Сврљиг — разлика између измена

Координате: 43° 24′ 29″ С; 22° 07′ 10″ И / 43.408° С; 22.119333° И / 43.408; 22.119333
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.221.56 (разговор) на последњу измену корисника CommonsDelinker
Ред 104: Ред 104:
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|magenta|2|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|magenta|2|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Руси]]|black|2|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Руси]]|black|2|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|gray|2|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|pink|1|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|pink|1|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|navy|1|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|navy|1|0.01}}

Верзија на датум 28. септембар 2014. у 15:15

За чланак о истоименој тврђави у близини, погледајте чланак тврђава Сврљиг.
Сврљиг
Поглед на Сврљиг са Сврљишких планина
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаСврљиг
Становништво
 — 2011.7705
Географске карактеристике
Координате43° 24′ 29″ С; 22° 07′ 10″ И / 43.408° С; 22.119333° И / 43.408; 22.119333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина379 m
Сврљиг на карти Србије
Сврљиг
Сврљиг
Сврљиг на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18360
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Сврљиг (до 1904. године Дервен) је градско насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 7705 становника (према попису из 1991. било је 7421 становника).

Овде се налази Основна школа „Добрила Стамболић“ Сврљиг.

Име

Сврљиг је било средњовековно утврђење које се први пут помиње 1019. године у повељи византијског цара Василија II Македонца (976-1025). Његови остаци налазе се изнад клисуре Сврљишког Тимока, између данашњих места Нишевац и Варош, северно од данашњег места Сврљиг. Средиште Сврљишког среза пренето је 1871. године из Нишевца у Дервен, који је 9. децембра 1904. године добио статус варошице и том приликом му је име званично промењено у Сврљиг.

Демографија

У насељу Сврљиг живи 6247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 2428 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.296
1953. 1.646
1961. 2.012
1971. 3.486
1981. 5.728
1991. 7.421 7.296
2002. 7.705 7.955
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
7.475 97,01%
Роми
  
69 0,89%
Црногорци
  
11 0,14%
Македонци
  
7 0,09%
Бугари
  
7 0,09%
Југословени
  
4 0,05%
Словенци
  
2 0,02%
Руси
  
2 0,02%
Албанци
  
2 0,02%
Хрвати
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
непознато
  
112 1,45%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе