Аутономија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.200.246.93 (разговор) на последњу измену корисника Addbot |
мНема описа измене |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. |
У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. |
||
У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је |
У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независан у односу на централни. |
||
У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе. |
У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе. |
Верзија на датум 24. септембар 2014. у 22:07
Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити:
- политичка,
- етничка,
- културна,
- економска,
- функционална и/или верска.
У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].
У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.
У физиологији, аутономни нервни систем је независан у односу на централни.
У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.
Извори
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.