Аутономија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.200.246.93 (разговор) на последњу измену корисника Addbot
мНема описа измене
Ред 10: Ред 10:
У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.
У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.


У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независтан у односу на централни.
У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независан у односу на централни.


У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.
У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.

Верзија на датум 24. септембар 2014. у 22:07

Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити:

  • политичка,
  • етничка,
  • културна,
  • економска,
  • функционална и/или верска.

У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].

У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.

У физиологији, аутономни нервни систем је независан у односу на централни.

У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.

Извори

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.