Портал:Хришћанство/Изабрани
Екуменизам (грч. οικουμενη — насељени свет, васељена) представља настојање око помирења, сарадње, зближавања и јединства хришћанских цркава.
Док се међурелигијски дијалог односи на све религије, екуменизам је дијалошки напор унутар хришћанских цркава. За разлику од унијаћења (тј. прелажења из Православне цркве у Католичку), у екуменизму се наглашава равноправан дијалог међу хришћанским конфесијама, оно што је појединим црквама заједничко и иде се за потврдом духовнога и моралног послања Христове Цркве.
Екуменизам је настао у 19. веку унутар протестантских цркава (екуменски покрет). Унутар Католичке цркве претече су екуменизма у 19. веку: Ј. Х. Њуман, Д. Мерциер, Ј. Ј. Штросмауер, а у 20. веку бенедиктинци из Чеветохена у Белгији, доминикански центар Истина у Паризу, а својим еклезиолошким радовима доминиканац Конгар. Након Другог ватиканског концила (1962—1965) Католичка црква прихвата основна начела екуменизма и одриче се унијаћења. (Декрет 2. Ват. Сабора: Unitatis redintegratio 1964.)