Португалски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
португалски језик
língua portuguesa, português
Изговор [puɾtuˈɡeʃ]
Говори се у Застава Анголе Ангола
Застава Бразила Бразил
Застава Зеленортских Острва Зеленортска Острва
Застава Источног Тимора Источни Тимор
Застава Гвинеје Бисао Гвинеја Бисао
Застава Макаа Макао
Застава Мозамбика Мозамбик
Застава Намибије Намибија
Застава Сао Томе и Принсипеа Сао Томе и Принципе
Застава Португалије Португалија
Број говорника
матерњи: 200 милиона
укупно: 240 милиона (недостаје датум)
латиница (португалски алфабет)
Званични статус
Службени језик у

Застава Европске уније Европска унија
Застава Португалије Португалија
Застава Анголе Ангола
Застава Бразила Бразил
Застава Зеленортских Острва Зеленортска Острва
Застава Источног Тимора Источни Тимор
Застава Гвинеје Бисао Гвинеја Бисао
Застава Макаа Макау
Застава Мозамбика Мозамбик
Застава Сао Томе и Принсипеа Сао Томе и Принципе

Унасур
Организација америчких држава
Латинска унија
Регулише Међународни институт за португалски језик (португалски: Instituto Internacional de Língua Portuguesa)
Језички кодови
ISO 639-1 pt
ISO 639-2 por
ISO 639-3 por
Map-Lusophone World-en.png
Државе у којима португалски има званичан статус

Португалски језик (порт. língua portuguesa или português) је иберијски романски језик. Службени је језик у Португалији, Бразилу, Анголи, Мозамбику, Гвинеји Бисао, Зеленортским Острвима, Сао Томе и Принципе, Источном Тимору и Макау. Осим тога говори се у Португалској Индији: Гоа, Даман и Дију у данашњој Индији, и у португалској дијаспори.

Са преко 200 милиона изворних говорника, португалски је шести на листи језика по броју говорника на свету и други најраспрострањенији романски језик, иза шпанског.

Португалски језик се проширио светом у 15. веку и 16 веку у доба када је Португал стварао прву и најдуговечнију европску колонијалну и трговинску империју која се протезала од Бразила у Јужној Америци, до Кине и Јапана. Као резултат те експанзије португалски је данас званични језик у осам земаља. Постоји још око давадесет креолских језика који су се развили из португалског. Португалски је значајан мањински језик у Андори, Луксембургу, Намибији, Швајцарској и Јужноафричкој Републици. Значајна дијаспора која говори португалским постоји у градовима широм света, као на пример у Паризу у Француској, Бостону, Њу Џерзију и Мајамију у Сједињеним Америчким Државама те у Јапану.

Поређење са другим језицима[уреди]

Најближи рођак португалског језика је галицијски језик (регионални језик у Шпанији).

Португалски језик је по многим особинама веома близак шпанском језику, али у изговору постоје знатне разлике. Португалцима је могуће да, уз вежбу, науче да разумеју шпански и да воде основну конверзацију. За илустрацију, упоредите следеће реченице:

Ela fecha sempre a janela antes de jantar. (португалски)
Ela pecha sempre a fiestra antes de cear. (галицијски)
Ella cierra siempre la ventana antes de cenar. (шпански)

Скоро све употребљене речи се појављују и у друга два језика, али се у њима ређе користе.

Ela encerra sempre a janela antes de cear. (португалски са ређе коришћеним речима)

(превод: Она увек затвара прозор пре вечере.)

Постоји и одређен број речи које нису препознатљиве говорницима блиских романских језика. Примери:

српски шпански португалски бразилска верзија
шунка jamón (serrano) presunto presunto (cru)
ауто-механичарска радионица taller oficina oficina
биро oficina escritório escritório
железница tren comboio trem

Постоје регије у којима се паралелно говоре шпански и португалски.

Граматика[уреди]

Португалски језик је сачувао конјугацију из латинског језика више него други романски језици. Овде су наведене особине португалске граматике које су изузетак у односу на друге романске језике.

  • Презент перфект има значење које је јединствено међу романским језицима, а то је да означава акцију која је почела у прошлости, али ће се понављати у будућности. На пример, реченица: Tenho tentado falar com ela значи: „Покушавао сам да говорим са њом“, а не: „Покушао сам да говорим са њом“.
  • Будући конјуктив, који је накада постојао у шпанском, још се користи у говорном португалском језику. Појављује се у зависној реченици да би означио услов у будућности. Други романски језици употребљавају садашње време у овој функцији (футур други у српском).
Se for eleito presidente, mudarei a lei.
Ако будем изабран за председника, променићу закон.
  • Лични инфинитиви имају наставке у складу са лицем и бројем. Пример: É melhor voltares, „Боље је да се вратиш“.

Примери[уреди]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Todos os seres humanos nascem livres e iguais em dignidade e em direitos. 
Dotados de razão e de consciência, devem agir uns para com os outros em 
espírito de fraternidade.
  • Olá - здраво
  • Bom dia - добар дан
  • Adeus - збогом
  • Sim - да
  • Não - не
  • Obrigado (м)/Obrigada (ж) - хвала
  • Direita - десно
  • Esquerda - лево
  • (Você) Fala sérvio? - Говориш ли српски?

Спољашње везе[уреди]