Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.
Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.
„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.
На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату1885. године. Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском. Учествовао је Балканским ратовима и својим радом пресудно допринео исходу ратова и задобио унапређење у генералски чин. По завршетку рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин, заслугом официра припадника Црне руке.
Пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија је реорганизована и непријатељска војска је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра1914. године унапређен у чин војводе (фелдмаршала). Добитник је низа домаћих и иностраних одликовања. Од стране енглеског краља Џорџа V награђен је титулом енглеског витеза бакалауреја.
Константин Јиречек (чеш.Konstantin Josef Jireček; Беч, 24. јул1854 — Беч, 10. јануар1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.
У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом Историја бугарског народа (1876), је стекао светску славу. Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији. У периоду (1879—1884) унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете.
Предавао је на Универзитету у Прагу и потом на универзитету у Бечу. Његово животно дело Историја Срба, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.
Кратки чланци
Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
