Портал:Црна Гора/Биографија 19

С Википедије, слободне енциклопедије

Жарко Лаушевић (Цетиње, 19. јануар 1960Београд, 15. новембар 2023) био је југословенски и српски глумац и писац из Црне Горе. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, гдје је играо улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон, након чега је глумио у филмовима Савамала и Директан пренос. Године 1984. добио је једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом, захваљујући којој је стекао велику популарност, а затим је глумио у бројним филмовима и серијама, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993) и Кажи зашто ме остави (1993).

Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији у том периоду, али је 1993. у самоодбрани починио двоструко убиство у Подгорици бранећи свог старијег брата. Првобитно је осуђен на 13 година затвора по основу прекорачења нужне самоодбране, а казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, на поновном поступку у фебруару 1998. године, изречена му је казна од четири године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране, а пошто је у у том тренутку већ одслужио четири и по године, пуштен је на слободу, након чега се преселио у Њујорк. Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца у марту 2001. одлуку о казни преиначио и изрекао казну од 13 година затвора. Током 2009. ухапшен је у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и разматрало се његово изручење Србији по међународној потјерници која је расписана 2002. године, али је суд у Њујорку донио одлуку о укидању притвора. Године 2011. помиловао га је предсједник Србије — Борис Тадић, а у фебруару 2012. уручен му је Српски пасош у Њујорку.

Године 2011, када је био правно помилован, објавио је књигу Година прође, дан никад. О његовом животу направљен је филм Лауш, чија је премијера одржана у фебруару 2014. године у Сава центру. Послије више година посјетио је и Србију и Црну Гору у мају 2014. У Мају 2022. објавио је књигу Падре, идиоте!.

Године 2023. умро је од рака плућа, а кремиран је на београдском Новом гробљу пет дана послије смрти.