Портал:Биографија
Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.
Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

Живот сваког човека је басна коју је написао Бог.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Петар I Романов или 'Петар Велики (рус. Пётр I Алексеевич; Пётр Великий; Москва, 9. јун 1672. — Санкт Петербург, 8. фебруар 1725 по грегоријанском, или 30. мај 1672. — 28. јануар 1725. по јулијанском календару) био је руски цар који је владао Русијом од 7. маја (27. априла по јулијанском календару) 1682. па све до своје смрти 1725.
На престо је дошао након многих дворских интрига и завера. У почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, кад је постао цар Русије и немилосрдно је угушио било какав тип отпора, па чак и у сопственој породици.
Петар је владао сам до 1724. године, а потом је владао заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Модернизовао је у то време прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, а у исто време водио је експанзионистичку политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара 1721. године и заменио је титулом „императора“.

Ненад Парента (Задар, 19. децембар 1913 — Београд, 20. септембар 1941) био је лекар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Потиче из свештеничке породице. Његов отац Милош Парента био је професор и ректор Карловачке богословије. Школовао се у Книну, Сремским Карловцима и Београду, где је живео од 1927. године. Током студија на Медицинском факултету укључио се у револуционарни студентски покрет. Године 1934. постао је члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ), а четири године касније и Комунистичке партије (КПЈ). Радио је на ширењу утицаја КПЈ међу студентима медицине и са групом лекара написао је књигу Народно здравље у Совјетском Савезу. Године 1940. запослио се у Железничкој болници на Дедињу, а недуго потом постао је секретар Другог рејонског комитета КПЈ. Након окупације, заједно са родитељима, сестрама и супругом Славком Морић укључио се у Народноослободилачки покрет (НОП). На самом почетку окупације био је организатор неколико акција против окупатора, током којих је извршено паљење полицијске архиве у Управи града Београда и организована помоћ и прихват војника Југословенске војске из заробљеничког логора на Дедињу.
Активно је радио на прикупљању оружја, санитетског материјала, муниције и новчаних средстава, као и на јачању партијске и скојевске организације. Организовао је неколико санитетских курсева, као и мрежу илегалних станова. У стану његових родитеља на Неимару, као и у његовом стану на Црвеном крсту, одржавани су састанци ПК КПЈ за Србију, преузимале су се и предавале важне поруке, а ту су долазили и илегално боравили истакнути руководиоци НОП. Јула 1941. био је један од учесника у организацији акције спасавања Александра Ранковића из затворске болнице. Учествовао је у организовању партијских веза, којима је из Београда у партизанске одреде пребачено више стотина добровољаца. Ухапшен је 18. септембра 1941. на Неимару. Упркос мучењу у Специјалној полицији никога није одао, због чега је убијен након неколико дана. Током рата страдале су његове сестре Олга и Гордана Парента. За народног хероја је проглашен 27. новембра 1953. године.
Сјајни чланци: Алберт Ајнштајн • Ана Болен • Ана Франк • Андреа Пирло • Ашер • Бети Дејвис • Бошко Буха • Бранко Крсмановић • Вејн Грецки •Вера Благојевић • Владе Дивац • Властимир • Герент Томас • Марко Гобељић • Даворјанка Пауновић Зденка • Душан Јерковић • Ђоко Павићевић • Ђурађ Кастриот Скендербег • Ђуро Ђаковић • Ен Хатавеј • Жарко Зрењанин • Живојин Мишић • Живко Павловић • Жикица Јовановић Шпанац • Зелда Фицџералд • Индира Радић • Јао Минг • Јелена Јанковић • Јелена Ћетковић • Јован Владимир • Јован Цвијић • Јон Креанга • Јон Радулеску • Јурица Рибар • Карло V, цар Светог римског царства • Конрад Аденауер • Константин XI Палеолог Драгаш • Ладислав V Посмрче • Леонард Ојлер • Леонардо Дикаприо • Лоренс Оливије • Мајкл Џексон • Марија Монтесори • Марко Орешковић • Мери Шели • Месроп Маштоц • Мигел де Сервантес • Миладин Поповић • Милан Павков • Михајло Пупин • Мишел Вилијамс • Младен Стојановић • Нада Димић • Небојша Глоговац • Никола Тесла • Новак Ђоковић • Перикле • Петар Бојовић • Петар Велики • Петар Кочић • Петар Лековић • Пјер Емерик Обамејанг • Радомир Путник • Рајнхард Хајдрих • Рис Видерспун • Рихард Вагнер • Ричард Фајнман • Сандра Булок • Сидни Крозби • Степа Степановић • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин • Стјепан Стева Филиповић • Теодора (супруга Јустинијана I) • Филип Филиповић • Хилари Клинтон • Че Гевара • Џенис Џоплин • Џуди Гарланд
Добри чланци: Адолф Хитлер • Александар Аљехин • Александар Ђорђевић • Ана Ивановић • Арон Ремзи • Бенедикт Арнолд • Бобан Марјановић • Боби Фишер • Бошко Палковљевић Пинки • Бранимир Штулић • Вахида Маглајлић • Вељко Дугошевић • Војин Ћетковић • Виктор Цој • Вилијам Шекспир • Вукашин Мрњавчевић • Грејс Кели • Грета Гарбо • Дијего Армандо Марадона • Денис Бергкамп • Драгутин Калор Милодановић • Дринка Павловић • Дука • Ејси Ло • Елеонора од Аквитаније • Зоран Ранкић • Иван Милутиновић • Иво Андрић • Игор Ракочевић • Јосип Броз Тито • Јохан Хајнрих Песталоци • Каролина Плишкова • Клас-Јан Хунтелар • Клинт Иствуд • Константин Бодин • Константин Јиречек • Констанције I Хлор • Кортни Кокс • Коста Пећанац • Коста Стојановић • Лара Фабијан • Лепа Радић • Мајкл Џордан • Максим Исповедник • Мануел де Фаља • Мара Сантанђело • Марија Антоанета • Марија Терезија • Марио Анчић • Марк Овермарс • Марлен Дитрих • Мерил Стрип • Милан Гуровић • Милан Лучић • Милан Тепић • Милосав Здравковић • Милутин Миланковић • Михај Храбри • Моника Белучи • Наиро Кинтана • Немања Бјелица • Никола Јокић • Никола Пашић • Никола I Петровић • Октавијан Август • Петар Гојниковић • Ратко Младић • Роберт Фишер • Симона Халеп • Симонида Немањић • Слободан Бајић Паја • Спасенија Цана Бабовић • Стефан Војислав • Стефен Кари • Типи Хедрен • Том Димулен • Томас Липтон • Урош I Вукановић • Фабио Кваљарела • Франсиско Франко • Цинцар Јанко Поповић • Чарлс Џенкинс • Џена Џејмсон • Џими Вејлс • Џин Вајлдер • Џон Дикон • Шеик Муџибур Рахман
Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".