Портал:Србија

Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије налазе се две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Према Уставу Србије, Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права. На северу се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Северном Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.
Од завршетка Првог светског рата била је саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006, као наследница СЦГ, Србија је поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Стефан Лазаревић познат и као Стеван Високи (Крушевац, 1377 – Главица код Крагујевца, 19. јул 1427) је био син кнеза Лазара који је са титулама кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427) владао Србијом. У своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку.
Након очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице Хребељановић је владао до свог пунолетства 1393. године.
Као отомански вазал, предводио је српске помоћне одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио титулу деспота (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. године, ступио је у вазалне односе и са мађарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву, Београд (у који 1405. године сместио своју престоницу), Голубац и друге поседе, а касније (1411) и Сребреницу.
Ада Циганлија ∙ Београд ∙ Велико ратно острво ∙ Владе Дивац ∙ Војна болница Ниш ∙ Грб Београда ∙ Душан Јерковић ∙ Живко Павловић ∙ Историја Срба пре Немањића ∙ Јован Владимир ∙ Јован Цвијић ∙ Михајло Пупин ∙ Марко Гобељић ∙ Ниш ∙ Новак Ђоковић ∙ Општина Баточина ∙ Оџаци ∙ Сеоба Срба ∙ Случај Рачак ∙ Споменик борцима Револуције ∙ Србија ∙ Стари Рас ∙ Стефан Лазаревић ∙ Стефан Немања ∙ Стефан Милутин ∙ Струганик ∙ Сува планина ∙ Нишка Бања ∙ Сићевачка клисура ∙ Храм Светог Саве у Београду
Александар Ђорђевић ∙ Ана Ивановић ∙ Београдска тврђава ∙ Винчанска култура ∙ Вршачки замак ∙ Галија (музичка група) ∙ Градска општина Нови Београд ∙ Градска општина Савски венац ∙ Војводина у Народноослободилачкој борби ∙ Вукашин Мрњавчевић ∙ Драгутин Калор Милодановић ∙ Дејан Медаковић ∙ Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа ∙ Иво Андрић ∙ Историја Пирота ∙ Манастир Црна Река ∙ Никола Јокић ∙ Никола Пашић ∙ Немањићи — рађање краљевине ∙ Нови Сад ∙ Приштина ∙ Свети Георгије убива аждаху ∙ Симонида Немањић ∙ Скореновац ∙ Спасенија Цана Бабовић ∙ Спомен-гробље на Крушику ∙ Сремска Митровица ∙ ФК Текстилац Оџаци ∙ Фудбалска репрезентација Србије ∙ Цинцар Јанко Поповић

Струганик је насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, насеље је имало свега 204 становника, док је према попису из 2002. године имало 276 становника. Према подацима пописа из 1991. године, у селу је живело 290 становника. Село је смештено у оном делу области Колубара где Ваљевске планине замењују њене питомине и равнице. Развило се по теменима кȏсӣх које су широка развођа између изворишних кракова река Рибнице и Топлице. Струганик лежи под планином Маљен, а најстарији помен села везује се за 1737. годину.
Током своје историје, Струганик је био место важних догађаја за националну историју. У Првом светском рату, његов најпознатији мештанин — војвода Живојин Мишић — командовао је битком чији се један од епицентара налазио на територији села; битку је извојевао. Током Другог светског рата, село је било место неуспелих преговора равногорских четника и партизана, што је био увод у крвави грађански рат. Такође, овде су Немци зиме 1941. покушали да заробе вођу равногорског покрета генерала Драгољуба Михаиловића. Велики број мештана села је у оба рата давао животе у српској војсци и у оба најмасовнија покрета отпора.
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
-
Шидска црква Сава Шумановић
-
Девојка у плавом Ђура Јакшић
-
Борба петлова Паја Јовановић
-
Стојан Ћелић
-
Портрет старице Надежда Петровић
-
Доручак Михаило Миловановић
-
Лик у огледалу Марко Челебоновић
-
Старинари на периферији Бора Барух
-
Словачка соба у Петровцу Зуска Медвеђова
-
Колона Ђорђе Андрејевић Кун
-
Топло ружичасто са хладним сивим Милена Павловић-Барили
-
Сто са више боца Љубица Цуца Сокић
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.