Портал:Хрватска/Чланак месеца/Архива
Изабране биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Ријека (хрв. Rijeka, на другим дијалектима хрватског језика: Rika и Reka, словен. Reka, итал. Fiume, мађ. Fiume, нем. Sankt Veit am Pflaumb) је трећи по величини град у Хрватској и административно средиште Приморско-горанске жупаније. У Ријеци живи 144.043 становника. Са околином која обухвата простор бивше општине Ријека са општинама Вишково, Чавле, Клана, Јелење и Кострена, и градовима Кастав, Краљевица и Бакар, Ријека има 191.647 становника, док у ширем подручју града живи 270.000 становника (према попису становништва из 2001. године).
Град се још у 19. веку због свог идеалног географског положаја и дубине мора у Ријечком заливу, као делу већег Кварнерског залива Јадранског мора, развио у једну од највећих средњоевропских лука и моћно индустријско средиште. Данас је Ријека највећа морска лука Хрватске. Од индустријских делатности веома је развијена бродоградња. У граду се налазе два велика бродоградилишта: 3. мај и Виктор Ленац. Ријека је била значајна и као једно од важнијих финансијских средишта бивше Југославије.
У Ријеци се налази Хрватско народно позориште Иван пл. Зајц саграђено 1885. и универзитет у Ријеци, основано 1973.
Фебруар[уреди извор]
Далмација је историјско-географски регион на источној обали Јадранског мора, у Хрватској, која се протеже од острва Раб на североистоку до улаза у Бококоторски залив на југоистоку. Ширина Далматинске Загоре, залеђа Далмације, је у распону од 50 km на северу, али се на југу ширина смањује на неколико километара.
Далмација је подељена у четири жупаније, а најважнији градови региона су Задар, Шибеник, Сплит и Дубровник. Остали већи градови у Далмацији су Биоград на Мору, Каштела, Сињ, Солин, Омиш, Книн, Метковић, Макарска, Трогир, Плоче, Триљ и Имотски.
Највећа далматинска острва су Дуги Оток, Угљан, Пашман, Брач, Хвар, Корчула, Вис, Ластово и Мљет. Највеће планине Далмације су Динара, Мосор, Свилаја, Биоково, Мосећ и Козјак. Реке Далмације су Зрмања, Крка, Цетина и Неретва. У Далмацији се налази неколико националних паркова: крашки кањон Пакленица, Корнатски архипелаг, слапови Крке и острво у острву на Мљету.
Март[уреди извор]
Загреб (хрв. Zagreb, мађ. Zágráb, нем. Agram) је главни и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Положај града на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске регије омогућио је да Загреб постане мост између средњоевропског и јадранског подручја.
Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи. Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште Хрватске. Захваљујући улози највећег саобраћајног центра у Хрватској, развијеној индустрији са дугом традицијом и научним и истраживачким установама, Загреб је економски најразвијенији град у Хрватској.
Април[уреди извор]
Пула (лат. Pietas Iulia, итал. Pola, словен. Pulj, нем. Polei, истр. Pola) је највећи град у Истарској жупанији у Хрватској. У Пули живи 58.594 становника. Налази се на југозападном делу истарског полуострва у добро заштићеном заливу. Пула је административни центар Истре још од римског доба.
Иако су постојала и ранија насеља, права историја града започиње с Римљанима, па се може рећи да је подручје града у континуитету насељено преко 2.000 година. Кроз историју град је мењао бројне владаре и доживљавао многобројне успоне и падове. Модерни развој града започиње у 19. веку када Пула, ради природних погодности смештаја у добро заштићеном и лако брањивом заливу постаје главна ратна лука Аустроугарске Монархије. У периоду од 1850. до 1910. становништво Пуле се са око нешто више од 1.000 повећало на нешто више од 57.000 становника. Уз демографски, град доживљава урбани и индустријски развој. Пропашћу Монархије започиње и демографски пад Пуле, који кулминира у првим годинама након Другог светског рата када највећи број етничких Италијана, услед присједињења Истре с матицом напушта град. У другој половини 20. века град захваљујући двије најважније привредне гране — бродоградњи и туризму, доживљава нови напредак. Тек 1981. године број становника бива изједначен са бројем становника града из 1910.
Данас је Пула позната је по својој благој клими, мирноме мору и нетакнутој природи. Град је уз бродоградњу и туризам познат и по дугој традицији винарства и рибарства.
Мај[уреди извор]
Сисак је град у средишту данашње Хрватске. Седиште је Сисачко-мословачке жупаније, а налази се на ушћу Купе, Саве и Одре, 57 километара југоисточно од Загреба
Град се налази на површини од 422,75 km², са 35 самосталних насеља на надорској висини од 98 m. У Граду Сиску живи 52.236 становника (2001), од тога у самом Сиску живи 36.785 становника.
На подручју данашњег града постајала су насеља пре око 2.000 година.
Сисак је један од ретких градова код којих уз континуитет трајања насеља можемо пратити и континуитет његовог назива: Сегеста, Сегестика (у време када су град насељавали Јаподи), Сисција (за време Римског царства), Сисцијум у раном средњем веку, Sissek, Sziszek (мађарско име у доба Аустроугарске), па све до данашњег назива Сисак.
Јун[уреди извор]
Шибенско-книнска жупанија је једна од 20 жупанија Републике Хрватске. Налази се у средишњој Далмацији, а њено седиште је у Шибенику. Остала већа места су Книн, Дрниш и Скрадин. Административно се састоји од 5 градова и 15 општина, насталих из некадашњих великих општина Шибеник, Книн и Дрниш. У данашњим границама Жупанија постоји од 1997. године, те данас заузима површину од 2.994 km². Према подацима из 2001. године у њој је живео 112.891 становник, док је на Попису 2011. године број опао на 109.320 становника.
Налази се на крашком подручју, а у свом јадранском делу, територијално обухвата 285 острва, острваца и хриди. Уз то, и врло разведену обалу, као и бројне културно-историјске знаменитости, Жупанија је једно од врло развијених туристичких подручја Хрватске. Осим туризма, у плодним крашким пољима развијена је и пољопривреда, а у градским средиштима и предузетничким зонама и индустрија. У њој се са 1.831 m висине налази највиши врх Хрватске — Динара, на истоименој планини, као и национални паркови Корнати и Крка. Уз њих, подручје Жупаније деломично захвата и два парка природе Вранско језеро и Велебит.
Јул[уреди извор]
.JPG)
Пожари у Хрватској 2007. године представљају низ пожара, који су погодили приобаље Хрватске током лета те године. Након таласа врућина током лета 2007., који је захватио цели југ и исток Европе, суша и југо су погодовали пожарима, који су се проширили широм Хрватске. Уништили су велики дио флоре и фауне: међу жртвама су биле и птице, које су изгореле у пламену, јер нису знале како да избегну опасност. Према полицијским подацима, на приобаљу је од 1. јуна до 8. августа букнуло 750 пожара, од чега 177 у Сплитско-далматинској жупанији. Пожаром је захваћена површина од 159.000 хектара. Полиција је због пожара поднела 18 казнених пријава и привела 12 особа. Међу приведенима је и неименовани 56-годишњак, који се сумњичи да је подметнуо чак седам пожара те неки пастири, који су палили траву за овце.
Након страдања дванаест ватрогасаца у пожару на Корнатима 30. августа, хрватски премијер Иво Санадер је прогласио дан жалости у целој земљи.
На видело су избиле и отворене критике организације ватрогасне службе и неодговорност државне управе, али и оптужбе за слабу опремљеност, пошто је тада цела Хрватска имала само четири канадера, од којих је један послат у помоћ Грчкој.
Август[уреди извор]
Портал:Хрватска/Чланак месеца август 2009.
Септембар[уреди извор]
Портал:Хрватска/Чланак месеца септембар 2009.
Октобар[уреди извор]
Портал:Хрватска/Чланак месеца октобар 2009.
Новембар[уреди извор]
Портал:Хрватска/Чланак месеца новембар 2009.
Децембар[уреди извор]
Паклени отоци или Паклински отоци су средњедалматински архипелаг од двадесетак острва, острваца и хриди који се налази уз југозападну обалу острва Хвар и пред улазом у луку града Хвара. Име су добили према паклини — врсти борове смоле, која се користила у бродоградњи. Острва су грађена од кречњака кредне старости. Пружају се паралелно са рељефним структурама на острву Хвар, од којег су одвојена Пакленим каналом. Иако се на Светом Клементу, највећем острву архипелага, налазе три насеља: Момића Поље, Влака и Палмижана, она немају административни статус насеља. Такође, острва немају сталних становника. Од 1972. године архипелаг је под заштитом државе у категорији значајног пејзажа. У ували Палмижана на Светом Клементу налази се истоимена АЦИ марина.