Портал:Физика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Физика
FIZlogo.png

„Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица”

Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике. Најсроднија наука физици је хемија

Чланак месеца
Неутрино удара у протон у комори са мехурићима. Судар се одиграо када настају три трага на десној страни фотографије.

Неутрино је елементарна честица. Спада у лептоне, нема наелектрисање, спин је полубројни () па спада у фермионе. Сва до сада опажена неутрина су леве хеличности (т.ј., реализовано је само једно од два могућа спинска стања; хелицитетом се изражава пројекција спинског момента на правац кретања). Дуго се веровало да нема масу, међутим, постоје индикације да неутрино ипак има масу, мада врло малу. Постојање неутрина је постулирао Волфганг Паули, име им је дао Енрико Ферми, а експериментално их регистровао Фредерик Рејнс 1956, за шта је добио Нобелову награду за физику 1995. године.

Остали изабрани чланци

Изабрана слика
Најновије вести

додај

Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org

Категорије физике
Познати физичари
Биографија
Џејмс Клерк Максвел

Џејмс Клерк Максвел (енгл. James Clerk Maxwell; Единбург, 13. јун 1831Кембриџ, 5. новембар 1879), био је шкотски физичар и математичар. Максвел је, истражујући везу између електрицитета и магнетизма, према Фарадејевој идеји, закључио да су истог феномена, таласне природе, чија је брзина равна брзини светлости (3.0 × 108 m/s) и да је видљива светлост електромагнетне природне радијације. Такође је тврдио да су инфрацрвена и ултраљубичаста светлост међусобно исте природе. Ову тврдњу Максвела потврдио је убрзо, 1888, Хајнрих Рудолф Херц.

Максвел је 1864. публиковао динамичку теорију електричног поља, којом је понуђено математичко објашњење електромагнетизма, данас познате као Максвелове једначине. Он се, такође, бавио истраживањима термодинамике кретања молекула гасова, из чега је произашао закон дистрибуције по Максвел-Болцману, који објашњава настанак топлоте услед кретања молекула. Максвел је, поред тога, 1861. произвео прву колор фотографију. И у доменима астрономије утврдио је да су сатурнови прстенови састављени од безброј малих тела, која складно, у правилном међусобном распореду, ротирају око Сатурна.

Остале изабране биографије

Потребно урадити
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Историја физике - Квантна теорија поља - Зрак - Материјал - Навје-Стоксове једначине -

Џозеф Хенри - Феликс Савар - Виктор Хес - Јозеф Штефан - Џејмс ван Ален

Потребно проширити:
Катода - Катодни зраци - Орбита - Теоријска физика

Да ли сте знали...
Области физике
Додатне информације

Додатне информације

P physics.png
Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.
Остали портали