.

Ss-10.png

Партизански филмови

Реклама за „Валтер пиво” у Кини

Валтер брани Сарајево је југословенски партизански филм сниман током 1971. године, а премијерно је приказан 1. јануара 1972. године. Режирао га је Хајрудин Крвавац, а сценарио су написали — Ђорђе Лебовић, Момо Капор, Саво Пређа и Хајрудин Крвавац. Филм је снимљен у продукцији „Босна филма” из Сарајева.

Филм је базиран на слободној интерпретацији догађаја из живота партизанског борца и народног хероја Владимира Перића Валтера (1919—1945), који је у току рата био секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево и руководилац илегалног покрета у граду. Радња филма се дешава крајем 1944. године када група немачких војних армија жури да се извуче из обруча, како би помогла у одбрани Трећег рајха. Истовремено, немачка обавештајна служба чини све да осигура тајност операције „Лауфер”, предузете ради снабдевања горивом војске у повлачењу. Сарајевски илегалци, предвођени обавештајцем Валтером, имају задатак да дознају прави циљ операције и осујете је. Међутим, Гестапо међу илегалце убацује лажног Валтера, који готово уништава покрет отпора. Прави Влатер, који је искусни ратник и проницљиви агент, успева да осујети намере Гестапоа и открије шпијуне, а патом онемогући доставу горива немачким снагама и спречи њихово повлачење.

Захваљујући спектакуларним акционим сценама, али и доста хумора, филм је стекао изузетну популарност и сматра се једним од најуспешнијих партизанских филмова. Временом је постао део популарне културе, а неке реплике из филма добиле добиле су статус култних, попут — Чекам те у пет крај Бегове џамије, Ваздух трепти као да небо гори, Diese Stadt ist Walter и др. Препознатљив печат филму дала је и музика, коју је за филм компоновао Бојан Адамич. Филм је 1975. године био први пут приказан у Кини где је постигао готово невероватан успех и постао један од најгледанијих страних филмова у наредних неколико деценија, који је видело око милијарду и по гледалаца. Велики успех овог филма, отворио је врата југословенској кинематографији у Кини, а Бати Живојиновићу донео готово култни статус међу Кинезима.

Улоге у филму су тумачили познати југословенски глумци — Бата Живојиновић, Раде Марковић, Љубиша Самарџић, Драгомир Бојанић Гидра, Неда Спасојевић, Слободан Димитријевић, Фарук Беголи, Јован Јанићијевић и др. Филм је на Фестивалу југословенског филма у Пули био награђен Сребрном ареном за режију, коју је добио Хајрудин Крвавац.

Ss-cf-6.png

Изабрана фотографија



Уједињени народи против фашизма

Уједињени народи против фашизма
Ss-8.png

Изабране биографије

Тодор Дукин

Тодор Дукин (Стари Бечеј, 13. фебруар 1914Београд, 4. април 1942), столарски радник и учесник Народноослободилачке борбе.

Рођен је 13. фебруара 1914. године у Старом Бечеју. Потицао је из земљорадничке породице. Када је био у шестом разреду основне школе умрла му је мајка, па је по очевој жељи, напустио школовање и прешао на изучавање столарског заната. Године 1930. постао је столарски калфа и тада је почео да ради у Новом Саду, Сремским Карловцима, Ђурђеву и Београду. Током учења заната, наставио је да се самоиницијативно образује читајући књиге и разну литературу. После повратка из војске, 1933. године почео је да ради у Београду. Пошто је био доста образованији, од осталих радника са којима је радио, брзо је схватио незавидан положај радничке класе, па се придружио синдикату дрводељских радника. Често је навраћао у Раднички дом, на Славији, где је почео да чита марксиситичку литературу и да се упознаје са комунистима.

Године 1935. и 1936. учествовао је у штрајковима дрводељских радника. Пошто је током ових штрајкова исказао своје организаторске способности, био је изабран за једног од вођа синдикалне подружнице „Ђерам“. Активно је радио и у спортском клубу „Соко“, а 1937. године је прешао у синдикалну подружницу „Дорћол“. Ту је најпре био изабран за члана пододбора, а потом за председника Подружнице.

Сретен Младеновић Мика

Сретен Младеновић Мика (Крагујевац, 2. август 1916Куршумлија, 12. април 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Рођен је 1916. године у Крагујевцу. Потицао је из сиромашне породице. После основне школе, завршио је војно-техничку школу у Крагујевцу. Потом је отишао у Београд, где се запослио у фабрици мотора у Раковици. Тада се уписао и на факултет, као ванредни студент. Још као ученик војно-техничке школе, прикључио се омладинском револуционарном радничком покрету. Као млади радник у Београду, такође је учествовао у револуционарном радничком покрету. Због учешћа у штрајку, био је ухапшен и осуђен на три месеца затвора. После изласка из затвора, напустио је Београд и прешао у Краљево, где се запослио уз помоћ партијске орагнизације.

Због своје истакнуте револуционарне активности, 1936. године је био примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а 1940. године је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. Као партијски радник активно је радио на омасовљивању радничког покрета, синдикалних организације, Комунистичке партије и Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Због тога је био често хапшен и прогањан од старне полиције. Када је јуна 1941. године извршена реорганизација Окружног комитета КПЈ за Ниш, Мика је и даље наставио да буде његов секретар.
Ss-cf-8.png

Партизанска одликовања

Орден народног хероја.jpg

Орден народног хероја (мкд. Орден на народен херој; словен. Red narodnega heroja) је био високо југословенско одликовање за храброст, друго највише војно одликовање у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Установљен је 15. маја 1943. године, одлуком Врховног штаба НОВ И ПОЈ, као највише одликовање, мада је још децембра 1941. установљен као почасни назив. Прва особа која је добила ово звање био је Петар Лековић, борац Друге пролетерске бригаде. У току рата, као и после њега овим Орденом је одликовано 1.323 особа — учесника Народноослободилачког рата, као и припадника Савезничких армија. После распада СФРЈ, ово одликовање је уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, односно Државне заједнице Србије и Црне Горе. Ово одликовање последњи пут је додељивано јула 1999. године, после завршетка рата на Косову. Одликовани је са добијањем Ордена народног хероја стицао и почасни назив народни херој Југославије.

Орден је додељен укупно 1.402 пута, а њиме су одликоване и војне јединице, друштвено-политичке организације и осам југословенских градова. Једина особа одликована пута овим Орденом је био председник СФРЈ Јосип Броз Тито, док је последњи одликовани мајор ЈНА Милан Тепић, који је страдао 1991. године.