Портал:Република Српска
Портал Република Српска
Република Српска, неслужбено Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.
Дан Републике Српске се обележава 9. јануара као један од републичких празника у Републици Српској.
Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.
Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.
Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регионима у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има седам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Америчким Државама и Србији.
Изабрани чланак
Стефан Немања (понекад Стеван, црквенословенски: Стѣфань; око 1113 — 13. фебруар 1199) је био велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку.
Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и, заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.
Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је између 1166. и 1168. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину (1143 — 1180) и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.
На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је сабор против богумила у Рашкој, након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано јеретичким. На међународном плану је улазио у велике савезе против Византије, шаљући своје посланике чак у Нирнберг на преговоре са светим римским царем Фридрихом Барбаросом (1155—1190), али је био и одан вазал Манојлу Комнину, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176).
Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.
Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196, а за свог наследника је одредио средњег сина Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 1217 — 1228), у договору са византијским царем Алексијем III (1195 — 1203), чијом ћерком Евдокијом је Стефан био ожењен. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.
Да ли сте знали...
- ... да је ФК Борац Бања Лука као друголигаш освојио Куп Југославије у фудбалу 1987/88 побједом у финалу над Црвеном звездом?
- ... да је насељено мјесто Међуречје, које припада општини Рудо у Републици Српској, окружено са свих страна територијом Републике Србије?
- ... да је Врбања најдужа ријека која цијелим својим током, дужине 95,4 km, тече кроз Републику Српску? Друга је Укрина, чија дужина тока износи 80,9 km.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Бадњак • Град Бања Лука • Грб Бање Луке • Здухаћ • Индира Радић • Историја Срба пре Немањића • Мркоњић Град • Небојша Глоговац • Споменик палим Крајишницима • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин
Добри чланци:
Избори у Републици Српској • Ратко Младић • Република Српска • Свети Георгије убива аждаху • Црква босанска
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Горица (планина) • Водени парк Аквана • Тодор Лазаревић • Ластванско језеро • Билећко поље • Марица Гајић • Берзански индекс Републике Српске • Турјаница • ОК Јединство Брчко • ЖКК Слобода Нови Град • Планине Републике Српске • Судови Републике Српске • Пољопривреда Републике Српске • Енергетика у Републици Српској
- Потребне слике: Касиндо • Шековићи • Пелагићево • Милићи • Лопаре • Хреша • Небојша Голић • Јелена Лоловић • Братунац • Милорад Каралић • Слађана Голић • Ратко Радовановић • Саша Чађо • Александар Околић • Тања Ступар-Трифуновић • Вукашин Вишњевац • Небојша Поповић • Драгана Станковић • Ђорђе Ђурић
Обавјештења
Проглашени су побједници такмичења у фотографисању природних и непокретних културних добара Републике Српске. Ово такмичење под називом Трагом душе 2015. трајало је од 1. јула до 31. августа 2015. године.
Награђене фотографије природних добара:
1. мјесто, 
2. мјесто, 
3. мјесто.
Награђене фотографије непокретних културних добара:
1. мјесто, 
2. мјесто, 
3. мјесто.
Изабрана слика
Изабрана биографија
Велимир Сомболац (27. фебруар 1939, Бања Лука) бивши је фудбалер и репрезентативац Југославије. Током своје клупске каријере играо је за ФК Борац Бања Лука, ФК Партизан, ФК Олимпија и ФК Оријент. Са Партизаном је четири пута освојио првенство Југославије: 1961, 1962, 1963. и 1965. године. У дресу партизана играо је и четвртфинале Купа европских шампиона 1964. године. Наступао је за млађе селекције Југославије до 1959. године. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1960.
Након распада Југославије, Велимир Сомболац је радио у Фудбалском савезу Републике Српске. Био је слектор репрезентације Републике Српске.
