Портал:Сједињене Америчке Државе/Чланак месеца

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чланци месеца[уреди]

Јануар[уреди]

Амерички долар

Долар је средство плаћања, обрачуна и размене у САД. Такође је распрострањен као резервна валута у неким другим земљама у свету. Тренутно издавање долара контролишу америчке Федералне резерве. Симбол који је најчешће у употреби за амерички долар је знак долара ($). ISO 4217 код за амерички долар је USD; амерички долар је такође означен као US $ од стране Међународног монетарног фонда. Амерички долар се састоји од 100 центи.

У 1995. години преко 380 милијарди долара у америчкој валути је у употреби, од тога двије трећине ван Сједињених Држава. А од априла 2004. године готово 700 милијарди долара је у оптицају и то још увек две трећине ван Америке. Сједињене Државе су једна од неколико земаља које користе назив долар за своју валуту. Неколико земаља користе амерички долар као своју званичну валуту, а у многима се долар употребљава као дозвољено средство плаћања. Американци често користе и реч бак (buck) за долар. Овај термин је настао приликом трговине кожама у колонијално доба.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Фебруар[уреди]

F-22 раптор

F-22 раптор (енгл. F22-Raptor) је једини борбени авион пете генерације у оперативној употреби. Може да лети с већим брзинама од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања. Основна намена му је постизање превласти у ваздушном простору а секундарна дејство по земаљским циљевима.

F-22 је способан да лети на изузетно великим висинама и с великим брзинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, елекртонске и друге опреме, система управљања и за смањење уочљивости и могућности откривања са земље и из ваздуха (стелт технологија).

Неколико држава попут, Јапана, Аустралије, Израела показало је жељу за куповином Раптора, али је амерички Конгрес ставио забрану на продају, чак и поузданим америчким савезницима.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Март[уреди]

Сателитска фотографија Заливске области

Заливска област Сан Франциска (енгл. San Francisco Bay Area), такође позната само као Заливска област (енгл. Bay Area), је географски разновсна метрополитанска област која окружује залив Сан Франциска у северној Калифорнији. Заливска област је дом за више од седам милиона људи, и састоји се од градова, војних база, аеродрома, укомпонованих са регионалним, државним и националним парковима, расутих преко девет округа (десет по неким агенцијама) и повезаних великом мрежом путева, ауто-путева, железничких пруга и приградских система железнице.

Заливска област, за разлику од типичних метрополитанских области, садржи неколико истакнутих урбаних градских и приградских центара. Иако је сада Сан Хозе највећи град у Заливској области (прешао Сан Франциско на попису 1990), кроз већи део историје Сан Франциско је био највећи град, а и сада је остао главни центар региона.

Са процењеном популациом у 2005. години на 7.168.176 становника, Сан Хозе – Сан Франциско – Оукленд обједињена статистичка област је пета по величини консолидована метрополитанска област у Сједињеним Државама.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Април[уреди]

Поглед на Ен Арбор ка улицама Либерти и Стејт. Види се биоскоп Мичиген, водећа књижара Бордерса, познати мурал и неколико зграда Универзитета Мичигена.

Ен Арбор (енгл. Ann Arbor) је град у америчкој савезној држави Мичиген и седиште округа Воштено. Ен Арбор је седми по величини град у Мичигену, са 114.024 становника према попису из 2000, од чега су 36.892 студенти и последипломци. Наводно назван по супругама оснивача и богатим засадима дрвећа у области града, Ен Арбор је најпознатији као седиште главног кампуса Универзитета Мичигена, који је премештен из Детроита 1837.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Мај[уреди]

Симпсонови“ (енгл. The Simpsons) је америчка цртана ТВ-серија аутора Мета Грејнинга у продукцији куће Фокс нетворк. Серија је постала једна од првих успешних серија ове, куће а такође и једна од најуспешнијих и најцењенијих телевизијских серија у историји медија. Серија је у ствари „спин-оф“ серије кратких анимираних филмова првобитно емитованих у емисији „Трејси Улман шоу“.

Серија је сатирична пародија начина живота америчког средњег сталежа, представљеног кроз живот породице из наслова. Бави се разним аспектима човековог живота, баш као и америчком културом, друштвом у целини, али и самим феноменом телевизије, а најпознатија је по самокритичком хумору те по метареференцама. И сама породица из серије имала је значајан уплив на поп-културу, па су у свакодневну употребу ушле разне фразе из серије, а узвик незадовољства „доу“ (d'oh) уврштен је и у речник енглеског језика. Наводи се да је настанак многих анимираних серија за одрасле био под утицајем „Симпсонових“, при чему се нарочито мисли на серије „Краљ брда“, „Саут Парк“ и „Породични човек“. Иако је током последњих неколико година, по некима, дошло до пада квалитета, серија је још увек веома гледана и даље добија позитивне критике.

Серија „Симпсонови“ је до данас најдуготрајнији амерички ситком и најдуготрајнија анимирана серија уопште. Од дана емитовања прве епизоде (17. децембра 1989.) па до данас, за 18 сезона произведено је и емитовано 385 епизода. Дана 20. марта 2006. почело се са радом на епизодама деветнаесте сезоне које ће бити емитоване 2007-2008. године. Завршна епизода ове сезоне биће 400. по реду, а прослава двадесетогодишњице серије одржаће се 2007. године. 27. јула 2007. била је премијера дугометражног филма Симпсонових.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Јун[уреди]

Панорама Бостона

Бостон (енгл. Boston) је главни и највећи град државе Масачусетс у Сједињеним Америчким Државама. Као највећи град Нове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром. По попису становништва из 2010. у њему је живело 617.594 становника. Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4,4 милиона становника.

Бостон је основан 1630. године доласком Енглеза на полуострво Шомут. Током Америчке револуције, крајем 18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврта, попут Бостонског масакра и Бостонске чајанке. Неколико битака током револуције су се одвијале у самом центру данашњег града – опсада Бостона и битка код Банкер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар са својом луком на Атлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста. Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао прву основну школу која се финансирала из државног буџета, Латинска школа Бостона (основана 1635. године), први колеџ – Харвард (основан 1636. године), као и први подземни метро.

Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар за истраживања у области науке. Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у САД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Јул[уреди]

Мајами

Мајами (енгл. Miami) је град смештен у југоисточном делу америчке савезне државе Флориде. Мајами је други највећи град на Флориди, али и највећи град и седиште округа Мајами-Дејд. Такође је највећи град у метрополитанском подручу јужне Флориде, које се састоји од округа Мајами-Дејд, Броувард и Палм Бич,и највеће метрополитанско подручје у југоисточном делу САД.

Мајами је као град службено основан 28. јула 1896. с популацијом нешто већом од 300 становника. Године 1940. у граду је живело 172.172 становника, а према попису становништва из 2000. град је имао 362.470 становника док је његово шире метрополитанско подручје имало популацију већу од 5 милиона. Према процени из 2004. у граду је живело 379.724 становника.

Велики пораст броја становника посљедњих година резултат је миграција унутар САД, као и имиграције. Шире подруче Мајамија место је где се сусрећу бројне културе и налази се под снажним утицајем велике популације етничких Латиноамериканаца и карипских острваца од којих су многи изворни говорници шпанског и хаићанског језика.

Важност регије као међународног финанцијског и културалног средишта дигла је Мајами до статуса светског града, а уз Атланту град је једно од најважнијих пословних средишта у југоисточном делу САД.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Август[уреди]

амерички маринац стоји у близини положаја "брдо 123" на Едсоновом гребену након битке.

Битка за Едсонов гребен, позната и као Битка за крвави гребен и Битка за гребен, је била копнена Пацифичке кампање у Другом светском рату, између царске јапанске армије и савезничких копнених снага (већином америчких маринаца). Битка се одиграла од 12. до 14. септембра 1942. године, на острву ГвадалканалСоломонова острва, и била је то друга од три посебне велике јапанске копнене офанзиве током Гвадалканалске кампање.

У бици, амерички маринци, под општом командом америчког генерал-мајора Александра Вандегрифта, одбијају нападе јапанске 35. пешадијске бригаде, која је била под командом јапанског генерал-мајора Кијотаке Кавагучија. Маринци су бранили периметар Лунга, где се налазио аеродром „Хендерсеново поље“, који је преузет од Јапанаца одмах након савезничког искрцавања на Гвадалканал 7. августа 1942. године. Кавагучијева јединица је послата ка Гвадалканалу као одговор на савезничка искрцавања, са задатком да преотме аеродром и истера савезничке војнике са острва. Потцењујући бројност савезничких снага на Гвадалканалу, које су у то време бројале око 12.000 људи, Кавагучијевих 6.000 војника изводе неколико ноћних фронталних јуриша на савезничку одбрану. Главни јапански напад се догодио у близини гребена Лунга, јужно од аеродрома „Хендерсеново поље“, где су се налазиле неколико јединице из америчког маринског корпуса, углавном трупе из 1. рајдерског и 1. падобранског батаљона, које су биле под командом америчког потпуковника Едсона. Премда је одбрана америчких маринаца готово прегажена, Кавагучијев напад је пропао са великим губицима јапанских војника.

Пошто су кључ одбране биле Едсонове јединице на гребену, гребен се обично назива „Едсонов гребен“ у историјским књигама западног порекла. Након битке за Едсонов гребен, Јапанци настављају да шаљу трупе на Гвадалканал, ради новог покушаја заузимања аеродрома „Хендерсеново поље“, који је директно утицао на јапанске офанзивне операције у осталим областима јужног Пацифика.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Септембар[уреди]

Куле Светског трговинског центра после напада.

Напади 11. септембра 2001. године су били серија координисаних терористичких напада против Сједињених Америчких Држава који су се догодили у уторак, 11. септембра 2001. године. Према званичном извјештају Комисије 911, 19 особа у служби Ал-Каиде, мреже милитантних вахабијских организација, отело је 4 америчка авиона. Два су ударила у Светски трговински центар (СТЦ) на Менхетну у Њујорку, по један у сваки солитер у 17 минута разлике, убрзо након чега су се оба солитера срушила. Трећи авион је ударио у Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД у општини Вашингтон. Четврти авион се срушио у руралном делу Пенсилваније 130 km источно од Питсбурга након што су путници пружили отпор отмичарима .

Извештај комисије 9/11 је показао да су нападачи претворили отете авионе у највеће самоубилачке бомбе у историји, те су извршили најубитачније нападе икад почињене против Сједињених Америчких Држава. Напади 11. септембра су релативно најзначајнији догађај који се до сада десио у 21. веку у смислу општих економских, социјалних, културних и војних последица које су уследиле у Сједињеним Америчким Државама и многим другим деловима света.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Октобар[уреди]

Бивша зграда Хане и Барбере на адреси 3400 Булевар Кахуенга у Студио граду у Калифорнији , сликано 2007 године.

Хана и Барбера је била америчка продукцијска кућа за цртане филмове која је продуцирала анимирани телевизијски и биоскопски програм четрдесет и пет година између 1957. и 2001. Хана-Барберу су основали 1944. Метро-Голдвин-Мајерови анимациони режисери Вилијам Хана и Џозеф Барбера под називом Х-Б Ентерпрајзиз, који је коришћен за продукцију телевизијских реклама.

Пошто је МГМ затворио свој студио за анимације 1957, Х-Б Ентерпрајзиз је постао главни посао Хане и Барбере и компанија је променила назив у Хана и Барбера продукцију 1960. За три деценије, Хана и Барбера су произвели много успешних цртаних филмова, на пример Породица Кременко, Породица Џетсонс, Хики и пријатељи, Медведић Јоги, Џони Квест, Скуби-Ду и Штрумфови, сви они ће постати иконе западне поп културе.

Године 1991, компанију је купио Тарнер Бродкастинг, у главном из разлога како би Тарнер могао да употреби њихову библиотеку која је садржала преко 300 цртаних филмова и серија како би је искористио као основу потребну за његов нови програм Картун Нетворк канал за кабловску телевизију. Промењен је назив у Х-Б Продукцијска компанија и 1992, у Хана и Барбера цртани филмови 1993, студио је наставио са производњом без активног деловања Вилијама Хане или Џозефа Барбере, они су обојица отишли у полу-пензију, али су и даље остали водећа лица студија.

За време касних 1990-тих, Тарнер је Хана и Барберу искључиво окренуо продукцији нових материјала за Картун Нетворк. 1996, Тарнер Бродкастинг је купио Тајм Ворнер. Пошто је Вилијам Хана умро 2001, Хана и Барбера је постао део Варнер Брадерс Анимејшена, и Картун Нетворк студија настављена је продукција Картун Нетворкових цртаних филмова. Џозеф Барбера је остао са Варнер Брадерс Анимејшеном као церемонијално лице све до његове смрти 2006.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Новембар[уреди]

Вашингтон прелази Делавер

Амерички рат за независност (1775-1783), који је такође познат и као Амерички револуционарни рат, је био рат између Краљевине Велике Британије и тринаест „Уједињених колонија“ (Њу Хемпшир, Масачусетс, Род Ајленд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Пенсилванија, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина и Џорџија). Рат је представљао врхунац политике Америчке револуције током које су колонисти хтели да збаце британску власт. Битком код Лексингтона (18. априла 1775) отпочео је рат за стицање независности. Током рата, 4. јула 1776. донета је декларација независности и проглашена самосталност од британске круне.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди

Децембар[уреди]

Вашингтон

Вашингтон (енгл. Washington, D.C.) је главни град Сједињених Америчких Држава. Добио је име по Џорџу Вашингтону, врховном заповеднику америчке војске у Америчкој револуцији и првом председнику САД.

У Вашингтону су седишта све три гране америчке савезне владе (извршне, законодавне и судске), као и седишта већине савезних служби. Вашингтон је и седиште Светске банке, Међународног монетарног фонда и Организације америчких држава, као и многих других међународних и националних установа. Вашингтон такође има бројне америчке споменике, музеје и спортске клубове, па је једно од главних туристичких одредишта у САД. Осим тога, главно градско шеталиште се често користи за масовне политичке демонстрације.

У САД се град службено зове Washington, D.C.. Скраћеница D.C. значи District of Columbia (Дистрикт Колумбија), јер је град смештен у посебном савезном дистрикту којим управља градско поглаварство, па се у пракси град и дистрикт поклапају.

Према попису становништва из 2003. дистрикт има 563.384 становника. Ако се узме у обзир „метрополитанско подручје“ Вашингтона, које осим дистрикта укључује делове Мериленда, Вирџиније и Западне Вирџиније, онда има више од 4,7 милиона становника.

даље ...
Остали изабрани чланци


уреди