Портал:Република Српска

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиПортал Република Српска
Flag of Republika Srpska.svg
Seal of Republika Srpska.svg
Map Bih entities cyr.png

Република Српска, неслужбено Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.

Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регионима у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има седам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Америчким Државама и Србији.

уредиИзабрани чланак
Индира Радић

Индира Радић (рођена 14. јуна 1966. у Добоју) српска је певачица фолк, турбо-фолк, поп-фолк и поп музике.

Њени први албуми били су у турбо-фолк жанру, a имали су и по коју фолк песму. Најпознатије међу њима биле су Дај ми обећање, Тужна врбо, Моја ће те љубав стићи, Угаси ме, Иди из живота мога, Кафана, Круг, Осветница и Волиш ли ме ти, па почетком новог столећа и песме Не боли то, Иди љубави, Попиј једну и Лоше комбинације. Од 2004, Радићева бира песме у којима доминира поп звук, те постаје зачетник поп-фолк жанра и прва домаћа звезда која прекида снимање новокомпоноване музике. Управо те године снимила је најуспешнији албум у каријери и отпевала своје највеће хитове. Био је то албум Змај, а познате песме на њему — Мој животе да л‘ си жив, Био си ми драг, Змај, Нисам сумњала и Тетоважа. Радићева је претходне године са Аленом Исламовићем снимила песму Лопов која је постала веома популарна на целом Балкану. На албумима које је издала после Змаја, издвојиле су се песме Април, Љубав кад престане, Малине, Пије ми се, пије, Ако ме заволиш, Хероји, Не долазиш у обзир, Живим да живим, Има туга име, улицу и број, Иде то с годинама, Zodiac, Пожелела, Само туга остала и Рехабилитација. Препознатљива је по свом специфичном, промуклом гласу, за који се сматра да га је немогуће подражавати.

Радићева је 2011. године имала велику повратничку турнеју у Америци. Иако нов албум није била издала три године, интересовање за концерте је било велико. Ова турнеја, као и песме Марија и Zodiac, представљају још један напредак и један од преломних тренутака у њеној каријери. За јубиларни, петнаести албум, Исток, север, југ и запад, који је изашао у децембру 2011, Индира је поред соло песама, снимила неколико дуета са пријатељима и колегама са којима радо сарађује, а њена популарност била је велика као и пре седам година, првенствено захваљујући контроверзном хиту Марија.

Индира је била најпопуларнија и најтиражнија певачица у земљи 2004. и 2005. године, када је имала веома посећене наступе широм Балкана, али и прве солистичке концерте у Београду и Софији. Године 2005. добила је Награду за најбољу певачицу на Балкану, на Данима естраде награду за хит године (Април), четири године касније — награду за хит (Хероји) и певачицу године у Хрватској, а средином 2013. Оскара популарности за дует (Лопов) и певачицу деценије (2001—2010). Радићева је још и носилац ордена Велико срце, принцезе Катарине Карађорђевић, као и титуле српске геј иконе. Дарко Худелист, хрватски новинар, публициста и историчар, написао је да је Индира 2003. године сахранила турбо-фолк и утрла пут модернијим, урбанијим ритмовима, пре свега поп-фолку, да је на кратко скинула са трона Цецу Ражнатовић, и прва после Лепе Брене освојила публику од Словеније до Бугарске, и назвао је краљицом поп-фолка.

Даље...
уредиДа ли сте знали...
Sastavci.png
уредиСјајни и добри чланци
уредиПомозите и Ви
уредиОбавјештења

Проглашени су побједници такмичења у фотографисању природних и непокретних културних добара Републике Српске. Ово такмичење под називом Трагом душе 2015. трајало је од 1. јула до 31. августа 2015. године. Награђене фотографије природних добара:
Np sutjeska maglic.JPG 1. мјесто, Janjska Otoka.jpg 2. мјесто, Говјештица 01.jpg 3. мјесто.
Награђене фотографије непокретних културних добара:
8č. Crkvica u Dobreljima.jpg 1. мјесто, Let sa Cuprije.JPG 2. мјесто, Praistorijska gradina Straževica, Dragaljevo Berkovići.jpg 3. мјесто.

уредиИзабрана слика
уредиИзабрана биографија
Лусија Кимани

Лусија Кимани Mwahiki-Марчетић (Каџиадо, Кенија, 21. јун 1980) је атлетичарка бањалучког Борца, Републике Српске и Босне и Херцеговине пореклом из Кеније. Била је најбоља спортисткиња Републике Српске 2006. године.

У априлу 2004. године у Салцбургу у Аустрији, учествовала је са групом кенијских атлетичара на „Салцбуршком полумаратону“. Ту је упознала Синишу Марчетића родом из Приједора у Републици Српској, Босни и Херцеговини, који је студирао у Салцбургу, бавио се атлетиком и трчао је на том маратону. Та веза је завршила браком. Преселила се у Приједор, узела држављанство Републике Српске и почела тренирати у АК Борцу из Бањалуке.

Даље...
уредиКатегорије
уредиСродни портали
уредиСродни пројекти
уредиОстали портали
Портал