Портал:Србија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Portserbia.jpg

О Србији

Flag of Serbia.svg

Coat of arms of Serbia.svg

Serbia in Europe.svg

Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.

Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Изабрани чланак

Сеоба Срба Паје Јовановића, верзија слике урађена око 1896. године према првобитној замисли, изложена у Народном музеју Панчево

Сеоба Срба, или пун назив Сеоба Срба под патриархом Арсенијом III Црнојевићем, јесте низ од четири сличне уљане слике српског реалисте Паје Јовановића које приказују Србе, предвођене патријархом српским Арсенијем III Црнојевићем, како напуштају Стару Србију током Великих сеоба Срба 16901691. године. Прву је наручио карловачки митрополит и патријарх српски Георгије Бранковић 1895. године, и требало је да буде приказана на Миленијумској изложби у Будимпешти сљедеће године. По мишљењу српског свештенства, то је требало послужити легимитизацији српских захтјева за вјерску аутономију и дјелимичну самоуправу у Аустроугарској, подржавајући тврдњу да су Срби напустили своју отаџбину по налогу Светог римског цара како би заштитили хабзбуршке границе.

Прва слика је завршена 1896. године са димензијама 380×580 cm, а нешто касније те године је представљена патријарху Геогрију. Незадовољан, патријарх је од Јовановића затражио да овој рад прилагоди у складу са ставом цркве о сеоби. Иако је Јовановић измјену направио релативно брзо, он то није стигао да уради на вријеме како би била приказана у Будимпешти и стога је морала бити приказана у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима. Јовановић је завршио укупно четири верзије слике, од којих су три преживјеле. Прва верзија је изложена у згради Патријаршије у Београду, друга се налази у Народном музеју Панчево а четврта у Конаку кнегиње Љубице у Београду. Сеоба Срба има култни статус у српској популарној култури, а неколико аутора сматра је једним од најбољих Јовановићевих дјела.

Даље...

Остали изабрани чланци

Изабрана слика

Да ли сте знали

Сјајни и добри чланци

  • Cscr-featured.svg Сјајни чланци:

Београд - Владе Дивац - Грб Београда - Душан Јерковић - Живко Павловић - Историја Срба пре Немањића - Јован Владимир - Јован Цвијић - Михајло Пупин - Ниш - Новак Ђоковић - Општина Баточина - Оџаци - Сеоба Срба - Случај Рачак - Споменик борцима Револуције - Србија - Стари Рас - Стефан Лазаревић - Стефан Немања - Стефан Милутин - Струганик - Сува планинаНишка БањаСићевачка клисураВојна болница Ниш

  • Simple GA.svg Добри чланци:

Александар Ђорђевић - Ана Ивановић - Београдска тврђава - Винчанска култура - Вршачки замак - Градска општина Нови Београд - Градска општина Савски венац - Војводина у Народноослободилачкој борби - Вукашин Мрњавчевић - Драгутин Калор Милодановић - Егзит - Манастир Црна Река - Никола Пашић - Неготин - Немањићи — рађање краљевине - Нови Сад - Свети Георгије убива аждаху - Симонида Немањић - Скореновац - Спасенија Цана Бабовић - Спомен-гробље на Крушику - Сремска Митровица - ФК Текстилац Оџаци - Цинцар Јанко Поповић

Вести

Изабрана биографија

Јосиф Панчић

Јосиф Панчић (5. април 1814 - 25. фебруар 1888) је био срспки ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему је названа Панчићева оморика. Његово име носи и највиши врх Копаоника.

Панчић се родио у буњевачкој породици у селу Брибиру као четврто дете Павла и Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрине, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу општине Брибир.


Помозите и Ви


На данашњи дан

Категорије

Уредници

Сродни пројекти

Србија на Викивестима     Србија на Викимедијиној Остави
Вести Слике и мултимедијални фајлови
:n:sr:Србија
Commons:Србија

Остали портали