Портал:Физичка хемија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиФИЗИЧКА ХЕМИЈА
Атом

Ова страница је портал за википедијанце које занима физичка хемија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Физичка хемија је природна наука која је настала комбиновањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу. Дакле, физичка хемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. На пример, величина молекула у течности може да се одреди на основу мерења њеног индекса преламања и густине, или на основу топлотног капацитета и површинског напона.

Познати истраживач Гилберт Луис је кратко рекао "Физичка хемија је све што је занимљиво."


уредиИзабрани чланак
Eпинефрин (aдреналин), тип хормона - катехоламин

Хормон (од Грчког όρμή - покренути, пробудити) је хемијски је хемијски гласник између ћелија (или групе ћелија). То су органска једињења различите хемијске природе, која делују у малим количинама. Њихово деловање је специфично па недостатак доводи до карактеристичних промена у организму. Сви вишећелијски организми организми производе хормоне (укључујући биљке - (фитохормони)).

Функција хормона је да служи као сигнал до циљне ћелије; активност хормона је детерминисана начином секреције и преносним сигналом примајућег ткива. Хемијски гласници, које синтетизују неурони чине неуро-хормоне, а друге посебне ћелије синтетизују "класичне" хормоне. Најпознатији животињски хормони су произведени у ендокриним жлездама кичмењака, али хормони се производе у скоро сваком oрганском систему и ткиву у животињском телу.

Даље...

Остали изабрани чланци

уредиСлика месеца
H2o hq2 alpha.png

Молекул воде
уредиБиографија
Ернест Радерфорд

Ернест Радерфорд, (Ernest Rutherford; Нилсон, Нови Зеланд, 30. август 1871. - Кембриџ, 19. октобар 1937.), британски физичар

Био је професор на факултету у Монтреалу; био је професор физике на универзитету у Манчестеру (од 1907.), а од 1919. директор Кевендиш лабораторије у Кембриџу. Године 1903. изабран за члана (1925-30 за председника) Краљевског друштва. Нобелову награду за хемију добио је 1908. године. У почетку се бавио проучавањем радиоактивних распада. Први је уочио да се зрачење радијума састоји од три врсте, које је назвао α- β- и γ-зрачење.

Даље...

уредиКатегорије физичке хемије
уредиДа ли сте знали...
уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физичка хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физичке хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити

Потребно проширити

уредиСродни портали
уредиПројекти
уредиОстали портали на српској википедији
Портал