Портал:Физика

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Физика
FIZlogo.png

Викицитати „Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица”

Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике. Најсроднија наука физици је хемија

Fizyka diagram feynmana.png
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Чланак месеца
Овај жироскоп задржава усправном (у вертикалном правцу) своју осу ротације захваљујући закону одржања његовог момента импулса.

Момент импулса (познат и као момент количине кретања или угаони момент) је физичка величина којом се мери настојање материјалног тела да настави да ротира. Формално се дефинише као:

Моментом импулса се изражава како кретање тела по орбити (кружење Земље око Сунца) тако и ротација тела око сопственог центра масе (ротација Земље око сопствене осе). Момент импулса је векторска величина, дакле, поседује интезитет, правац и смер. Правац вектора момента импулса је нормалан на раван орбите тела (паралелан са осом ротације) и поклапа се са правцем вектора угаоне брзине. Момент импулса има димензије дејства, ML2T-1 и у МКС систему изражава се у Џул-секундама J s ili N m s, а СИ јединица за момент импулса је kgm2s-1 (килограм метар на квадрат у секунди ).

Остали изабрани чланци

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика


Мајснеров ефекат - магнет лебди изнад суперпроводника хлађеног течним азотом. Константна електрична струја тече по површини суперпроводника и тежи да истисне магнетно поље из суперпроводника. На тај начин та струја ствар електромагнет који одбија магнет, па он лебди.


Мајснеров ефекат - магнет лебди изнад суперпроводника хлађеног течним азотом. Константна електрична струја тече по површини суперпроводника и тежи да истисне магнетно поље из суперпроводника. На тај начин та струја ствар електромагнет који одбија магнет,па он лебди.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Најновије вести

додај

Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Познати физичари
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Биографија
Милева Марић-Ајнштајн

Милева Марић-Ајнштајн (19. децембар 1875, Тител, Аустроугарска, данас Србија - 4. август 1948, Цирих, Швајцарска), српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустроугарске) као најстарија од троје деце у породици официра аустроугарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу.

Остале изабране биографије

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Потребно урадити
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Фотојонизација - Историја физике - Лоренцове трансформације - Квантна теорија поља - Ротација - Зрак - Материјал - Навје-Стоксове једначине - Звучни таласи

Потребно проширити:
Динамика флуида - Потенцијална енергија - Атомско језгро - Квантна механика - Катода - Катодни зраци - Магнет - Орбита - Равнотежа - Нуклеарна физика - Теоријска физика

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Области физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Додатне информације

Додатне информације

P physics.png
Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТЛингвистикаМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија