Портал:Физичка хемија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиФИЗИЧКА ХЕМИЈА
Атом

Ова страница је портал за википедијанце које занима физичка хемија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Физичка хемија је природна наука која је настала комбиновањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу. Дакле, физичка хемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. На пример, величина молекула у течности може да се одреди на основу мерења њеног индекса преламања и густине, или на основу топлотног капацитета и површинског напона.

Познати истраживач Гилберт Луис је кратко рекао "Физичка хемија је све што је занимљиво."


уредиИзабрани чланак
Дихидрофолат редуктаза из E. coli са своја два супстрата, дихидрофолатом (десно)и NADPH (лево), везана на активном месту. Протеин је приказан тракасто где су алфа спирале црвене, бета слојеви жути а петље плаве.

Ензимска кинетика је област која изучава брзине хемијских реакција катализованих ензимима. Проучавање и познавање ензимске кинетике даје увид у механизме по којима се одвијају ове реакције. Између осталог стиче се увид и у њихову улогу у метаболизму, у то како је њихова активност контролисана у ћелијама и како дроге и отрови могу инхибирати њихову активност.

Ензими су молекули који управљају другим молекулима-ензимским супстратима. Супстрати се везују за активно место на ензиму и трансформишу се у производе кроз низ ступњева који чине механизам дате ензимске реакције. Неки ензими могу везивати више супстрата и/или давати више продуката, а пример за то је протеаза која делујући на један протеин даје два полипептидна производа. Са друге стране постоје ензими као што је ДНК полимераза, која везује нуклеотиде у ДНК. Иако се ови механизми углавном састоје од великог броја ступњева, један карактеристичан ступањ одређује укупну кинетику процеса и зове се одлучујући ступањ. Одлучујући ступањ може бити хемијска реакција или структурна промена ензима или супстрата, која прати ослобађање продукта из ензима.

Познавање структуре ензима има велики значај зато што може наговестити како ће се током катализе везивати супстрат и ензим, које промене ће се догађати током реакције, па чак и која је улога појединачних аминокиселинских остатака у механизму.

Даље...

Остали изабрани чланци

уредиСлика месеца
H2o hq2 alpha.png

Молекул воде
уредиБиографија
Ернест Радерфорд

Ернест Радерфорд, (Ernest Rutherford; Нилсон, Нови Зеланд, 30. август 1871. - Кембриџ, 19. октобар 1937.), британски физичар

Био је професор на факултету у Монтреалу; био је професор физике на универзитету у Манчестеру (од 1907.), а од 1919. директор Кевендиш лабораторије у Кембриџу. Године 1903. изабран за члана (1925-30 за председника) Краљевског друштва. Нобелову награду за хемију добио је 1908. године. У почетку се бавио проучавањем радиоактивних распада. Први је уочио да се зрачење радијума састоји од три врсте, које је назвао α- β- и γ-зрачење.

Даље...

уредиКатегорије физичке хемије
уредиДа ли сте знали...
уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физичка хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физичке хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити

Потребно проширити

уредиСродни портали
уредиПројекти
уредиОстали портали на српској википедији
Портал