Портал:Физика
Физика
Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је основна фундаментална природна наука која проучава основна или суштинска својства природних појава и тела. Физичари проучавају основна својства, структуру и кретање материје у простору и времену. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике, међутим, и они су као и све друге научне теорије, подложни променама. При томе, нови физички закони обично не искључују старе, него само ограничавају домен њиховог важења. Физика је уско повезана са другим природним наукама, као и математиком (због математичког описивања природе), посебно хемијом, која се умногоме базира на физици, поготово на квантној механици, термодинамици и електромагнетизму. |
Чланак месеца
Нуклеарно-магнетно-резонантна спектроскопија (НМР) је свестрана спектроскопска дисциплина која може да региструје сигнале атома из различитих положаја у молекулу и при томе да сваки сигнал доведе у везу са неком од познатих спинских интеракција, главним изворима података о молекулској структури и динамици. НМР спектроскопија је данас, уз рендгено-структурну анализу (кристалографију x-зрака), једина метода којом може да се одреди структура биополимера са разлагањем на атомском нивоу.
Изабрана слика
Биографија
Михаило Пупин (9. октобар 1854. - 12. март 1935.) је српски научник. Рођен је у Идвору, Банат (тада у Аустро-Угарској), а умро у Њујорку. У САД одлази веома млад и са изузетним успехом завршава математику и физику у Кембриџу, а потом докторира у Берлину. После тога Пупин почиње своју професорску и научну каријеру на Колумбија универзитету где ради пуних четрдесет година. Током свог живота је био успешан проналазач, и пријавио је 24 патената од којих је најпознатији Пупинов калем који служи "пупинизацији" телеграфских каблова односно смањењу слабљења електричног сигнала дуж кабла.
Сем богате и успешне научне каријере Пупин је био велики патриота. Свом презимену је додао Идворски како би показао приврженост родном крају. Био је један од оснивача и дугогодишњи председник "Српског народног савеза" у Америци. По завршетку Првог светског рата је учествовао на Париској мировној конференцији када је помагао у одређивању границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Носилац је југословенског одликовања Белог орла Првог реда.
Пупиново најпопуларније дело је књига "Са пашњака до научењака" за коју је добио Пулицерову награду. Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор на укупно 18 универзитета.
Потребно урадити
Потребно направити:
Примењена физика - Квантна теорија поља - Зрак - Навје-Стоксове једначине - Феликс Савар - Јозеф Штефан - Џејмс ван Ален
Потребно проширити:
Катода - Катодни зраци - Орбита - Теоријска физика
Познати физичари
Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Ледермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Џејмс Клерк Максвел - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајнман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг
Најновије вести
- 8. октобар 2019. – Добитници Нобелове награде за физику 2019. године су Џим Пиблс „за теоријска открића у физичкој космологији” и Мишел Мајор и Дидје Кело „за откриће егзопланете у орбити звезде соларног типа”.
- 24. мај 2019. — Преминуо Мари Гел-Ман, отац кварова.
- 10. април 2019. — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87 названу „Стрелац А”.
- 10. децембар 2018. – Добитници Нобелове награде за физику 2018. године су Дона Стрикленд, Артур Ешкин и Жерар Муру „за револуционарне проналаске у области ласерске физике“.
- 14. март 2018. – У 76. години преминуо Стивен Хокинг, један од највећих физичара 21. века, који је предвидео да црне рупе емитују зрачење (Хокингова радијација). У 21. години му је дијагностификована Амиотрофична латерална склероза која га је постепено парализовала.
Области физике
Акустика - Астрофизика - Биофизика - Динамика флуида - Електромагнетизам - Квантна физика - Класична физика - Математичка физика - Механика - Нуклеарна физика - Оптика - Радиоактивност - Релативистичка физика - Статистичка физика - Таласи - Термодинамика - Физика честица
Да ли сте знали...
- ...да би сат на руци особе која кружи око црне рупе радио спорије него на Земљи?
- ...да светлост, брзином од 299,792,458 m/s, може да стигне од Земље до Месеца за 1,2 секунд?
- ...да се Месец сваке године удаљи 3,82 cm од Земље?
- ...да плави сјај Черенковљевог ефекта настаје због тога што се електрони крећу брже од брзине светлости у води?
- ...да снежне пахуље имају карактеристичан облик шестоугла због тога што се лед кристалише хексагонално?
- ...да се плава боја неба објашњава ефектом који се назива Рејлијево расејање?
- ...да појаву да се светлост расејава кроз крошње дрвећа објашњава Тиндалов ефекат?
- ...да на Сунцу време тече спорије него на Земљи, што је ефекат опште теорије релативности?
Категорије физике
- Акустика
- Астрофизика
- Биофизика
- Експериментална физика
- Електромагнетизам
- Електротехника
- Јединице за мерење
- Квантна механика
- Кретање
- Магнетизам
- Механика
- Оптика
- Ласери
- Радиоактивност
- Радиобиологија
- Релативност
- СИ јединице: СИ изведене јединице, СИ основне јединице
- Таласи
- Теоријска физика
- Термодинамика
- Физичари: Нобеловци за физику, Добитници Волфове награде за физику, Никола Тесла
- Физичке величине
- Физички закони
Додатне информације
Додатне информације