Портал:Физичка хемија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиФИЗИЧКА ХЕМИЈА
Атом

Ова страница је портал за википедијанце које занима физичка хемија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Физичка хемија је природна наука која је настала комбиновањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу. Дакле, физичка хемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. На пример, величина молекула у течности може да се одреди на основу мерења њеног индекса преламања и густине, или на основу топлотног капацитета и површинског напона.

Познати истраживач Гилберт Луис је кратко рекао "Физичка хемија је све што је занимљиво."


уредиИзабрани чланак
NaCl-Ionengitter.png

Кристална структура је карактеристика чврстих тела, која је одређена правилном структуром честица од којих је тело грађено. Оваква чврста тела чији су атоми или атомске групе правилно просторно распоређене називамо кристалима. Правилности посторне распоређености атома се изражавају и код екстерних особина кристала, нпр. код кристала натријум хлорида (кухињске соли). Видљиво је да сваки кристал натријум хлорида представља готово савршену коцку. У овом случају се та правилност протеже на велики део, односно на цели комад испитиваног материјала, па се та особона назива макрокристалношћу, а материјал - монокристал. У противном случају тј. када се правилност протеже на малу област материјала, тада кристалност постоју у малим размерама па се особина назива поликристалношћу, а материјал - поликристал. Кристална структура даје чврстим материјалима већу механичку чврстину, док са друге стране неправилна (аморфна) структура утиче на жилавост. Процес промене агрегатног стања супстанце, из течног у чврсто, при чему долази до формирања кристала који имају правилну структуру се назива кристализација.

Даље...

Остали изабрани чланци

уредиСлика месеца
H2o hq2 alpha.png

Молекул воде
уредиБиографија
Ернест Радерфорд

Ернест Радерфорд, (Ernest Rutherford; Нилсон, Нови Зеланд, 30. август 1871. - Кембриџ, 19. октобар 1937.), британски физичар

Био је професор на факултету у Монтреалу; био је професор физике на универзитету у Манчестеру (од 1907.), а од 1919. директор Кевендиш лабораторије у Кембриџу. Године 1903. изабран за члана (1925-30 за председника) Краљевског друштва. Нобелову награду за хемију добио је 1908. године. У почетку се бавио проучавањем радиоактивних распада. Први је уочио да се зрачење радијума састоји од три врсте, које је назвао α- β- и γ-зрачење.

Даље...

уредиКатегорије физичке хемије
уредиДа ли сте знали...
уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физичка хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физичке хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити

Потребно проширити

уредиСродни портали
уредиПројекти
уредиОстали портали на српској википедији