Портал:Физика

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Физика

FIZlogo.png

Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица


Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је основна фундаментална природна наука која проучава основна или суштинска својства природних појава и тела. Физичари проучавају основна својства, структуру и кретање материје у простору и времену. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике, међутим, и они су као и све друге научне теорије, подложни променама. При томе, нови физички закони обично не искључују старе, него само ограничавају домен њиховог важења. Физика је уско повезана са другим природним наукама, као и математиком (због математичког описивања природе), посебно хемијом, која се умногоме базира на физици, поготово на квантној механици, термодинамици и електромагнетизму.

Чланак месеца

Модел авиона Г-4 Супер Галеб, у аеротунелу

Аеродинамика (од грч. ἀηρ, aēr, aéros — ваздух, и δύναμις, dynamis — сила) је наука која се бави кретањем ваздуха, у односу на чврста тела. Физикалност је потпуно идентична, у супротном случају, при кретању чврстих тела кроз ваздух. Према томе примењеном принципу релативног кретања, анализа феномена се изводи као за случај да тело мирује у струјном пољу ваздуха. Ова замена референтног стања је усвојена у теоријској аеродинамици, али је она уједно и основа већине експерименталних метода, нарочито аеротунелских испитивања.

Теорија струјања и физикалност кретања чврстих тела, изучавају међусобно дество ваздуха и тела. То дејство се одређује у облику потенцијала поља опструјавања, расподеле притиска, сила и њихових момената.

Земљина атмосфера представља ваздушни омотач око земљине кугле. На основу усвојених дефиниција, тај ваздушни омотач се дели на четири слоја. Почев од земљине површине па навише, слојеви су: тропосфера, стратосфера, јоносфера и ексосфера (која представља границу с међупланетарним простором). Атмосферу карактеришу промене физичких величина притиска, температуре, влажности, густине итд. с висином, годишњим добом и географском ширином и дужином. Усвојене статистичке средње вредности физичких величина су стандардизоване, међународним нормама, у стандард атмосферу. Измерене карактеристике кретања тела кроз ваздух, при конкретним атмосферским условима, се преводе на услове стандард атмосфере и тако постају референтно упоредиве.

Шире гледано, кретање тела кроз гасове и течност се изучава у механици флуида.

Подела аеродинамике, као специфичне гране науке, се врши на више начина, с неколико основа. Поједини аеродинамички проблеми се истовремено решавају у више њених грана. Пример је одређивање и коришћење отпора ваздуха. Припада свима деловима, добијеним при подели аеродинамике. Отпор се одређује аналитички и експериментално у свим областима брзина, висина и услова лета и присутан је у свим разматрањима.

Начин поделе аеродинамике може да варира, зависно од искуства и ставова аутора, значи није строго стандардизован. Опсег варирања, у прилазима, је веома сужен.

Изабрана слика


Линије магнетне силе шипкастог магнета добијене уз помоћ комадића гвожђа на папиру.


Линије магнетне силе шипкастог магнета добијене уз помоћ комадића гвожђа на папиру.

Биографија

Портрет Леонарда Ојлера

Леонард Паул Ојлер (нем. Leonhard Paul Euler, 15. април 1707. — 18. септембар 1783) је био швајцарски математичар и физичар. Живео је и радио у Берлину и Петрограду.

Ојлер је дошао до великих открића у потпуно различитим областима као што су математичка анализа и теорија графова. Увео је у употребу велики број термина који се користе у савременој математици и унапредио математичку нотацију, посебно у оквиру анализе. Њему дугујемо савремени запис математичке функције. Значајан допринос дао је и на пољима механике, оптике и астрономије.

Сматра се да је Ојлер један од врло значајних математичара 18. века и међу највећим математичарима свих времена. Такође је и један од најплодоноснијих - сачувано је око 900 његових радова. Лапласове речи

најбоље показују Ојлеров утицај на математику.

Ојлеров лик је неколико пута штампан на поштанским маркицама у Швајцарској, Немачкој и Русији, а астероид 2002 Ојлер је добио име у његову част. Лутеранска црква га је уврстила у свој календар светаца. Сећању на Ојлера су посветили 24. мај.

Потребно урадити

Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Примењена физика - Квантна теорија поља - Зрак - Навје-Стоксове једначине - Феликс Савар - Јозеф Штефан - Џејмс ван Ален

Потребно проширити:
Катода - Катодни зраци - Орбита - Теоријска физика

Познати физичари

Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Ледермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Џејмс Клерк Максвел - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајнман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг

Најновије вести

додај

Области физике

Да ли сте знали...

Категорије физике

Додатне информације

Додатне информације

P physics.png
Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.

Остали портали