Портал:Република Српска
Портал Република Српска
Република Српска, неслужбено Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.
Дан Републике Српске се обележава 9. јануара као један од републичких празника у Републици Српској.
Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.
Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.
Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регионима у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има седам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Америчким Државама и Србији.
Изабрани чланак
Стефан Немања или Стеван Немања (1113 — 13. фебруар 1199, владао (1166) 1168 — 25. март 1196) био је средњовековни српски владар, велики жупан Рашке, оснивач владарске лозе Немањића и оснивач најмоћније српске државе. Заједно са сином Растком сматра се оцем Српске православне цркве. Током живота подигао је и обновио већи број цркви и манастира које се сматрају његовим задужбинама, а последње године свог живота провео је као монах Симеон у својој задужбини, манастиру Хиландар, у ком је умро и у ком је сахрањен 1199. године. Тело му је 1208. године пренесено у манастир Студеницу где се и данас налази, а Српска православна црква га је канонизовала као светог Симеона Мироточивог.
Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је између 1166. и 1168. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину (1143—1180) и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.
На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је сабор против богумила у Рашкој, након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано јеретичким. На међународном плану је улазио у велике савезе против Византије, шаљући своје посланике чак у Нирнберг на преговоре са светим римским царем Фридрихом Барбаросом (1155—1190), али је био и одан вазал Манојлу Комнину, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176).
Да ли сте знали...
- ... да је ФК Борац Бања Лука као друголигаш освојио Куп Југославије у фудбалу 1987/88 побједом у финалу над Црвеном звездом?
- ... да је насељено мјесто Међуречје, које припада општини Рудо у Републици Српској, окружено са свих страна територијом Републике Србије?
- ... да је Врбања најдужа ријека која цијелим својим током, дужине 95,4 km, тече кроз Републику Српску? Друга је Укрина, чија дужина тока износи 80,9 km.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Бадњак • Град Бања Лука • Грб Бање Луке • Здухаћ • Индира Радић • Историја Срба пре Немањића • Мркоњић Град • Небојша Глоговац • Петар Кочић • Сеоба Срба • Споменик палим Крајишницима • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин
Добри чланци:
Избори у Републици Српској • Милан Тепић • Ратко Младић • Република Српска • Свети Георгије убива аждаху • Црква босанска
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Горица (планина) • Водени парк Аквана • Тодор Лазаревић • Ластванско језеро • Билећко поље • Марица Гајић • Берзански индекс Републике Српске • Турјаница • ОК Јединство Брчко • ЖКК Слобода Нови Град • Планине Републике Српске • Судови Републике Српске • Пољопривреда Републике Српске • Енергетика у Републици Српској
- Потребне слике: Касиндо • Шековићи • Пелагићево • Милићи • Лопаре • Хреша • Небојша Голић • Јелена Лоловић • Братунац • Милорад Каралић • Слађана Голић • Ратко Радовановић • Саша Чађо • Александар Околић • Тања Ступар-Трифуновић • Вукашин Вишњевац • Небојша Поповић • Драгана Станковић • Ђорђе Ђурић
Обавјештења
Проглашени су побједници такмичења у фотографисању природних и непокретних културних добара Републике Српске. Ово такмичење под називом Трагом душе 2015. трајало је од 1. јула до 31. августа 2015. године.
Награђене фотографије природних добара:
1. мјесто, 
2. мјесто, 
3. мјесто.
Награђене фотографије непокретних културних добара:
1. мјесто, 
2. мјесто, 
3. мјесто.
Изабрана слика
Изабрана биографија
Васо Пелагић (Горњи Жабар, 1833. — Пожаревац 1899.) био је представник утопијског социјализма код Срба у другој половини XIX вијека, просвјетни радник и народни љекар. Послије двије године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку и постао је управник Српско православне богословије, која је била и прва средња школа у Босанском пашалуку. За школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао је 1867. године у Београду „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“.
Учествовао је у Српском устанку у Херцеговини и Босни, који је избио 1875. године, и написао „Програм усташких права“ и друге меморандуме за устанике. Идејама које је објавио у својим књигама, брошурама и новинским чланцима, имао је велики утицај на радничке и сељачке масе на просторима Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Бугарске.
