Портал:Општина Баточина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Општина Баточина

Грб Општине Баточина

Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.

Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.

Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.

Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.

Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.

Више о општини Баточина ...

Изабрано насеље

Куће у Никшићу

Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 176 становника (према попису из 2002. било је 148 становника).

Никшић се налази на 209 метара надморске висине, и то на координатама 44° 05′ 57" северно и 21° 01′ 10" источно. Налази се на око 10 km од Баточине, 15 km од Крагујевца и 110 km од Београда.

Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.

Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.

Даље...

Изабрана слика села општине Баточина

CrniKaoBatočina.jpg

Поглед на један део Црног Кала.

остале изабране слике

Песма о бици код Баточине

Верски објекти

Crkva u Crnom Kalu.jpg

Црква Светог Ђорђа у Црном Калу саграђена 2007. године

остале изабране слике

Да ли сте знали

Задаци

Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у одржавању портала о општини Баточина, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области о општини Баточина недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Добри чланци

Cscr-featured.svg Сјајни чланци:

Simple GA.svg Добри чланци:

Изабрана слика Баточине

FK Sloga Batocina.JPG

Клупске просторије Фудбалског клуба Слога из Баточине.

остале изабране слике

Изабрани чланак

Јеремија Д. Митровић

Јеремија Митровић (Брзан, 15. август 1910. — Београд, 29. октобар 2011.) је био српски историчар, универзитетски професор и библиотекар.

Јеремија Митровић ређен је у селу Брзану, Општина Баточина 15. август 1910. године. Основну школу је завршио у Брзану, а гимназију у Крагујевцу. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1934. године. Радио је као наставник у Трећој београдској гимназији, а од 1940. као асистент на филозофском факултету. Током рата два пута је одстрањен са факултета, а трећи пут 1945. године.

Митровић је од 1948. године почео да ради Библиографском институту у Београду, да би од 1953. прешао у Народну библиотеку Србије где је и пензионисан 1970. године.

Поред књига, објавио је око 200 чланака по часописима, листовима и зборницима.

Даље...

Флора и фауна

Специјални резерват природе Брзанско Моравиште, тополе се огледају у води.jpg

Специјални резерват природе Брзанско Моравиште

остале изабране слике

Демографија

Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.

Општина Баточина11760

Школство

Školsko dvorište u Dobrovodici.jpg

Клупе, љуљашке и клацкалице у школском дворишту у Доброводици

остале изабране слике

Спорт

Грб ФК Бадњевац

ФК Бадњевац је фудбалски клуб из Бадњевца, Општина Баточина, основан 1922. године. Најуспешнији је клуб из баточинске општине.

У Бадњевцу је прву фудбалску лопту донео 1922. године студент Богосав Драгојевић из аустријског Граца. До 1942. године клуб се звао Бадњевац, а од тада до 1944. носи име Лепеница, а потом Омладинац. У периоду од 1950 до 1952. године клуб се звао Задругар, а затим поново Омладинац до 1991. године када постаје професионални клуб под својим првим именом ФК Бадњевац. Прво званично игралиште клуб је добио после Другог светског рата. Године 1995. изграђен је стадион који прима око 8.000 места, има две покривене трибине и рефлекторе. Један је од најлепших сеоских стадиона у Србији, а и многи градови немају такав стадион.

Даље...

Спорт

Teren za mali fudbal u Batocini.JPG

Терен за мали фудбал у Баточини.

остале изабране слике

Вести

Internet-news-reader.svg

Извори вести

Учесници

Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.

  1. Марко Станојевић

Вики портали